Ideju, da se PKB kao najveća poljoprivredna kompanija u Srbiji izuzme iz privatizacije i ostane u rukama države i Grada Beograda, suprotstavila je ekonomske stručnjake, sindikate, ministre, čak samo poslovodstvo kompanije, a za tu ideju se javno založio predsednik Srbije Boris Tadić. Zagovornici prodaje biznismenima, međutim, tvrde da će se PKB u državnim rukama razvlačiti, pljačkati i na kraju propasti, kao što se to već dešavalo sa društvenom imovinom koja je „svačija i ničija“. Zoran Malenović, predsednik Samostalnog sindikata poljoprivrede Srbije kaže za „Vesti“ da bi PKB bar još neko vreme trebalo da ostane javno preduzeće, upravo zato što su privatni kupci spremni na sve zbog profita, a mnogi ne vode računa ni o zaposlenima, ni o preduzeću, ni o razvoju industrijske oblasti.
Nesložni ministri
Svaki ministar za poljoprivredu ima sopstveno viđenje o tome kako bi trebalo postupati sa kompanijom PKB, kaže Zoran Malenović.
– Prethodna ministarka Ivana Dulić-Marković nije našla mesto za PKB u nacionalnoj strategiji razvoja poljoprivrede. Uz nju su bili i stručnjaci koji su smatrali da ova, najveća kompanija mora da se privatizuje po delovima, da bi se lakše prodala, jer je isuviše skupa za jednog kupca. Međutim, celine u PKB su upućene jedne na drugu, pa bi svako cepanje bilo loš posao. Ko bi, na primer, kupio farmu goveda, a da nema i fabriku za proizvodnju stočne hrane – objašnjava Malenović.
– Naš sindikat je uticao da se raskine oko 200 kupoprodajnih ugovora za poljoprivredna preduzeća, dok je još 100 preduzeća u tom postupku. Ti kupci nisu poštovali obaveze koje su sami potpisali – ističe Malenović. Raskinutih privatizacija bi bilo i više, ali su kupoprodajni ugovori bili tajni sve do pre dve godine. Tek tada je sindikatima pošlo za rukom da utiču na izmene Zakona o privatizaciji, prema kojima je Agencija za kontrolu kupoprodajnih ugovora dužna da obelodani obaveze novih vlasnika.
PKB u dva dvorišta
Slobodan Milosavljević, sadašnji ministar poljoprivrede, u predizbornoj kampanji se zalagao za predlog da Grad Beograd bude većinski vlasnik PKB. Mišljenje nije promenio, što ističe na sastancima sa sindikalistima, ali sada govori da o tome ne odlučuje sam.
– Lopta o privatizaciji PKB se prebacuje u dvorište ministarstva ekonomije iz druge stranke, koje vodi Mlađan Dinkić. A u tom ministarstvu, zaduženom za privatizaciju, ponavljaju da prema Zakonu o privatizaciji sva društvena preduzeća moraju da nađu kupca do kraja sledeće godine – kaže Malenović.
– U privatizaciji nema dobrog usklađivanja rada među ministarstvima, a ni valjane kontrole, a država reaguje na prevare samo ako ih neko upozori. Tako od samog kupca preduzeća zavisi da li će zaista razvijati poljoprivrednu proizvodnju, i učiniti je konkurentnom za Evropu i svet, ili mu kupovina služi samo da bi, na primer, legalizovao novac sumnjivog porekla – napominje sagovornik „Vesti“.
Najveći propust Zakona o privatizaciji je to što nije predvideo da svako ko kupi zdravo preduzeće a dovede ga do stečaja, mora preduzeću da vrati razliku u zatečenom i ostavljenom kapitalu, smatra on.
– Na primer, jednom biznismenu je prodato pet mlekara, u Pančevu, Kragujevcu, Nišu, Pirotu i Senti, od kojih je on pirotsku i senćansku odmah zatvorio. Kupac još nije isplatio ni prvu mlekaru, a ostale je stavljao pod hipoteku i uzimao kredite od banke kako bi kupio sledeću mlekaru. Za manje od godine, sve mlekare su došle pred stečaj, iako su pre privatizacije tako dobro poslovale, da su se meštani otimali za radna mesta u njima. Niko zbog toga nije odgovarao – ističe Malenović. Bez ikakvih posledica prolaze i biznismeni koji samo žele da iz privatizovanog preduzeća pretaču kapital u svoje „prave“ firme.
– Kada kupljena preduzeća „iscede“, ostavljaju katanac na vratima, a zaposlene na ulici, bez otpremnina. Pojedini biznismeni prebacuju staru tehnologiju iz druge firme u novu, i tako prikazuju da su, eto, ispunili obavezu o investiranju, a zapravo su samo premestili mašine iz jednog pogona u drugi – navodi sagovornik „Vesti“.
Privatizacija bi bila uspešnija, a sprečili bi se i stečajevi mnogih preduzeća kada bi država bolje procenjivala i proveravala kupce, smatraju u Samostalnom sindikatu poljoprivrede Srbije. Naročito onda, kada se na nadmetanja jave kupci koji se nikada nisu bavili delatnošću preduzeća za koje konkurišu.
