Indijanka iz plemena Ciroki se udala za Srbina

Meštani sela Bare, nedaleko od Požarevca, navikli na vencanja za pamcenje, bogata, vesela, na svadbe na kojima se govori više nemacki nego srpski, jer najveci broj žitelja nastanjen je u Austriji. Ali, suncanog junskog dana pažnju je privukla mala svadbena kolona automobila beogradske registracije, koja se uputila ka crkvi Cetrdeset velikomucenika i tamnoputa mlada guste, kovrdžave, crne kose.
Dragoljub Radojevic iz Beograda, koji šest godina živi i radi u NJujorku, oženio se Indijankom iz plemena Ciroki, Mini Mari Parsons.
Iako su u braku dve i po godine, želeli su da prvom prilikom kada dodu u Jugoslaviju svoj brak ozvanice u pravoslavnoj crkvi. Kako red nalaže, prvo je trebalo obaviti krštenje ne samo Mini, vec i njihovog dvogodišnjeg sina Nikole. Cin krštenja i vencanja obavio je paroh barske parohije Dragan Dešic, sa kojim se Dragoljub sprijateljio pre 10 godina na letovanju, tada ne znajuci gde ce ga sudbina odvesti i ne sluteci sa kim ce ga spojiti. Obecao je svešteniku Dešicu da ce ga on vencati.

Cari srpske kuhinje

Za vreme boravka u Beogradu, Dragoljubovi roditelji, posebno majka Natalija Radojevic, nastojali su da prikažu sve cari srpske kuhinje pripremajuci nacionalna jela.
– Najviše mi se dopala gibanica, a nisam znala šta je prasetina. Takode mi se i peceno prase dopalo. Svidaju mi se zacini koje koristite, a Dragoljub mi je u Americi pravio musaku, dok nam teta Nata uvek pošalje nešto od zimnice, tako da mi nije sve toliko novo – prica Mini.

A kada je odlazio u Ameriku sa suzama u ocima obecao je svojim prijateljima iz detinjstva, Tihomiru Mirjanicu i Dejanu Dojkicu, da ce se vratiti i da ce mu oni biti kumovi. I tako i beše.
Dragoljub je obecanje održao, a kao pravi i verni prijatelji Tihomir i Dejan ga nisu zaboravili. Ponovni susret bio je tužniji od rastanka, a roditelji i rodaci nisu verovali da ce najsrecniji dan docekati.

Kršteno ime

Kum Tihomir svojoj kumi dao je ime Mila jer ima mio pogled. Držeci za ruku Milu (Mini) u beloj haljini, koja je potpuno bila staložena, a u levoj ruci Nikolu, koji je nemirni temperament nasledio od tate, ali je na krštenju bio zacudujuce miran, sveštenik Dragan je po prvi put krstio, a zatim vencao Indijanku.
– Krštenje je veoma zanimljivo, narocito polivanje vodom i šišanje. Nikola me je iznenadio da je imao strpljenja da bude dugo u narucju. Ocigledno je i njemu bilo interesantno – iznosi svoje utiske Mila Radojevic. – Vencanje je izuzetno svecano, možda sam manje uzbudena jer se Sviti, tj. Dragoljub i ja treci put vencavamo. Medutim, jako mi se dopao deo sa krunama. U jednom momentu sam se osetila kao princeza. Veoma mi se dopadaju vaše crkve i ikone, iako i mi u kuci imamo ikone i slavimo slavu đurdic. Pored ikone Sv. Georgija imamo Belog andela i Svetu Petku, koju Nikola najviše voli.

Knjige o Beogradu

Kako to obicno biva, uvek se ponešto i kupi za uspomenu. Mini je ovog puta poželela da svadbeni pokloni budu knjige i slike o Beogradu, a medu njima se našao i bukvar za Nikolu i nju jer želi da do sledece godine nauci srpski. Za sada zna da kaže “hvala”, “da”, što je bilo bitno za vencanje, i “ne”, a razume i poneku psovku.

Kada su se upoznali, Mila je iznenadila Dragoljuba, jer je znala gde je Jugoslavija, Beograd i ko su Srbi. I Dragoljub je bio iznenaden. Zaljubio se u lepu devojku, crnih ociju i širokog osmeha, cistokrvnu predstavnicu plemena Ciroki. Ni u jednom momentu Mini nije oklevala da uzme njegovo prezime, želela je da se krsti u našoj crkvi, ali u zemlji iz koje je njen muž.
– Od prvog trenutka kada mi je Gaga ispricao za obicaje Srba, želela sam da to uradim. Ja ga volim i to sam uradila zbog ljubavi prema njemu i zbog Nikole. Cak i moja majka i moja baka smatraju da je dobro što sam to uradila tako da jedva cekaju da vide snimak i slike. A, ja sam veoma srecna.
Beograd, kao i ljudi, na Milu su ostavili snažan utisak, posebno iskrenost koje u Americi nema. Takode je prijatno iznenadena kako su je svi srdacno primili i prihvatili od prvog momenta kao svoju, bez obzira što su se prvi put videli i upoznali.
– Nisam ocekivala ovakav odnos. Bojala sam se da nece imati baš lepo mišljenje o meni zbog rata i bombardovanja, iako sam ja bila uz Gagu i nisam se slagala što se moja zemlja meša u unutrašnju politiku vaše. Koliko vidim, ovde niko ne prica o tome. Pokazali su mi ruševine i to je strašno. LJudi su veoma dobri i, koliko vidim, imaju veliko srce.

Kruna ljubavi

Mnogo se toga promenilo u verovanju indijanaca, morali su da se prilagode savremenoj civilizaciji da bi opstali. Minino pleme Ciroki je karakteristicno po veri u prirodne stvari – vodu, reku, zemlju. To je od Boga dato. Penikostal je vera kojoj pripadaju Ciroki, kojih danas najviše ima u Teksasu, Oklahomi, Kanzasu i zapadnoj Virdžiniji, odakle je ona. Još postoje i oni Ciroki koji žive u rezervatima, nastojeci da ocuvaju drevnu tradiciju i obicaje plemena. NJih je malo.
– Ja ne znam tacan broj koliko nas ima, ali svake godine se održavaju susreti Indijanaca “Pau vau” gde se prikazuju obicaji, igre. Tu se pricaju legende o Indijancima, njihovom nacinu života, posvecenosti prirodi i miroljubivoj naravi. Moj utisak je da su takve naravi i Srbi – kaže Mila Radojevic, dodajuci: – Mogla bih da živim u Jugoslaviji, ali ne u gradu vec u selu, jer je takav život najbliži našem drevnom stilu življenja.
A Dragoljub, vidno uzbuden zbog ostvarenog sna o Mininoj (Milinoj) porodici, kaže:
– Nisam ocekivao da ce me prihvatiti jer sam druge vere, sa drugog kontinenta, a majka i baka su joj takode udate za Indijance. Bili su srecni kada su videli koliko me ona voli i kolika je moja ljubav prema Mini. Kruna te ljubavi je naš sin Nikola. Eto, ja sam indijanski zet koji nije izgubio skalp.
Mini radi kao medicinska sestra, dok Dragoljub vozi kamion, uskoro ce se vratiti u Paterson, gde žive, sa željom i obecanjem da ce sledece godine ponovo doci.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.