Jednog junskog dana 1961, godine, u danu kada je vladala oluja i padala je jaka kiša, uz grmljavine i sevanja munja u Banatskom gradu Vršcu, došla je na ovaj svet devojčica Mirjana, kao najmlađe dete u porodici Perin. Vremenske prilike i neprilike su dovele do toga da se Mirjana rodila kraj ognjišta roditeljske kuće, a ne kao i ostala deca toga doba u porodilištu. Kao da su moćne Božje sile, simbolično, time htele da kažu da je na svet došla devojčica koja će imati buran život, borben duh, brzo zapažanje, vispreno razmišljanje i oštar jezik, kojim će govoriti istinu, koja se mnogima neće svideti, koja će voleti da lebdi na tim oblacima, da trči za dugom, da dotakne zvezde i planete svojim umom, koja će maštati o beskrajnom svemiru i da po njemu leti sa i bez krila. Bog joj je podario talenat da svoju maštu majstorski pretoči u reči, a igrajući se rečima napiše divne stihove i pesmice, ali, isto tako, i priče o životnim potrebama i teškoćama ljudskoga roda na Zemlji. Još u ranom detinjstvu je osetila potrebu za pisanjem i crtanjem. Volela je da gleda filmove za decu, pa i odrasle, da se pri tom unese u film, kao da i sama u njemu učestvuje. Tako se, jednog dana, godine 1971. dogodilo da je gledala crtani film „Miš na Marsu“, a izdavačka kuća „Ueberreuter“ je organizovala takmičenje FABULIER – WETBEWERB, na kojem je učestvovalo 6.671-no dete iz pet zemalja: Nemačka, Jugoslavija,
Švajcarska i Mađarska. Zadatak je bio da deca nastave priču iz crtanog filma. Od svih pristiglih radova 100(sto) najboljih nastavaka priče je odabrano i odštampano u knjizi. Mirjana se odvažila da učestvuje, a tek je imala oko 10-11 godina. Sva u transu, pustila je svojoj mašti da je vodi i da stvara slike mogućeg nastavka priče, a te slike je pretočila u reči, rečenice i nastala je priča koju je poslala redakciji konkursa. Među odabranim pričama je bila i njena priča.
Deca, čiji su radovi odabrani, su dobili novčanu nagradu. Već tada je Mirjana shvatila da ima talenat za pisanje i želela je da postane pisac. Želja koju će čuvati u sebi do kraja života.Još kao petogodišnju devojčicu, roditelji su je odveli sa sobom u Austriju, u Beč. Tako je igrom sudbine, Mirjana odrastala i školovala se u glavnom gradu Austrije, multietničkom Beču. Zavolela ga je kao i grad u kojem je rođena, Vršac. Beč i Vršac su za nju postala dva podjednako voljena grada, a dobila je i dve domovine: Jugoslaviju i Austriju. U Beču je naučila prva slova, naravno na nemačkom jeziku.
Malo po malo se potpuno integrisala u novo društvo, a počela je i da razmišlja kao prava Austrijanka, da prihvata kulturu i način života Beča i Austrijanaca. Kulturu rodnog kraja i maternji jezik je sačuvala razgovarajući sa svojim roditeljima i drugim ukućanima, a kasnije je usavršavala maternji jezik, čitanjem novina i knjiga i intenzivnim druženjem sa prijateljima i rodbinom. Kako bi bila bliža svojoj domovini, osećala je potrebu da iz dubine duše piše i stvara na maternjem jeziku. Mirjana piše i prepeva svije pesme na oba jezika, a isto tako i razmišlja. Mirjana Perin Magura je danas ponosna majka četvero dece i tri unuka. Ali, Mirjana je osim toga, već afirmisana autorka zbirke poezije „Pesnička duša“ i zastupljena je u preko 50 zajedničkih zbornika, zbirki, almanaha, leksikona. Na nekoliko međunarodnih književnih konkursa je nagrađivana i za poeziju i za prozu: Osvojila je i prvo mesto za najbolju pesmu godine u Udruženju „Sjeverac“ u Crnoj Gori, drugo mesto na međunarodnom konkursu Udruženju balkanskih umetnika iz Subotice za kratku priču „Dok te ne zaboravim“-posvećenu bolesnima od Alshajmerove bolesti, treće mesto na konkursu uredništva stranice „Srpski jezik i književnost“ iz Beograda, za autorsku priču „Koma“, treće mesto na međunarodnom konkursu „Zlatno pero“ u Makedoniji, u Bitolju za tri pesme: Moć proleća, Želja i Novi život. Članica je u nekoliko književnihni pesničkih udruženja: Udruženje pisaca „POETA“ Beograd, Udruženje književnika „SJeverac“ Podgorica, SPKD „Prosvjeta“ Beč, Udruženje „Kreativna radionica Balkan“ Beograd, KOV Vršac, Udruženje „Bečke poete“ Beč, Udruženje književnika „Kultura snova“ Zagreb. Njene pesme i prozni radovi su objavljen i u raznim pisanim i elektronskim časopisima, a objavljuje i po književnim grupama na Facebook-u.Promocija njene knjige je nadmašila mnoge do sada održane u Der Keller i o kojoj će se još dugo prepričavati između pesnika i drugih umetnika. Mirjana Magura je uspela da na svojoj promociji kao učesnike i posetioce okupi nekoliko predstavnika Kulturno umetničkih udruženja, koja u svojim aktivnostima brinu o očuvanju jezika i kulture iz naše domovine ovde u Beču. To je, nadajmo se, početak sabornosti udruženja i ljudi koji poštuju lepu pisanu reč. A zbirka „Pesnička duša“ je sa današnjim danom, završila svoje dvogodišnje putovanje po raznim zemljama. Između ostalog knjiga, koja je obišla i sva sveta mesta u Izraelu i Palestini, gde je i osveštena i dobila blagoslov tamošnjih sveštenih lica, stigla je upravo na današnji dan, za prvu promociju u Beču, da ispuni i tu želju autorke Mirjane Perin Magura. Drago mi je da sam bio deo stvaranja ove zbirke, drago mi je da su se na promociji odazvali mnogi ljubitelji lepe reči. Mene, kao urednika, lektora i Mirjaninog mentora u pisanju, su te večeri oblile velike emocije sreće i ponosa, toliko mnogo da nisam mogao obuzdati suze radosnice, koje su mi na početku obraćanja prisutnima krenule iz dubine duše. Oprostite za moju slabost, dragi prijatelji!
Zahvaljujem se svim prijateljima/cama, koji su uzeli učešće na promociji i veoma lepo prezentovali zbirku „Pesniča duša“, što svojom govrnom prezentovanju poezije i proze, što svojim lepim pevanjem prigodnih pesama ili muziciranjem na violini ili elektronskim muzičkim instrumentima. To su: recenzent dr Vjera Rašković Zec, književnica Kasijana Milošević, glumica Jana Jevtić, predsednica udruženja OSTRA i pesnikinja Dragica Pejić, svestrana umetnica Vesna Zdravić Eschenlor, maestro na violini Petar Petrović i estradni umetnik Rile. Piše, Velibor Antanasijević
Komentari
komentari
