Veliki broj naših čitalaca, posebno onih koji su tokom ove godine slali pomoć Aliminu i Adisi Bulić iz Mura kod Novog Pazara, roditeljima 20-mesečnog Emraha, rođenog s teškim oblikom mišićne distrofije i drugim anomalijama, interesuje se poslednjih dana šta je sa ovim dečakom.
Kakvo mu je zdravstveno stanje, da li se negde leči i da li su njegovi roditelji započeli izgradnju kuće? To je ujedno bio i povod da posetimo Buliće koji više ne žive u prebukiranoj porodičnoj kući u Muru već u iznajmljenoj sobici na sasvim drugom delu Novog Pazara.
– Kao što vidite Emrah lepo napreduje i mada su ga neki lekari već otpisali, pokušava da stane na noge i hoda. Kad ga držimo za ruku, uspe da napravi po nekoliko koraka. Ne znamo da li će ikada prohodati, lekari su nam rekli da neće, a mi se nadamo da ipak hoće i živimo za taj trenutak – priča dečakova majka Adisa.
Dodaje i da su prognoze sumorne, a da pravog leka za Emraha i nema.
– Osim s hodanjem, Emrah ima užasne probleme i s gutanjem, zbog to..
Velika radost pred parohijskim domom u Velikoj Hoči zavladala je među okupljenim mališanima, od onih najmanjih, pa sve do osmaka u iščekivanju da ih popadija Rada pozove i podeli im patike.
Saznali su da je njima poznati Ćira (Zoran Ćirić), koji redovno dovodi grupe poklonika u Veliku Hoču, doneo za sve njih obuću koju je sa svojim prijateljima iz daleke Australije poslala Grozdana Dragičević Todorinović.
O ovim divnim vestima, naše novinare je obavestila profesorka Olivera Radić iz orahovačke Gimnazije, poželevši da podeli utiske dečice koja su se mnogo obradovala, kao i motive dobročiniteljke iz daleka da usreći svu decu.
Da se raduju videlo im se na licu, a o tome kakve su patike šaputali su jedni drugima, dok su nestrpljivo čekali da vide šta su dobili.
– Nisu ih videli, pa mogu da zamišljaju – rekla je popadija Rada, i sa profesorkom Oliverom Radić, koja je još u junu od dece uzela brojeve za obuću, poređala patike po veličini.
Potrudila se Grozdana da sve budu lepo obeležene ..
Kada se pre 14 meseci rodio mali Imrah, prvo dete supružnika Almina (30) i Adise (27) Bulić, devojačko Lekpek, iz sela Mur kod Novog Pazara, svi u ovoj siromašnoj porodici bili su presrećni i slavili su do kasno u noć.
Ima nekih reči koje bole, ima nekih priča koje slamaju srce, teraju na razmišljanje, ne daju vam da je izbijete iz glave… Jedna od njih je zasigurno i priča Sofije Nakić (16) iz Žitkovca kraj Aleksinca, obolele od sarkoma vezivnog tkiva, koja je 15. novembra, u atinskoj bolnici, zauvek sklopila oči.
Posle dve duge godine borbe, hrabra Sofija nije izdržala i pored svih napora grčkih lekara, da ozdravi.
„Dragi prijatelji, naša Sofija je izdahnula. Sačekala je svog tatu da dođe da je poljubi još jednom i otišla na neko bolje mesto.
I pored svih napora grčkih lekara, njeno izmučeno telo nije izdržalo. Hvala vam svima što ste bili uz Sofiju do poslednjeg minuta njenog života. Hvala vam svima što ste se na sve moguće načine trudili da joj pomognete. Nažalost, bilo je kasno. Iskreno saučešće porodici i molimo vas sve za razumevanje kada su oni u pitanju. Mirno spavaj Sofi i odmori se mila – zaslužila si…“ – napisala je Maja Kostović, administrator na fejsbuk profilu „Sa Sofijom do pobede“.
..
Neretko naši humani čitaoci šalju poklon-pakete štićenicima koji su njihova srca osvojili. I ta "tajna veza" traje godinama, a prijateljstva se održavaju i putem pisama i telefonskih razgovora, čak i onda kada ovi ljudi odu sa stranica Humanitarnog mosta.
Mali Stefan Gončin iz Rume, oboleo od retke bolesti – tuberozne skleroze, sa beogradskog aerodroma ispraćen je u ponedeljak, 20. jula, zajedno sa porodicom po drugi put u Istanbul, kako bi započeo nove preglede, da bi se utvrdilo kad će moći na operaciju koja bi ga spasla mnogih muka.
– Stefan će u narednom periodu biti pacijent klinike Memorijal u Istanbulu. Glavni razlog za promenu, tačnije lečenje umesto u Adžibadem klinici je prezauzetost usled pandemiije korona virusa zbog čega nemaju vremena da se na valjan način posvete našem Stefi. Stefa je inače trebalo da bude u Istanbulu još 27. marta, ali taj termin je otkazan. Kako nismo želeli da čekamo, poslali smo njegovu dokumentaciju klinici Memorijal i odmah naišli na odličan odziv. Njihovi doktori su putem video-poziva i uz pomoć prevodioca razgovarali s nama, videli Stefu koji je veselo mahao i sa zadovoljstvom prihvatili da nas prime – istakli su roditelji dvoipogodišnjeg Stefana Gončina.
Vraćeni na početak
Sada će u Istanbulu S..
Uprkos više puta javnim obećanjima Elektroprivrede Srbije, čelnika opštine Sjenica i najviših funkcionera Vlade Srbije da će devetočlana porodica Tomislava Jelića (85) iz zabitog zaseoka Janturine na Pešteru konačno dobiti struju, to se ni do danas nije dogodilo.
Proteklo je nekoliko meseci od kada su reporteri "Vesti" posetili devetogodišnjeg Despota Lazića iz Bajine Bašte, koji od rođenja muke muči zbog neizlečive i retke genetske bolesti koju karakterišu otvorene rane i jak bol pri svakom dodiru, bulozne epidermolize, a na koju medicina još nema odgovor.
Pre tri godine, mlada Danijela Babić (27) iz Zmajeva, kraj Novog Sada je vodila jedan sasvim običan život. Poletna, nasmejana i puna pozitivne energije, druželjubiva, posvećena poslu, sportu – folkloru.
Svi snovi ove mlade devojke, međutim, skoro u trenu su srušeni. Vraćajući se sa posla na jednoj benzinskoj stanici u Novom Sadu, krajem oktobra 2016. u večernjim satima, sletela je kolima u dubok kanal pokraj puta i zadobila teške telesne povrede. U tom trenutku nije bilo očevidaca, tako da su je tek sutradan, kad se razdanilo, pronašli otac i brat. Tu noć (devet sati), provela je u polusvesnom stanju zarobljena u smrskanom automobilu, a zbog zadobijenih povreda nije mogla da pozove pomoć.
Kao hitan slučaj primljena je u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu gde su ustanovljene povrede vratnog kičmenog stuba, prelomi spinalnog nastavka, prelom sa kompresijom spinalnog kanala, prelom desnog humerusa, kao i linearna frakturu desnog acetabuluma. Zadobila je, takođe, kontuziju frontalnog..
Dvomesečna stipendija (za mart i april) od ukupno 300 dolara koju su Rajka Tarlać i Ljubo iz Sidneja uputili svojoj štićenici Milici Đorđević (14) iz Prizrena i njenoj samohranoj majci Evici stigla je proteklih dana na zadatu adresu.
– Nedavno smo bile u Mitrovici i podigle novac koji su nam poslali Rajka i Ljubo. Milici sam kupila farmerke i duksericu, ostalo je iskorišćeno za hranu i račune. Hvala mnogi Rajki i Ljubi što misle na nas i nesebično nam pomažu. Svako im dobro od Gospoda želimo. Hvala mnogo i vama što nam novac prosleđujete. Moram reći da je Milica prvo polugodište osmog razreda završila s odličnim uspehom. Pošto iz srpskog jezika ima peticu bila je jedina na takmičenju iz svog odeljenja, a takmičila se iz istorije i biologije. Četvrtog januara je napunila četrnaest godina, lepo smo proslavili sa dedom, njenim najboljim drugom još od ranog detinjstva. Naravno, slavlje je upotpunjeno zahvaljujući našim divnim dobrotvorima, koje blagosiljamo stalno. Uvek su u našim mislima ..