OSVRT NA (NE)USPEŠNU KAMPANJU REGISTROVANJA DIJASPORE ZA PREDSEDNIčKE IZBORE U SRBIJI
GLASAčI DOBRI, ZAKAZALA ORGANIZACIJA!
• Radoje Janković, rodom iz Kremana, navodi da je 1994. godine bio jedan od velikih zagovornika ideje o glasanju u dijaspori, a sada nije dobio niti poslao formular, znači neće ni glasati • NJegov primer sličan hiljadama drugih
– Nisu glasači krivi, već organizacija! – s takvim se rečima Dopisništvu „Vesti“ u nedeljno jutro u Parizu javio Radoje Janković iz Eksprovansa. U novini je pročitao „tužbalicu“ o malom broju prijavljenih za glasanje i odlučio da rasvetli istinu.
U daljoj priči Janković ovako govori:
– Kako su „Vesti“ objavile, odnosno, kako je informisao predsednik Pariske skupštine dijaspore Mića Aleksić, štampano je 44.000 formulara. Ja ne znam koliko su formulara iz Pariza poslali na Lion ili Strazbur, ali znam da je lionski konzulat klubovima slao po jedan-dva primerka. A i tada je trebalo otvoriti oči, jer su u mnogim klubovima predsednici iz Republike Srpske ili Crnogorci, koji su potpuno nezainteresovani da to fotokopiraju, razdeljuju i slično. Dakle, nedopustivo je poslati samo jedan formular, a ne mogu da krivim konzulat, jer ne znam koliko su oni formulara dobili.
Gospodin Janković, rodom iz Kremana, navodi da je 1994. godine bio jedan od inicijatora ideje o glasanju u dijaspori, a sada nije dobio, niti poslao formular, znači neće ni glasati.
– četiri puta telefonirao sam u konzulat u Lionu, nisu mi dostavili formular, jer ga nisu imali. A nije mi bilo izvodiljvo da 600 km prevaljujem do Liona i natrag kako bih taj probelm rešavao uživo.
Naš sagovornik iznosi i dalje detalje:
– Žitelj sam Vitrola, kraj Marselja. U subotu je Milica Milutinović, kćerka velikog aktivista Ivana Niklanovića iz Pariza, kao član kluba „Glasa Slavena“ iz Marselja, organizovala proslavu, na kojoj je istovremeno održan i Konzularni dan. Bio je tu i lionski sveštenik Gradimir Milunović, razgovarali smo o formiranju Crkvenog odbora i to sa željom da upravu prepustimo trećoj generaciji.
Na to gospodin Janković dodaje da ovakvu lepu priliku i atmosferu koja je vladala u opštinskoj sali u Vitrolu i trajala do dva sata posle ponoći, uz pesmu i igru, nije mogao propustiti, a da ne povede razgovor o glasanju.
– Predstavnike konzulata pitao sam zašto je ispalo sve tako traljavo. Da sam primio formulare, ja bih sam doveo najmanje 30-40 glasača. Ili, čujem da su se u Parizu delili listići po kafanama. Ne verujem da je od toga bilo koristi.
Gospodin Janković, član Svesrpske zajednice Francuske, navodi i ovakav primer:
– Jedna žena je sa porodicom došla u Pariz, pa ušla u Kulturni centar SCG da popuni formular. Tada je upisala svoje devojačko prezime i ime oca, a rečeno joj da stavi muževljevo prezime, tu su se zakačili, tako da je poderala formular, bacila ga i izašla ljuta, pri čemu je izgubljeno deset glasova. Moralo se mnogo bolje objasniti šta i kako treba popuniti. Ne mogu se oteti utisku da je sve to trebalo bolje organizivati. O. đ.
– Mi smo ljudi van otadžbine. Nije tačno da ne znamo za koga ćemo glasati. Svašta smo doživeli i vrlo dobro znamo šta je dobro za zemlju. A možda se organizatori izbora plaše naših glasova?
Pa oni zakonski ne smeju da od nas kriju koliki se broj prijavio za izbore. Mi to moramo znati. Uzgred, imam 62 godine, u penziji sam, imam vremena, pomagao bih kod prebrojavanja glasova. Sve je to propušteno – govori Janković.
UOčI PREDSEDNIčKIH IZBORA U SRBIJI – ŠTA KAŽU AUSTRALIJSKI BIRAčI
MNOGO PERIPETIJA ZA PRIJAVU
Zoran Tasić, Melburn
Približava se datum predsedničkih izbora u Srbiji. Šta o njima kažu australijski birači, da li će glasati ili ne? Evo izjava koje su prikupili naši dopisnici V. Vukoje, K. Marković i D. Tepavčević.
Slobodan Krstić, Adelejd:
– Nisam se prijavio, potpuno sam zbunjen. Prateći sve što se dešava oko izbora hteo sam da glasam onako više iz prkosa, a i bilo bi to prvi put da nas van Srbije neko nešto pita. Ali, moja je želja kratko trajala, pogodio me negde pročitan podatak da neće biti glasanja u crkvenoškolskim opštinama.
Slobodan Garunović, Melburn
Branislav Nedeljković, Adelejd:
– Neću se prijaviti za glasanje, sve je to gubljenje vremena, previše komplikovano. Neka glasaju u Srbiji, a do sledećih izbora neka se donese novi zakon ili pravilnik o nama u dijaspori. Posebno mislim na glasačka mesta, na biračke odbore, to sve nije lako organizovati, pogotovo nama koji do sada nismo nikada imali priliku da glasamo. I drugo, daleko je Srbija, da je bliže, otišao bih na nekoliko dana, glasao i vratio se….
Slobodan Garunović, Melburn:
– Znate, ja tamo nisam bio već 35 godina. čuo sam da sada možemo da glasamo, ali ja nemam ni pasoš, a ne mogu sad sve podatke koje traže da vadim i pripremam, to su za mene velike peripetije. Ne mislim ni da se vraćam, tako da zbog toga neću ni glasati. Takođe, ne znam ni za koga bih glasao, niti ikog od tamošnjih političara i poznajem. Meni je zato sve jedno, oni tamo koji žive, što sebi skuvaju neka i jedu. Lepa je i poštena odluka da se omogući ljudima u inostranstvu da glasaju. ljudi koji su došli poslednjih godina i koji su tako reći „friški“ odande, oni bi trebalo da glasaju, a ne ja koji sam proveo više vremena ovde nego tamo. Ranije bio zagrejan i bunio sam se, jer su sve druge zemlje nudile pravo da se glasa za svoju zemlju, tada sam još planirao da se vratim natrag. Sada, sa 65 godina i u penziji ostalo mi je da čekam da ostavim ovde kosti.
Vlastimir Cvetković, Brizbejn
Zoran Tasić, Melburn:
– Neću se ovde upisati u birački spisak jer moja supruga i ja imamo rezervisane karte za kraj maja i idemo u Srbiju. Pošto smo oboje uredno prijavljeni u Banji Koviljači, glasaćemo tamo. Koliko znam, ipak je malo učinjeno na obaveštavanju ljudi ovde o izborima pa se jako mali broj prijavio za glasanje. LJudi ne znaju dovoljno o proceduri šta treba da se uradi da bi se glasalo.
Vlastimir Cvetković, Brizbejn:
– Ja sam poreklom iz Kuršumlije i naravno da, osim australijskog, imam i svoje originalno državljanstvo. Nas u dijaspori, kako je uobičajeno reći, ranije su političari pominjali samo kad je trebalo prikupiti kakvu finansijsku pomoć, pa me je zbog toga i obradovala informacija da nas računaju i kao glasače, dakle, kao ravnopravan deo srpskog korpusa koji još uvek onu Srbiju oseća više svoju od mnogih koji tamo žive.
Pratimo pomno šta se dešava na političkoj sceni Srbije i svakako da znamo ko su predsednički kandidati. No, to saznajemo iz novina i sa naših satelitskih TV stanica, odavde – ništa. Mislim na informacije sa konkretnim datumima, rokovima i načinu glasanja. Ja sam još predsednik CŠO u Volčer stritu, a znam jedino da je prijavljivanje za glasanje do 20. maja, ali gde da se prijavimo, i gde da glasamo, to ne znamo.
Vidite, Ambasada BiH je davno uputila dopis sa načinima i rokovima za glasanje i on stoji kod nas na oglasnoj ploči. Srbi sa tih područja znaju kad i gde mogu glasati, a mi – ništa. Iskreno se nadam da ćemo to saznati, makar i u zadnji čas.
