Kada su naši novinari pozvali porodicu Josić iz Prokuplja da ih obaveste o prispeću donacije od 500 dolara Žena mironosica iz Melburna za lečenje njihove ljubimice Nikoline, obolele od retkog Enjing sarkoma (Askin tumor) na grudnom košu, nisu ni slutili kakva ih novost čeka. Od našeg poslednjeg pisanja o ovoj ljupkoj devojčici, dogodilo se ono najlepše. Nikolina se vratila kući, jer je uspešno završila lečenje u Štutgartu!
Čitaoci "Vesti" položili su ovih dana još jedan veliki ispit humanosti. Zahvaljujući anonimnim donatorima iz Karlsruea, Frankfurta i Bad Homburga u Nemačkoj, siromašna porodica Milana Milanovića iz zabitog Žunjevića na Rogozni ponovo ima kravu, a njihova ćerkica Marija, mala Mara, dovoljno mleka.
Porodici Jelić 100 evra je poslao naš čitalac Safet Orovčanin iz Nemačke, a 50 dolara Igor Stojanović iz Amerike.
Pregršt lekova, računi, pregledi, specijalna ishrana, sve je to poput teškog košmara za samohranu majku invalida Tanju Radonjić iz Kotraže i njenog autističnog sina Đorđa, koji boluje i od Kronove bolesti.
– Crni oblaci nadvili su se nad našim životom i nikako da ih rasteram. To bi bilo najblaže rečeno za sve ono kroz šta prolazimo svakodnevno Đorđe i ja. Kako kod nas to biva, nesreća ide za nesrećom. Imam velikih problema sa nogom, a lekari još nisu sigurni da li da je još seku ili da je ostave. Ako je budu odstranili, biću na još gorim mukama u bespuću gde smo. Zato pijem šaku nekih skupih lekova, a neizvesnost zbog neplaćenih računa izaziva poseban strah. Račune redovno plaćam, ali u proteklih nekoliko meseci ne mogu, jer onda nemam ni za lekove ni za hranu. Ne zna se šta je gore. Nije meni do mene, već do Đorđa. Zbog njega moram sve da istrpim. Ne znam ko bi ga posle gledao. Zato i ne dižem ruke od života, on je jedino što me drži i daje nadljudsku snagu – ispričala je nesrećna Tan..
I ovog proleća, uprkos pandemiji korona virusa koji hara čitavim svetom, naši plemeniti zemljaci iz daleke Australije nisu zaboravili na one prema kojima život često bio više maćeha nego majka. Dokazali su to uputivši im vredne donacije uz dobre želje i nadu da će im dobro doći i olakšati teško breme s kojim se svakodnevno suočavaju.
Među tim ljudima dobrog srca je anonimna familija iz Sidneja, koja je izdvojila vrednu donaciju od 1.500 dolara, namenivši po 500 dolara za tri porodice. Kao ni mnogo puta ranije, ni sada nisu izostavili siročiće Tijanu i Tamaru iz Banje kod Zubinog Potoka na Kosmetu, koje su pod starateljstvom tetke Nade Lazović i Dobrice Sovrlić od kada su ostale bez oba roditelja. Njihov stariji brat Bojan u međuvremenu se preselio kod ujaka u Suboticu zbog školovanja.
Zatim, samohranu majku troje mališana Vuku Barbu iz Mramorka, koja je kada smo prvi put o njoj pisali živela u nehumanim uslovima i jedva sastavljala kraj s krajem. Zahvaljujući pomoći mnogih dobrotvora,..
Ekipa lozničkog Žozi junajteda i veterani Partizana odigrali su humanitarnu utakmicu u hali UFK "Lagator" pod sloganom "Život da stane ne sme", a sav sakupljen novac biće usmeren za lečenje Jasne Čikić (46) iz Loznice. Ona je, kako kaže, Zoran Milivojević, predstavnik Žozi junajteda, teško bolesna i može da se leči, ali je potrebno 50.000 evra.
Čim je 38-godišnji Darko Stanojević iz Knića, bivši artiljerijski poručnik, oboleo od teškog oblika epilepsije, posle skoro pune dve nedelje, izašao iz bolnice u Kragujevcu zbog učestalih epi-napada, ovog nesrećnog mladića čekala je donacija plemenite Ane iz Kanbere.
Kada je Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj, posredstvom lokalnih medija Republike Srpske, saznao da je bolesnom samohranom ocu Petru Đuriću (60) iz bijeljinskog sela Ljeljenča i njegovom sinu Gojku (14) svaka pomoć dobrodošla, nije časio časa, već je odlučio da ih obraduje. Posredstvom naše Redakcije, uputio im je novčani dar od 50 franaka, koji smo ubrzo prosledili na njihovu kućnu adresu. Baš kao i dobre želje.
– Veliko i od srca mu hvala što je mislio na nas i uputio nam svoju iskrenu podršku. Kao što i sami znate, pošto ste o nama pisali pre nekoliko godina, Gojko i ja se borimo s teškom svakodnevicom i mojom bolešću. I dan-danas, nakon sedam godina od kada sam u šumi sekući drva slomio nogu, mučim se s tim. Krećem se, ali kada me noga zaboli, onda uzmem štaku. Još mi rana curi. Ne idem u bolnice. Od jedne žene iz Teslića nabavljam mast kojom mažem nogu i to tako održavam. Nesposoban sam za rad, a Gojko je još premlad da bi mogao da zarađuje za život. Zato nam je svaka pomo..
Humanost naših vernih čitalaca sa dalekog kontinenta, već je nadaleko poznata, pa tako i ne čudi što su proteklih dana posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja stigla dva nova priloga za nevoljnike u otadžbini.
Saznavši posredstvom lokalnih medija za tragediju porodice Saše Belića iz Zmajeva, kojima je uoči Badnjeg dana izgorela kuća, naši humani zemljaci u dijaspori rodom iz ovog mesta nisu mogli da sede skrštenih ruku.