DIJASPORA JE SRBIJI PASTORčE
• Patriotski odnos i ljubav sunarodnika prema otadžbini nikad nisu bili sporni, ali je problematičan odnos matice prema njima, tvrdi sagovornik „Vesti“
Dijaspora nije ni u čemu sporna. Naročito, ne po pitanju svoje velike ljubavi i patriotskog odnosa prema Srbiji. I to je za poštovanje. Sporan je, međutim, odnos matice prema njima. Pre svega zato što još postoji ideološka matrica da oni tamo „na trulom Zapadu“ beru dolare ili evre sa grane i da, kao takvi, treba da svoj imetak, stečen teškom mukom, dele po otadžbini šakom i kapom. Taj problematični odnos prema rasejanju mora da se promeni ako hoćemo međusobno poverenje i uvažavanje. S druge strane, zemljaci znaju kako taj novac mukotrpno zarađuju i kad dožive da im se pohlepno zaviruje u novčanik, naravno da se ne osećaju prijatno, istakao je u intervjuu za „Vesti“ dr Predrag Tojić iz Beograda, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu.
• Gde je izlaz?
– Sa našim sunarodnicima u svetu moraju se najzad uspostaviti časni i realni, ali i institucionalno regulisani odnosi koji će biti od obostranog interesa i koristi. Prvi korak ka tome je usvajanje zakona o dijaspori čiji je Nacrt urađen i u toku je javna rasprava.
• Kakvu će konkretnu korist rasejanju doneti zakon o dijaspori?
– Doneće izjednačavanje prava i obaveza: da i onaj koji živi u Trgovištu i onaj u Torontu imaju ista prava, a dabome i obaveze, kada je u pitanju Srbija. To podrazumeva i služenje vojnog roka, plaćanje poreza, sticanje poseda, pravo glasa, pravo na obrazovanje i informisanje… Eto, na primer, zašto pored mladih iz Srbije pravo na stipendije za školovanje, pod istim uslovima, da nemaju i naša deca u dijaspori?
• U kojoj meri će se zakon doticati i socijalne zaštite, budući da je ekonomska kriza u svetu i moguća su otpuštanja s posla?
– Do sada se Ministarstvu za dijasporu niko nije požalio niti zatražio pomoć u ovom smislu. čak i ako bude takvih slučajeva, mi sami ne možemo ništa konkretno da učinimo za njih u inostranstvu. Samo možemo da obavestimo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u čijoj su nadležnosti bilateralni socijalni programi sa stranim državama.
I partijski i crkveni funkcioner
• Primarijus dr Predrag Tojić, lekar i književnik iz Šapca, rođen je 1946. godine u Noćaju u Mačvi. Gimnaziju je završio u Sremskoj Mitrovici, a Medicinski fakultet u Beogradu.
• Autor je jedne zbirke pesama, tri knjige aforizama i više knjiga beseda.
• Specijalizirao je anesteziologiju. Tokom karijere izveo je oko 30.000 anestezija posle kojih je doslovce obilazio svakog pacijenta. Dobitnik je više priznanja Srpskog lekarskog društva.
• Dugogodišnji je član Srpskog pokreta obnove, a potpredsednik je i Upravnog odbora šabačke eparhije. Oženjen je, otac je dve kćerke intelektualke, od kojih jedna živi u Sloveniji a druga u Nemačkoj. S ponosom kaže da ima i unuka Fabijana u Berlinu.
• S obzirom na to da su praznici na pragu i da će mnogi dijasporci krenuti put Srbije, hoće li možda biti i hapšenja regruta na granici?
– Nisam nadležan po ovom pitanju, a prazna obećanja ne dajem, pa ne mogu ni da kažem šta ih čeka. Pretpostavljam da ne bi trebalo da imaju problema svi oni protiv kojih nije podignuta krivična prijava i raspisana poternica zbog neodazivanju na vojni poziv. Jedino što mogu da im savetujem jeste da pre polaska u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije sami provere kakav im je status. Mislim da im niko neće uskratiti pomoć da dođu do takve informacije.
• Da li postoji opasnost da zemljaci ostanu „zarobljeni“ u Srbiji, ukoliko se ne produži važnost sadašnjeg pasoša?
– Vreme jeste problem, u cajtnotu smo, ali uveren sam da će do kraja godine Skupština Srbije usvojiti predlog da sadašnji pasoši ostanu važeći do kraja 2009. I da će o tome biti blagovremeno obaveštene strane države kako naši sunarodnici ne bi imali nepotrebnih problema na graničnim prelazima.
• Koliko je realno da se i tokom iduće godine izvrši zamena svih pasoša?
– Bilo bi neozbiljno da se to prolongira u nedogled jer još putujemo sa ispravama bivše SRJ, u međuvremenu je nestala i SCG, a sad smo treća država – Srbija. Iako putne isprave nisu u nadležnosti Ministarstva za dijasporu, mi smo i te kako zainteresovani da se taj posao, koji je već počeo u pojedinim zemljama Evrope, ubrza. I zato apelujem na naše ljude da na vreme pribave potrebna dokumenta, a na konzulate da organizuju aktivnosti u skladu sa dinamikom javljanja zainteresovanih.
• Kako ocenjujete odugovlačenje donošenja zakona o vraćanju nacionalizovane ili konfiskovane imovine nakon Drugog svetskog rata?
– Srbija nije više ni jednopartijska ni ideološka država i obavezna je da izvrši povraćaj nasilno oduzete imovine pošto je i to jedan od uslova za dalje integracije u EU. Verujem da će u prvoj polovini 2009. doći do usvajanja tog zakona koji se dotiče i naših ljudi u rasejanju, a naše Ministarstvo je dužno da im pruži podršku. Jer, kako da očekujemo veće investicije iz dijaspore, ako prethodno ne vratimo ono što je iz nekadašnjih ideoloških pobuda njima, njihovim očevima ili dedovima bilo oduzeto. Uveren sam da Srbija shvata koliko joj je dragocena dijaspora, ne samo zbog više od četiri i po milijarde dolara koje godišnje šalje, nego i da unese svoje znanje i iskustvo i pomogne da pravna država kod nas počne da funkcioniše u željenom smeru.
Doček na granici
• Šta biste poručili carinicima, kako da dočekaju zemljake?
– Uveren sam da će oni pored dobrodošlice ukazati i čast našim ljudima koji dolaze da božićne i novogodišnje praznike provedu u zavičaju. Očekujem da će učiniti sve, i to ne samo carinici, već i drugi državni službenici sa kojima ti ljudi budu dolazili u kontakt, da se osećaju prijatno i bezbedno u Srbiji.
• A to je?
– Da ono što je pravo jednog bude pravo svih. Da ne bude manje ili više važnih ljudi, pošto to nije primereno za jednu ozbiljnu državu u Evropi. Srbija želi napredak i mora da krene sa mrtve tačke.
• Kada će konačno biti završena rehabilitacija antikomunista i izjednačavanje penzionih prava ravnogoraca i partizana?
– Kada je reč o tzv. ravnogorskim penzijama, za šta svakako ima zainteresovanih starina širom dijaspore, koliko sam upoznat za ostvarenje tog prava potrebna je saglasnost Subnora, koji se oglušuje. Što se tiče rehabilitacije, ona je u toku.
• Zašto se onda mnogi žale da to sporo ide, posebno potomci preminulih antikomunista u prekomorskim zemljama?
– Razumem i odobravam želju tih ljudi da se njima ili njihovim roditeljima vrati čast i dostojanstvo, ali i imetak koji im je u otadžbini oduzet prekim sudom. Radi se o hiljadama slučajeva koji bi trebalo da prođu kroz proces rehabilitacije, a sudovi u Srbiji su zaista pretrpani poslom. Zato verujem da će donošenje zakona o restituciji ubrzati i rehabilitaciju jer je ona preduslov da se oduzeta imovina vrati. Koliko je to važno tim ljudima, još je od većeg značaja za razvoj i investiranje u Srbiju. Rešavanje ovog problema biće još jedan dokaz da postajemo ozbiljna i pravno sigurna država.
