Govoreći na panelu „Šta donosi Bosni i Hercegovini članstvo u EU“, u organizaciji Spoljnotrgovinske komore BiH i Instituta Fridrh Ebert, Tanja Fajon je rekla da se u Evropskom parlamentu iz dana u dan trudi da doprinese krojenju humane i razumne politike, ne samo kada su u pitanju migracije, već i politika proširenja.
„I bez obzira na to u kakvom je trenutnom stanju EU, ubeđena sam da je to jedini pravi put za BiH. Jer vrednosti na kojima je izgrađena EU su upravo vrednosti koje bi morale biti i temelj BiH društva: saradnja, ujedinjenost, solidarnost, razumevanje, toleranca, višeetničnost i suživot“, navela je Fajon.
Sa žaljenjem je konstatovala da se ove vrednosti u BiH previše često ne poštuju i ono što me najviše brine je što ove vrednosti bivaju nadglasane ponašanjem sebičnih i neodgovornih interesa pojedinaca.
Napomenula je, međutim, da put prema punopravnom članstvu u EU nije cilj sam po sebi i strogo ispunjenje zahteva Brisela, već je to, kako je rekla, put tokom kojeg društvo prolazi kroz radikalne promene, menja se na bolje, usvaja nove zakone i sprovodi reforme, i prevashodno teži ka tome da svojim državljanima omogući bolje uslove živote.
„Zato će i BiH morati da usvoji niz reformi, a jedna od najnužnijih stvari se odnosi na vrednost koju sam malo pre pomenula – ujedinjenost. Da bi nastupila kao ravnopravni partner u procesu pridruživanja EU, BiH će naime morati da govori jednim glasom i da zastupa jedan, zajednički stav kada se radi o EU pitanjima“, rekla je Fajon.
Ukazala je da je usvajanje mehanizma koordinacije i dakle ključno, te da se bez toga ne može ozbiljno govoriti o napretku BiH na EU putu.
„I ne samo to: u nedostatku dogovora o mehanizmu koordinacije BiH će ostati i bez finansijskih sredstava iz Fonda za predpristupnu pomoć IPA, koja su prekopotrebna za dalji razvoj. Smatram da su svi ovi argumenti dovoljno ubedljivi da se lideri BiH – možda već na današnjem sastanku – konačno dogovore oko toga“, kazala je Fajon.
Najbolje ogledalo jednoj državi i najbolji indikator za njen uspeh predstavlja položaj mladih ljudi i njihovo (ne)zadovoljstvo, rekla je i dodala da je u BiH nazaposlenost među mladima dostigla 60 odsto, po nekim istraživanjima čak dve trećine mladih želi da napusti državu u potrazi za boljim uslovima.
„To znači da bi BiH ostala bez čitave jedne generacije mladih ljudi, generatora rasta, razvoja i napretka društva. Mladi iz BiH su nedavno i sami upozorili na tu opasnost simboličnim performansama u Sarajevu i Banjaluci i apeluju na stvaranje boljih uslova“, istakla je.
Kao treću važnu stvar ona je istakla napredak kada je u pitanju adaptacija trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
„Članstvo BiH u EU donosi niz ugodnosti, ali kao što sam već napomenula članstvu predstoji dug put, proces transformacije kroz koji država prolazi. Iz iskustva moje države, Slovenije, mogu da kažem da se država postepeno navikava na sistem i pravila na osnovu kojih funkcioniše EU“, kazala je Fajon, navedeno je u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Jedan od, kako je rekla, najvećih izazova na tom putu će svakako biti prilagođavanje BiH tržišta pravilima EU tržišta: poštovanje osnovnih načela kao što su slobodan protok roba, radne snage, kapitala i usluga, slobodan pristup tržištu odnosno zdrava tržišna konkurencija, da ne govorim o značaju vladavine prava, transparentnosti pri sklapanju i realizaciji poslova, odsustvu korupcije.
Napomenula je i da BiH ima njenu podrssku, kao i podrssku Slovenije, koja svojim iskustvom i poznavanjem prilika u regionu mozze znaccajno da pomogne BiH.
