Dr Aleksandar Stamatovic, predsednik Saveza srpskih i jugoslovenskih organizacija u SR Nemackoj, sa sedištem u Diseldorfu, od 1993. do 1996. godine dopremio je u našu zemlju pomoc vrednu više od 35 miliona maraka.
– Prva pomoc koju sam uputio, kao i svih šest konvoja, sadržavala je hranu, lekove, medicinski potrošni materijal, obucu i odecu i taj konvoj je stigao u Beograd 5. oktobra 1993. godine. Vrednost pošiljke bila je milion maraka. Drugi konvoj – 11 šlepera – dovezao je 440 tona humanitarne pomoci ukupne vrednosti više od pet miliona maraka. Sva ta pomoc upucena je iz fonda Ministarstva inostranih poslova Nemacke, što je malo poznato u našoj zemlji, kaže dr Stamatovic.
– Naš savez u Nemackoj, nastavio je dr Stamatovic, najviše je radio na uspostavljanju bilateralnih odnosa izmedu nemackog i jugoslovenskog Crvenog krsta i mislimo da smo u tome uspeli. Pored toga, organizovali smo u periodu najteže izolacije naše zemlje, više demonstracija u gradovima Nemacke. Te demonstracije su bile uperene protiv sankcija našoj zemlji i protiv izveštavanja nemackih medija, koji su uglavnom jednostrano gledali na dogadaje na prostoru bivše Jugoslavije i satanizovali Srbe, kao vinovnike tih dogadaja. Nikada nisu ulazili u suštinu problema, koji su dobro poznati istoriji, a to bi novinari koji se upuštaju u pisanje sa ovih prostora morali da znaju.
Prema recima našeg sagovornika, Savez srpskih i jugoslovenskih organizacija želi da ujedini sve naše gradane koji žive na prostoru Nemacke. Ujedinjeni, naglašava dr Stamatovic, mogli bismo više da pomognemo matici.
– Cim je poceo raspad bivše Jugoslavije, prica dr Stamatovic, mi Jugosloveni u rasejanju smo poceli da se organizujemo. Naši ljudi koji se sada nalaze u inostranstvu, napustili su zemlju pre svega iz ekonomskih razloga, i vecina njih je uzela tamošnje državljanstvo, ali nikada nisu zaboravili domovinu. Neki od njih su postali poznati biznismeni koji bi mogli da jedan deo svog kapitala preusmere u Jugoslaviju.
– Ja sam se u Nemacku uputio februara 1960. godine. Imao sam 22 godina. Jedno vreme sam radio i studirao. U Vircburgu sam završio stomatološke studije, nešto kasnije sam doktorirao, a 1970. godine otvorio samostalnu stomatološku ordinaciju u Vupertalu, gde i sada živim. Tu sam se i oženio. Sa Hajdi imam dvoje dece, sina Mirka (34), koji je završio studije stomatologije i nastavio moj posao, dok je kcerka Tanja (29) završila studije medunarodnog prava – kaže dr Aleksandar Stamatovic i dodaje: – U našoj kuci se ravnopravno govore i srpski i nemacki. Uvek sam porodicu vezivao za moju domovinu i oni su je zavoleli kao što je i ja volim.
