Ex YU

Četvrtak, 29. mart u 20 časovaSrpsko književno društvo, Francuska 7, BeogradBorina nedelja u Beogradu:Prve knjige mladiih autoraSlađana (Branislava) Bušić, U uhu duh (A/U), Prvenac, SKC, Kragujevac Marta Radovanović, Deoba Boga, Prvenac, SKC, Kragujevac Milena Kulić, Let Minervine sove, Prvenac, SKC, Kragujevac Filip Grbić, Ruminacije o predstojećoj katastrofi, Plato Stevan Janjić, Ništa se nije desilo, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad Vladimir Vujović, Silencio, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad Mirjana Narandžić, Nema veze, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad Katarina Mitrović, Utroba, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad Ivan Kojić, Laura, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad Jovana Marojević, Uberi me, Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis, Čačak Siniša Gavrić, Putoopisi, Knjaževac. Jovan Marković, Znakovi i znaci, Treći Trg, Ognjen Aksentijević, Um za morem, smrt za vratom, Treći Trg, Učestvuju: Ivan Radosavljević, Dejan Matić i autoriVode: Živko Nikolić i Miljurko Vukadino..

28.10.-3.11.2017. Otvaranje izložbe uz malu popodnevnu proslavu: subota, 28.10. od 15-18 časova Magacin u Kraljevića Marka 4, BeogradNa otvaranju izložbe posetioci će imati prilike da konačno probaju prave i ukusne sendviče!Izložbu možete posetiti od ponedeljka do petka od 11-15 časovaDa li je nepotkupljivost moguća u okruženju u kojem se tvrdi da sve i svako ima svoju cenu? Salon Nepotkupljivih pokazuje nepotkupljive pozicije svih oblika i izraza, bez posebnih prostornih i vremenskih ograničenja. Nepotkupljivost se ovde ne tretira kao vrednost prema kojoj se teži ili kao nekakav moralni stav. Nepotkupljive pozicije nalaze se izvan mišljenja našeg okruženja kao „VU-totaliteta“ i shvataju nepotkupljivost kao suštinu sopstvenog delanja. Dakle, praksa nepotkupljivosti je u protivurečnosti sa realnim. Salonom Nepotkupljivih se kritikuje oduzimanje prostora i glasa umetnicima i umetnicama u Srbiji. Biti nepotkupljiv protestni je stav, izražen nasuprot igri moći sa oduzimanjem i davanjem, ko..

Objavljen je novi broj časopisa Priča, broj 38-39, posvećen srpskoj priči XX veka (dvanaesta sveska). To je časopis za priču i priče o pričama. Izdaje Književno društvo „Sveti Sava“ Glavni i odgovorni urednik Slavoljub Marković Prethodne brojeve možete naći na internet adresi:https://issuu.com/dejan.simonovic

Sreda, 27. septembar u 19.00 mala sala SKC BeogradĐORĐE KUBURIĆ: PESME IZ DVORIŠTArazgovor sa pesnikomrazgovor vodi: Vesna Kapor „Moj ideal jeste da ispevam pesmu bez reči (ptice to umeju, a ja ne umem), moje Lirsko ja, u velikoj meri, oslikava i moju sopstvenu personalnost!“ Đ.K.Rođen godine 1958. u Bačkom Petrovom Selu. Diplomirao na novosadskom Filozofskom fakultetu (odsek za jugoslovenske književnosti i svetsku književnost). Piše poeziju.Bavio se, dugo, rok, filmskom, pozorišnom i književnom kritikom. Objavi, tu-i-tamo, poneki prikaz ili esej. Živi u Subotici.Objavljena dela: Vrhovna tačka, Poema o praznom prostoru, Prljave koštice, Gradovnik,Razglednice noćne ptice, Zašto volim viski, Blue Moon i Peme iz dvorišta.Zastupljen u nekoliko antologija; prevođen na engleski, mađarski, poljski, slovački, ruski i rusinski jezik. Dobitnik nagrade “Lenkin prsten”, 2011.

Dodela nagrade Biljana Jovanović za 2016. godinu Sreda, 27. decembar u 20 časova Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd Dodela nagrade Biljana Jovanović za 2016. godinu Učestvuju: Žarko Radaković, dobitnik nagrade Marjan Čakarević Slavoljub MarkovićŽiri za književnu nagradu „Biljana Jovanović“, koju dodeljuje Srpsko književno društvo, u sastavu Ljiljana Šop (predsednik), Srđan Srdić i Marjan Čakarević, članovi, jednoglasno je odlučio da nagradu za 2016. godinu dobije Žarko Radaković za roman „Kafana“.Žarko Radaković je sticajem okolnosti poznatiji našoj kulturnoj javnosti kao prevodilac Petera Handkea, nego kao autentičan i provokativan prozni pisac samosvojne poetike koju je u romanu „Kafana“ doveo do mogućnog savršenstva. Šetnja kroz priču o avangardi u našoj umetnosti druge polovine XX veka, odvija se, prividno i stvarno, u kafani, „svetom mestu“ evropske kulture i kultnom mestu ovdašnjeg života. U toj šetnji Radaković dosledno podriva konvencije i kanone književnosti, i kad..

Na predstojećem republičkom referendumu, koji će se održati 25. septembra 2016. godine, sa referendskim pitanjem: Da li podržavate da se 9. januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?, građani Republike Srpske koji žive u inostranstvu mogu glasati u Predstavništvima Republike Srpske, a na sledećim lokacijama:  REPUBLIKA SRBIJA Beograd- Predstavništvo RS,...

Razgovori s razlogom: KNjIŽEVNO STVARALAŠTVO BORISLAVA RADOVIĆA Petak, 2. jun u 20 časova Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd Razvori s razlogom: Književno stvaralaštvo Borislava Radovića Učestvuju: Dragan Stojanović Aleksandar Jovanović Mina M. Đurić Marko Avramović Uređuje i vodi Dejan Simonović „Nema bitnog pevanja koje ne silazi do svoga porekla, a Borislavu Radoviću, po tome koliko je obuzet pesničkim pitanjima i po načinu na koji se njima bavi, pripada posebno mesto. On je jedan od izuzetnih nosilaca modernog izraza u nas, stvaralac koji nam pomaže da potpunije razumevamo zamršenu prirodu pesničkog tkanja. Borislav Radović jeste, danas, visoka mera srpske poezije.“ (Aleksandar Jovanović) „Kada je o poetskim poniranjima Borislava Radovića reč, može se reći da u ovome pesniku uporedu opstojavaju i delaju jezički asketa i jezički sladostrasnik.“ (Dragan Hamović) O živom interesovanju za književno stvaralaštvo Borislava Radovića svedoče i nedavni događaji i izdanja kao št..

Milorad Mića Mihajlović, slikar i ilustrator (12. 12. 1936. Dulje Han kod Suve Reke – 09. 03. 2018.) Osnovnu školu i nižu gimnaziju pohađao je u Kraljevu, a 1955. primljen je u Novom Sadu u Školu za primenjenu umetnost jer je još kao osnovac pokazao talenat za crtanje.Srednju školu završio je 1960. i zaposlio se kod Vase Kazimirovića u nedeljniku “Tribina” kao ilustrator, da bi 1963. prešao u redakciju “Dnevnika” gde je kao ilustrator radio sve do odlaska u penziju.

Original Article

Dva dana PRE ROKA umesto 1. januara u podne proslavljamo 23. rođendan CZKD-a 30. decembra u 21:30 posle premijere PREDATORA (20h) SREĆNA NOVA 2018. GODINATwo days AHEAD instead of January 1st at noon we are celebrating the 23rd birthday of CZKD on December 30th at 21:30 after the premier of the PREDATOR (20h) HAPPY NEW YEAR 2018!!!