Proteklih dana, posredstvom Redakcije „Vesti“ stiglo je nekoliko vrednih donacija koje su naši plemeniti čitaoci namenili za štićenike Humanitarnog mosta. Među tim ljudima dobrog srca, po već dobrom običaju, našla se plemenita B. G. iz Adelejda koja je uputila ukupno 600 dolara, od kojih je po 200 dolara izdvojila za DO Majka devet Jugovića iz Gračanice, zatim teško bolesnu i usamljenu Radu Simić iz Šapca i usamljenog siromaška Vučetu Raičevića iz zabitog seoceta Jezero, u mesnoj zajednici Bare na Pešteru. Još 200 dolara uputila je porodica Janković iz Zapadnog Sidneja koja je po 100 dolara namenila takođe Vučeti Raičeviću, ali i devetočlanoj porodici Jelić iz Janturina na Pešteru.
I to nije sve, jer je za Vučetu stiglo još 100 evra koje je uputila Dušanka Krneta iz Vajblingena u Baden Virtenbergu, a 20 evra pristiglo je i od anonimnog donatora iz Nemačke za Bajru Suljević iz Novog Pazara.
Razlog zbog koga je najviše priloga stiglo za Vučetu Raičevića nije teško odgonetnuti, jer sudbi..
Kako od protekle donacije iz Australije za bolesnu i usamljenu penzionerku Radu Simić iz Šapca, nažalost, nova pomoć nije stizala, to se ova nesrećna žena našla u goroj situaciji nego kad smo o njenim mukama pisali prvi put.
Zlokoban pad i slomljena noga su uzrok još većih nevolja jer iz postelje ne može već više od tri meseca, a noga nikako da se oporavi. Uzevši u obzir i to da skoro celu penziju daje na dažbine, da više nema ni obrok iz narodne kuhinje, situacija je postala dramatična.
– Već me je napustila svaka nada i sva snaga. Nema dana a da ne pomišljam na najgore, ali znam da je sve božja volja, a protiv nje se ne može. Na mene, osim dobrih ljudi, nema ko da misli, ko da mi pomogne kada mi je najgore. Samoća i bolest najteža su kombinacija. Samo zahvaljujući dobrim ljudima još sam u životu, a sada sam opet u groznoj situaciji i ne znam šta mi je činiti. Ne znam ni sama kako preživljavam na jednom obroku dnevno – rekla je Rada Simić, kojoj naši verni čitaoci pomažu da preživi v..
O vrednom studentu Bojanu Mijatoviću (21) iz Novog Grada, naša plemenita koleginica M. E. iz Frankfurta nastavlja da brine, kao što je to činila i proteklih godina šaljući mu svakog meseca stipendiju.
Dokaz za ovu tvrdnju stigao je u vidu dara od 50 evra za ovog vrednog mladića, koje smo mu prosledili na trenutnu kućnu adresu u Beogradu.
– Hvala toj divnoj ženi što misli i pazi na mene toliko dugo. Želim joj sve najbolje – poručio je mladi Bojan, koji je zvanično krenuo na treću godinu Fakulteta za fizičku kulturu.
Budući da je uspeo da opravda poverenje svih i da sve ispite daje na vreme, time mu je i zagarantovan budžet i pravo na dom za studente u blizini fakulteta.
– Već pripremam zaostali ispit iz druge godine i hvatam zalet za sledeću – poverio nam je Bojan, koji pored fakulteta radi i kao fudbalski sudija, čime samostalno upotpunjuje svoj skromni mesečni budžet.
Чланак Pet godina podrške се појављује прво на Vesti online.
Desetak dana nakon našeg teksta o supružnicima Smailu i Ifeti Marukić iz zabitog sela Izrok kod Tutina, koji jedva prehranjuju svoje troje dece i nemaju sredstava da leče šestogodišnjeg sina Elisa, ovoj veoma siromašnoj porodici stigle su prve donacije naših čitalaca iz Austrije, Nemačke i Švedske.
Od Seada Selimovića, Muzafera Jusića i Dragutina Vraneša, koji žive i rade u Austriji, Marukićima je uručeno po 50 evra, Melko Sejdović i Fatima Hadžibegović iz Nemačke poslali su po 100 evra, a anonimna gospođa iz Švedske 200 evra. Još 100 evra donirao je Džemko Sinanović iz Novog Pazara. Jedan naš čitalac koji živi i radi u inostranstvu lično je doneo i uručio kompjuter deci Belmini, Sabini i Elisu.
– Baš smo se obradovali, posebno deca kompjuteru – priča glava porodice Smail Marukić i naglašava da će mu ogromnih 650 evra mnogo značiti u pripremama dece za školu, nabavci ogreva i lečenju malog Elisa koji je tek nedavno u šestoj godini progovorio i još uvek ima ozbiljne probleme sa govorom..
Teške nevolje koje su u proteklo vreme snašle pojedine štićenike Humanitarnog mosta, odagnalo je dobro srce našeg dugogodišnjeg anonimnog dobrotvora iz Bad Homburga. Zahvaljujući njegovoj izdašnoj ruci i iskrenom čovekoljublju, spas je stigao na još četiri adrese od ukupno 700 evra porodicama Pap, Radonjić, Dimitrijević i Čolić.
Pomoći nekome koga ne poznajete na bilo koji način i olakšati mu teško breme je dobročinstvo bez premca. Nećemo pogrešiti ako kažemo da naši čitaoci rasuti širom sveta prednjače u tome, u šta se svako može uveriti na stranici Humanitarnog mosta "Vesti".
Kada je u „Vestima“ pročitao poslednju priču o nevoljama devetočlane porodice Jelić iz Janturina na Pešteru, jedan naš čitalac iz Austrije nije mogao da sedi skrštenih ruku. Pogođen saznanjem da su u teškoj situaciji i da još nisu uspeli da se usele u novi dom, uputio im je posredstvom naše Redakcije dar od 100 evra.
Iako nije želeo da njegovo ime otkrivamo, poručio je Jelićima dobre želje i izrazio nadu da će im i drugi dobri ljudi pomoći, kako bi opremili dom koji su dobili od EPS-a i drugih donatora.
Reporteri „Vesti“ potrudiće se narednih dana da Jelićima što pre upute ovu pomoć i pomognu im oko nabavke nečega što im je najneophodnije kako bi što pre mogli da se usele u novi dom. Samim tim i da konačno započnu život dostojan ljudi u 21. veku, nakon više od decenije i po čekanja da sijalica zasvetli i u njihovom domu.
Чланак Nek je sa srećom се појављује прво на Vesti online.
Starac Dušimir Vuksanović godinama živi sam u zaseoku Pačevina na padinama Golije kod Novog Pazara. Preživeo je dva šloga i jedva je ostao u životu. Nema nikakva primanja, ne može da radi, desna ruka mu je otkazala, a od najbližeg komšije udaljen je pet kilometara. Da Dušimiru svojevremeno, dok je bio šlogiran i na postelji, nisu pomogli čitaoci „Vesti“ umro bi od gladi, studi i samoće.
Poslednjih godina retko dobija donacije, a kada ih dobije, sav novac odmah potroši na lekove. To je učinio i pre nekoliko dana kada smo mu teškom mukom, jer je put do Pačevine uglavnom neprohodan, doturili 100 evra koje su mu, preko humanitarca Hida Muratovića (po 50 evra), poslali naša čitateljka Dobrila Marinković iz Amerike i dugogodišnji donator Sefat Bronja iz Nemačke.
– Ni sam ne znam kako preživljavam. Da nije rođaka i komšija koji me povremeno posete i donesu mi po neki hleb i najnužniju hranu, crkao bih od gladi. Kamo sreće da novac koji sam dobio mogu da potrošim na namirnice i ishranu, naža..
Mnogim porodicama u Srbiji, gde ima više od dvoje dece, najčešće je to jedini blagoslov i bogatstvo, jer mnogo toga drugog im nedostaje. Takav je slučaj i sa porodicom Vesne (41) i Gorana Golubovića (45) sa devetoro dece iz Popovca kod Paraćina. Zbog zatvaranja firmi u kojima su radili proglašeni tehnološkim viškom, silom prilika dovedeni su na rub materijalne egzistencije i straha da jednog dana neće imati ni za hleb svojoj deci. O njima smo više puta pisali, pa su zahvaljujući plemenitim čitaocima "Vesti", koji su im pohitali u pomoć, dočekali su malo lakše i lepše dane, jer su i od Opštine dobili i kuću na korišćenje i tako se spasli mnogih nevolja, pa i mogućih bolesti koje su im pretile u vlažnom kolektivnom smeštaju.
Težak životni usud samohrane majke invalida Tanje Radonjić iz Kotraže, koja svakog dana bije najteže životne bitke, istopio bi i najtvrđe srce. Uverila se u to i sama Tanja, budući da na njen vapaj, naši verni čitaoci nijednom nisu ostali ravnodušni.
Izuzetka nije bilo ni početkom 2021. godine, jer su za Tanju i njenog teško bolesnog sina Đorđa stigle dve vredne donacije. Jedna od Miše i Jelene Zarić iz Sidneja od 250 dolara, a druga od plemenite Rajke Tarlać, takođe iz Sidneja koja je za nju izdvojila 200 dolara, pored još 13 štićenika na koje stalno misli.
Obe donacije, uz tople reči podrške i želju da im krene nabolje, Tanja je primila na Badnji dan, što je kod nje izazvalo posebne emocije.
– Svakog dana se pitam šta će mi sutra doneti. Koju muku moramo Đorđe i ja da savladamo. Zato se iskreno i mnogo radujem kad shvatim da nisam sama u svemu tome i da negde tamo daleko neko misli na nas i istinski želi da nam olakša situaciju poput tih divnih duša sa drugog kraja sveta. Hvala im ..