U našim knjigama Galenika je- nula
Vraticu se u politiku samo da pomognem mladim ljudima u borbi protiv nekih repariranih komunista
Suzana Milicic
Moj san je ispunjen – Miloševic je u zatvoru. Sa njim nestaje jedan sistem (komunisticki), zbog koga sam ja morao da emigriram iz Jugoslavije. Cvrsto verujem da ga treba izruciti Hagu, bar zato što su tamo bolji uslovi i što nema opasnosti da ce neko da ga ubije. Neka ga izruce bilo kome, neka ga izruce u bolnicu, jer ja sam siguran da je on lud, njegovom srcu ne fali ništa, treba da ga ispitaju psihijatri. Mi ne možemo da biramo sa kojim cemo organizacijama u svetu da saradujemo: ne možemo da kažemo da hocemo da udemo u Svetsku banku ili MMF, a necemo da saradujemo sa Haškim sudom – kaže za Reporter Milan Panic, bivši savezni premijer, predsednik kompanije ICN Farmasjutikals Inc., americki biznismen aktivno ukljucen u politicki život Srbije – nekada kao akter, sada kao posmatrac.
REPORTER: Amerikanci svoje ucešce na donatorskoj konferenciji uslovljavaju konkretnijim dokazima saradnje sa Hagom. Ocekujete li da ce se taj trend nastaviti?
– Jugoslavija treba da saraduje sa svim internacionalnim organizacijama, ne znam zašto je onda sporna saradnja sa pravnim institucijama. Sud u Hagu su formirale Ujedinjene nacije, a Jugoslavija je clan UN.
Mi gubimo vreme pricajuci o Miloševicu, on treba da ide u Hag i gotovo. Vlast treba da izruci i Šainovica, i sve one koje svet traži, pa nek se brane tamo. Možda ce se odbraniti i vratiti kod nas nevini. Vrate se nevini, mi im se izvinimo i oni su opet u politici. Ali, u ovom trenutku ne treba da guramo prst u oko svetskoj zajednici, jer hocemo što pre da budemo deo Evropske unije.
Kada bi se Jugoslavija ukljucila u EU danas, Evropljane bi to koštalo i oni to nece da plate. Mi zato moramo da podignemo naš standard. U tome nam, recimo, Kosovo može pomoci jer ce najvece pare otici tamo.
Nedavno je ministar finansija, đelic, rekao da smo se malo odvojili sa dna lestvice zemalja sa velikim rizikom za ulaganje stranog kapitala. Kako vi procenjujete te uslove danas?
– Rizik se bitno smanjio jer imamo mlade eksperte na vlasti i oni su najbolji deo naše vlade. Sve ostalo je foliranje i manipulisanje. Ekspertska vlada je uvek dobra. Treba da imamo jednog politicara koji ima viziju kako da izvede zemlju iz tragedije, a on oko sebe treba da ima profesionalce koji ce mu pomoci, a ne reparirane komuniste. Politicke vlade nikada nisu dobre, u ovakvim uslovima.
Ipak, politicki deo naše vlade, tzv. Kolegijum, objavio je da je država vecinski vlasnik Galenike a ne vi…
– Nisu mogli da naprave vecu grešku. Ja sam im rekao da se s tim ne slažem. Ko oni misle da su? Problem Galenike je mnogo ispolitizovan i najgore je kad se politicari mešaju u biznis, jer je dokazano da ga tad uvek upropaste. Napravili su grešku, ali sam im vec oprostio jer, da nisam, mogao sam na Samitu o investicijama da kažem potencijalnim investitorima da ne treba da investiraju u Jugoslaviju pošto ova vlada donosi takve odluke. Te odluke donosi medunarodna arbitraža. U takvim sporovima nema pobednika ni gubitnika, oni utvrde da li je neko dovoljno uložio ili nije, napravi se profesionalna procena, tu nema politike. Možda sam ja malo kriv jer sam bio ukljucen u politiku, pa oni misle da sam im konkurent, ali nisam, jer me politika ne interesuje.
U Vladi sada sede ljudi koji su prošle godine verovali da je država nelegalno preuzela kompaniju, a sada, prakticno, rade istu stvar. Kako to doživljavate, buduci da ste sa nekima od njih blisko saradivali?
– Moja dužnost u Jugoslaviji je da gradim novi politicki sistem jer su moja iskustva iz inostranstva korisna. Ne mogu oni da prošle godine s kažu da su julovci i espeesovci oteli fabriku a ove godine da se s tim slože. Jer, kad – tad ce glasaci to da razumeju, a onda ceš da izgubiš glas. Ne možeš da lažeš u politici. Ministar za zdravlje mora biti sutra smenjen, jer tvrdi da je država pobedila na arbitraži, a to je laž. Kad se napravi takva greška onda mora da se napravi izmena u vladi, u kojoj još uvek ima lažova. I Vuk Obradovic je rekao da je država pobedila na arbitraži i ja sam poslao pismo Vladi u kome sam ih obavestio da to nije tacno. Ne želim da se bavim njihovim greškama, vec da im pomognem da investicije dodu u zemlju. Zato mislim da spor s Vladom ne treba doživljavalti kao konflikt. Spreman sam za razgovore kako bi se našlo pravo rešenje.
Mnogi sumnjaju da je u pitanju vaš licni sukob sa pojedinim clanovima Vlade…
– Neki od njih se plaše da ce, ako se pitanje ICN-a pozitivno reši, biti optuženi da su potplaceni. Ovde svi misle da se problem može rešiti isto kao i u vreme Miloševica. Država ne može i ne treba meni da ucini neku uslugu. Zato što sam ja u pravu. Ja sam za njih uradio mnogo jer sam im pomogao da se ujedine, toliko da su pobedili. Sada vidite koliko je bilo teško držati tu grupu na okupu. Niko nas, kao opoziciju, nije shvatao ozbiljno u svetu i ja sam tu pomogao najviše što sam mogao.
Samostalni sindikat Galenike vas u poslednje vreme ozbiljno optužuje, organizuje štrajk u fabrici i vodi samostalne pregovore sa Vladom o rešavanju pitanja vlasništva nad fabrikom…
– Sindikat je totalno ispolitizovan i ne zna svoju ulogu u sistemu, oni još govore i misle u duhu komunistickih vrednosti, veruju da oni treba da upravljaju fabrikom. Jadni ljudi. Mislim da je uopšte u Srbiji sindikat politizovan, potrebni su im ljudi koji razumeju sindikalne probleme. Oni se bave time cija je fabrika a ne time kolike su im plate.
Pa, imaju oni i socijalne zahteve, poput zahteva za povecanje plata…
– Svi njihovi pocetni zahtevi su bili politicke prirode. Bili su politicki instrumentalizovani od strane nekih pojedinaca van kompanije. Naše plate su najbolje u Jugoslaviji i mi ih redovno isplacujemo. Nikog nismo otpustili godinama, a imamo višak od 2000 radnika. To je sindikalni problem. Kad bismo imali samo one radnike koji su nam potrebni, mogli bismo da udvostrucimo plate.
Sindikalci tvrde da su dobili obecanje Vlade da ce ovih dana biti odreden generalni direktor Galenike i kompletiran Upravni odbor…
– Verujem da iza njih ne stoji Vlada nego pojedinci. Uopšte me ne interesuju ti pregovori, jer su to politicki pregovori. Koncept sindikata je pogrešan, oni nemaju pravo da odu u vladu da se bune. Ja necu da ih ucim. Nama bi bilo najbolje da izademo iz fabrike. U knjigama, ICN-a Galenika se vodi kao nula. Moj problem je kako da radim na tome da donesem pare, a to je teško u ovim uslovima. Naša banka preporucuje – nemojte da ukljucujete Jugoslaviju u poslovne transakcije, jer necete dobiti ništa. Revizori nece da ukljuce Galeniku u naše knjige. Ako mi pošaljemo milion, ili samo jedan dolar, to se odmah izgubi, jer ga revizori otpišu.
Zašto želite da kompaniju, koja u vašim knjigama ne vredi ništa, ipak zadržite?
– Psihološki ne mogu to da dozvolim. Ako ne rešimo ovaj problem,onda ce to biti znak za ostale investitore da ne treba da ulažu u zemlju, a ja to ne želim. Mene je dolazak u Jugoslaviju skupo koštao. Ovde politicari žive od toga što su politicari, to je nacin da žive na Dedinju i obogate se. Ovo je za mene bilo skupo, ali sam dao obecanje ljudima da cu pomoci da dode do promena. Mi smo svojim radnicima dali akcije koje su u jednom trenutku vredele 35.000 maraka, i to su jedini radnici u istocnoj Evropi koji su dobili akcije. S druge strane, đelicu treba 300 miliona dolara da pokrije deficit, a jednu trecinu te sume imaju radnici Galenike, u madracima. Ja sam im predložio da pozajme pare od njih. Te akcije su sto posto likvidne.
I kako je prošao vaš predlog?
– Rekli su mi da radnici, zbog iskustva sa pozajmljivanjem para državi iz predhodnog perioda, ne bi dali novac. Imali smo ovde Dafinu i Jezdu, i razne druge banke…
Radikali su u skupštini prokomentarisali aferu oko Vuka Obradovica: ili je dirnuo u Lutru ili u Galeniku. Ubrzo nakon toga i sam Vuk Obradovic je izjavio da ste vi jedan od organizatora i finansijera afere…
– Predsednik Austrije mi je rekao da su oni lako rešili problem ekstremista – komunista i fašista: zabranili su njihov rad. Možda bi taj model trebalo primeniti na julovcima i Šešelju. On sada isto radi sa ovom vlašcu što je radio sa mnom, kad sam bio premijer. Dozvoljavaju mu da bruka Srbe u svetu.
Da li je to vaš jedini komentar na price o umešanosti u aferu Obradovic?
– On je za mene prošlost. Mene više zabrinjava to što ljudi razmišljaju na taj da cin da se sve svodi na afere i zavere. Ja tako ne mogu da mislim, u svetu se drugacije razmišlja. I novine su ovde toliko negativne da treba svaku stranu da uokvirimo crnim. Daj da govorimo o buducnosti, razvoju i demokratizaciji Jugoslavije, a nemojte da pricamo o tome.
Da li je istina da se vracate u politiku? Govori se o tome da cete se, možda cak, kandidovati za predsednika Srbije na eventualnim izborima…
– Ja sam biznismen i moja je odluka da pomažem na taj nacin. Vraticu se u politiku samo da pomognem mladim ljudima u borbi protiv nekih repariranih komunista.
Da li mogu da vam cestitam pošto se ovde govori da cete uskoro postati otac?
– Apsolutno. Jedina dobra stvar u Jugoslaviji je što sam upoznao Milenu. Mi smo se vencali i imacemo sina u julu. To je super divno. Eto, ima li boljeg razloga za povratak u Jugoslaviju od tog.
