Autorka monografije je Svetlana Pešić koja je ujedno i aktuelna predsednica ovog belomanastirskog kulturno-umetničkog društva. U monografiji je obradila poslednjih sedam decenija društva, odnosno period od osnivanja do današnjih dana.
– Društvo „Jovan Lazić“ na samom početku svoga rada imalo je veoma aktivnu dramsku sekciju koja je dobila nekoliko priznanja na prostorima bivše Jugoslavije. Zatim, tamo negde ranih devedesetih godina i poslednjih desetak godina najjače su zapravo folklorne sekcije. Dakle, u samom početku rada društva najaktivnija sekcija društva bila je dramska, a posle se folklorna izdvojila kao ona koja je vodila društvo – istakla je autorka ove monografije Svetlana Pešić.
Rad društva između korica knjiga
U različitim periodima društvo je imalo više ili manje članova, a danas broj aktivnih članova evidentno opada što je svakako posledica iseljavanja stanovništva sa ovog područja. Među njima mnogi su se isticali svojim angažmanom u društvu.
– Za rad društva svakako s..
»Ko država tone, so ji potrebni reševalci«, je prepričan
Eden izmed kandidatov za predsednika Republike Slovenije na prihodnjih predsedniških volitvah je tudi »Štajerski slavček« Damjan Murko iz prestolnice Štajerske, Maribora. Prepričan je že v naprej, da potrebnih pet tisoč podpisov podpornikov ne bo uspel zbrati.
Ker trdi Damjan Murko, da je »po zaslugi« novinarjev »bil vržen v vodo« ob tokratni kandidaturi, se je kar resno lotil tudi posla v zvezi z reševanjem iz vode. Z go-go plesalko Nastjo Gregurič je Damjan Murko nastopil v glavni vlogi v nastajajočem videospotu »Mini bikini« mladega glasbenika Marka Tivadarja iz Malih Bakovec pri Murski Soboti. Nastja je zaigrala lepotico ob bazenih in morju v Portorožu, Damjan pa se je ob njej pojavil kot reševalec iz vode.
Po napornem snemanju Damjan ni pozabil na svojo kandidaturo in pohitel je na Upravno enoto Občine Piran v Lucijo pri Portorožu, kjer mu je dokument podpore h kandidaturi izročilo dvanajst podpornikov.
Filip Matko Ficko..
Odluka o njenoj gradnji doneta je početkom 1854. godine u vreme kada su velike evropske sile Ujedinjeno kraljevstvo i Rusija vršile pritisak na Osmansko carstvo da dozvoli verske slobode svojim građanima.
Samoj izgradnji hrama prethodio je Pariski mir 1856. godine, kojim je Turska priznala ravnopravnost muslimanima i hrišćanima. To je...
У селу Бањане налази се манастир Свети Илија, који изгледа као да “излази” из масивне стене, а уз његове зидине, сахрањен је војвода Спаса Призренац, погинуо 1904. године током сукоба са турском војском. Манастир Свети Илија има веома уређено и лепо двориште, као и велики конак, који је могуће...
– наслов је књиге Милоша Мељанца у којој је аутор истраживао мало познати злочин, о убиству девет далматинских колониста у македонском месту Милошеву, у општини Крушево 1942. год. Комеморација поводом овог догађаја одржана је 1. новембра ове године у Милошеву.
Капела са костурницом Удово – Гевгелиско (Валандово), рад Момира Коруновића, подигнута је на иницијативу краља Александра Карађорђевића,1934. године у спомен на српске војнике, убијене на Велики Петак 1915. године од стране бугарских трупа. У крипту капеле положене су кости 281 жртве Валандовског покоља, као и око 2.000 њихових ратних...
Nakon što su pre nekoliko dana srpska kompanija Dental Ant i grad Vukovar potpisali ugovor o zakupu poslovnog prostora čime je ova firma postala prvi investitor iz Republike Srbije u Vukovaru, u ovaj grad stigli su i predstavnici Milšped logističkih sistema iz Beograda.
Privrednike iz Republike Srbije u Vukovaru je primio predsednik ZVO-a Srđan Jeremić u čijoj su pratnji obišli poslovne prostore među kojima i Luku Vukovar. Specijalni savetnik direktora Milšpeda Goran Matutinović kaže da je ova logistička kuća, koja trenutno zapošljava 2.500 radnika, već prisutna u Hrvatskoj, tačnije u Rijeci i Zagrebu, ali da su zainteresovani i za poslovanje u Vukovaru.
– S obzirom na to da je ZVO ponudilo vaše resurse u Vukovaru zainteresovani smo za angažovanje u Luci Vukovar. Prednosti su uz infrastrukturu, pod jedan železnice i Dunava i kapaciteti koje sam danas video, a sagledaćemo i ostale mogućnosti. Za sada je u luci moguće raditi samo rasute terete pa ćemo pokušati da nađemo neki kompromis ..
“NOVOSTI” ISTRAŽUJU
Lopušina| 27. avgust 2017. 10:02
Sve je manje sunarodnika van granica naše zemlje, deo dijaspore ozbiljno sumnja u “pokrštavanje”. Nacionalnost doseljenika iz SFRJ u Australiji popisali po republikama iz kojih su stigli
Skup protiv nezavisnosti KiM u Australiji
ZBOG niskog nataliteta, etničke asimilacije, loše obavljenog popisa stanovništva, ali i promene identiteta, Srba u rasejanju je sve manje. U zemljama Evropske unije danas ima nešto više od 670.514 srpskih državljana, dok ih je u Australiji nešto manje od 74.000. I u jednom i u drugom slučaju, kako upozoravaju naši iseljenici, na papiru nedostaje veliki broj sunarodnika – na Starom kontinentu gotovo pola miliona, a na Petom gotovo 120.000!
Biro za statistiku Australije objavio je nedavno kartu etničke strukture stanovništva, koja je nastala na osnovu popisa iz 2016. godine. Prema ovim zvaničnim podacima, Srba danas u Australiji ima 73.901, od kojih 53.799 govori srpski jezik. Za australijske Srbe ovi poda..
Šesti videospot in tretji CD Marka Tivadarja iz Malih Bakovec
Na spletnih straneh »Štajerske novice« smo že poročali, da se mladi glasbenik Mark Tivadar iz Malih Bakovec pri Murski Soboti pripravlja na snemanje že šestega samostojnega videospota, ki mu bo dal v tej poletni vročini naslov »Mini bikini«. In to se je res zgodilo v ponedeljek, 28. avgusta !
Ker je bila potreba po snemanju ob morju, je s posebnim avtobusom z Markom Tivadarjem na snemanje k slovenski obali v Portorož iz Murske Sobote potovala Plesna skupina Urška Pomurje (Tara, Viktorija, Brina, Ana in Nuša ter Gloria in Zala) pod vodstvom Nine Fras iz Ljutomera, nadalje glasbena zasedba Art band (Stanko Tivadar, Bojan Tivadar, Klavdij Ficko, Domen Trobiš in Marjan Horvat) ter Ansambel Polanski zvoki (vodja skupine in harmonikar Tomaž Žižek, kitarist Robert Prša, klarinetist Jure Lešnik, basist Jožef Halas in Ervin Hozjan s trobento). V Mariboru se je pridružil »Štajerski slavček« Damjan Murko, a v Celju še go-go plesalka ..
Na srpskom groblju u Segedinu sahranjeni su mnogi vojnici srpske, ali i ostalih nacionalnosti, poginuli u Prvom svetskom ratu.
Obnovljena su ukupno 564 nadgrobna spomenika, pošto su povodom stote godišnjice od Prvog svetskog rata, mađarsko Ministarstvo odbrane i Vojno-istorijski muzej raspisali konkurs u cilju obnove grobalja na kojima počivaju poginuli...