Borovo je, odmah nakon Trpinje, opština s najvećim brojem pripadnika srpske zajednice u Republici Hrvatskoj. Ovih dana na ulazu i izlazu iz opštine osvanule su turističke table na kojima se pored hrvatskog, nemačkog i engleskog jezika našao i srpski jezik i ćirilica što je izazvalo veliku pažnju kod meštana. Ovde se trenutno radi i na brojnim drugim stvarima, a o svemu onome što je aktuelno porazgovarali smo sa načelnikom Zoranom Baćanovićem kojem je ovo je drugi mandat na toj funkciji.
Šta je ono što je najaktuelnije u opštini Borovo?
– U Novu godinu smo ušli sa pozitivnim duhom, stabilnom finansijskom situacijom i prenesenim sredstvima što nam je dalo za pravo da odmah krenemo u realizaciju budžetskih stavki koje je donelo naše opštinsko Veće. Prvi januar u opštini Borovo je bio radni dan i asfaltirano je nekih 400 metara ceste na našem Crnom putu. To je jedan od infrastrukturnih projekata na kojem smo radili u poslednje vreme, a reč je o 2,4 kilometra puta koji smo finansirali kro..
Nakon što su četiri institucije Srba u Hrvatskoj – SNV, ZVO, Privrednik i Prosvjeta 30. marta ove godine u Zagrebu osnovali Sportsko-rekreativno društvo Srba u Hrvatskoj, u Vukovaru su se 5. novembra okupili predstavnici sportskih klubova kako bi se upoznali sa ciljevima i idejama ove novoosnovane srpske institucije.
– Već duže vremena imamo nameru i želju da radimo na razvoju sportskog života Srba u Hrvatskoj. Sport je važan segment svakog društva, a važan je i u očuvanju nacionalnog identiteta, međutim, svih ovih godina nikako da uhvatimo povoljan trenutak da se konkretnije i smišljenije njime pozabavimo. Sada smo pronašli i vremena, a i novca da na tome radimo. U svemu ostalom smo dosta uradili, i u politici i u ekonomiji i u kulturi, ali sport je morao da čeka svoju šansu. Sportsko društvo koje smo osnovali trebalo bi da pored ostale četiri naše institucije bude peta najvažnija institucija koja okuplja Srbe u Hrvatskoj – rekao je u uvodnom delu sastanka potpredsednik Srpskog narod..
U Čelincu je, 25. jula 2019. godine, svečano otvoren novi gradski most “Srbija”, u čiju gradnju su ova lokalna zajednica, Vlada R. Srpske i Vlada R. Srbije uložile oko 1.7 miliona konvertibilnih maraka.
Most koji je otvoren u okviru obeležavanja Dana i krsne slave opštine Čelinac, svečano su otvorili predsednica R. Srpske Željka Cvijanović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi R. Srbije Zoran Đorđević i načelnik opštine Čelinac Momčilo Zeljković.
Predsednica R. Srpske Ž. Cvijanović je rekla da je želja republičkih vlasti da svaka opština u Srpskoj dobije ono što je potrebno, most, školu i put. Ona je istakla da je važno što je Srbija uvek uz Srpsku i zahvalila se, tom prilikom, predsedniku R. Srbije A. Vučiću i premijerki A. Brnabić, ukazavši da je kroz razne projekte, Srbija ostavila trag u svakoj opštini Srpske. Cvijanović je dodala i da je u funkciju stavljen most koji će rešiti pitanje poplava u Čelincu, koje su u prethodnom periodu pravile proble..
Foto: Rade Bakračević, Štajerske novice
14.09.2017 – Vladna delovna skupina za implementacijo končne razsodbe arbitražnega sodišča pod vodstvom generalne sekretarke vlade Lilijane Kozlovič se je sestala s prebivalci obmejnega področja v Občini Piran. V okviru pogovorov s prebivalci obmejnih območij, ki jih neposredno zadeva arbitražna razsodba, se je vladna delovna skupina za implementacijo končne razsodbe arbitražnega sodišča pod vodstvom državnega sekretarja v Kabinetu predsednika vlade dr. Erika Kopača danes srečala s predstavniki slovenskih ribičev.
Težave, ki so jih izpostavili domačini ob slovensko-hrvaški meji, so povezane predvsem z dostopom do hiš, z njihovim položajem in s katastrom.
“Dogovorili smo se, da jim bomo glede vseh lastninskih razmerij organizirano nudili pomoč na način, da jim bo državni odvetnik dostopen, da bo prišel do njih, enako jim bo dostopna tudi geodetska uprava, če bo to potrebno,” je dejala generalna sekretarka vlade.
The post Vladna delovna skupina ..
BiH, u kojoj je 13 godina nakon krvavog rata izgrađeno na desetke novih džamija, prolazi kroz "islamsku obnovu", stvarajući jaz između konzervativnog islama i proklamiranog sekularizma, piše NJujork Tajms. "U proteklih nekoliko godina izgrađeno je više od polovine novih medresa ili visokih vjerskih škola, na desetke novih džamija, uključujući...
Prota Dušan Kolundžić rođen je 1. juna 1938. godine u selu Bučje kod Pakraca od oca Mirka i majke Milije. U Pakracu je 1952. godine završio tadašnju sedmoljetku – sedam razreda osnovne škole. Nakon toga pet godina je išao u Bogosloviju Svetog Save u manastiru Rakovica.
Po završenoj Bogosloviji upisuje Bogoslovski fakultet, gde je diplomirao 1963. godine, dok paralelno studira i Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je diplomirao 1965. godine.
U periodu od 1966. do 1974. godine radi u Srpskoj Patrijaršiji (Patrijaršijskoj upravnoj kancelariji gde radi na poslovima u Beogradu i Patrijaršijskom dobru u Dalju) kao i Karlovačkoj bogosloviji (profesor praktične grupe bogoslovskih predmeta). Odavde odlazi u Diseldorf i postaje sekretar Eparhije zapadnoevropske Srpske pravoslavne crkve kada je i rukopoložen u čin đakona i prezvitera. Samo godinu dana po dolasku u Nemačku pokreće eparhijski list Crkva koji izlazi i danas. Činom protojereja biće odlikovan 1981. godine, a g..
Sa saborskom zastupnicom Draganom Jeckov razgovarali smo o rekaciji države na etnički motivisane napade na Srbe, radu u Hrvatskom saboru, (ne)procesuiranju ratnih zločina nad srpskim civilima te izazovima i prilikama koje donosi izborna 2020. godina.
Godina koju smo ispratili bila je, što se tiče političke scene, zanimljiva. Održani su izbori za manjinska veća i za Evropski parlament. SDSS je imao veoma primećenu izbornu kampanju tokom koje je dominiralo pitanje „Kako je biti Srbin u Hrvatskoj?“ Odgovor je stigao u vidu eskalacije vandalizma i govora mržnje usmerenih ka Srbima.
– Iako je okarakterizirana kao jedna od najboljih kampanja za EU izbore, čiji je cilj bio ukazati na položaj Srba u RH, ova kampanja je pokazala i svoje drugo lice, ono ružno, lice mržnje. Naši plakati bili su poligon za eskalaciju govora mržnje i netrpeljivosti usmerene prema pripadnicima srpske nacionalnosti. Ali, i to je surova hrvatska realnost s kojom mi Srbi živimo u RH. Protiv takvih stavova se energič..
Pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srpske, odnosno Ministarstva pravde, u Banja Luci je 3. oktobra 2019.godine počelo 16. savetovanje “Oktobarski pravnički dani”, na kojem će biti izloženo 89. referata, 111. istaknutih stručnjaka iz svih oblasti prava. Organizatori savetovanja su Udruženje pravnika Srpske i Pravni fakultet Univerziteta u Banja Luci, suorganizatori su Notarska komora Srpske, Advokatska komora Srpske, Centar za edukaciju sudija i tužilaca i Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Svečanom otvaranju prisustvovala je predsednica R. Srpske Željka Cvijanović, koja je rekla da činjenica da se Oktobarski pravnički dani održavaju 16. put, jasno svedoči o značaju i kvalitetu događaja, kao i da je on prerastao u tradicionalni susret najistaknutijih pravnih stručnjaka iz regiona kao prilika za razmenu mišljenja, iskustva i znanja u oblasti pravnih nauka.
“Broj istaknutih pravnih stručnjaka koji prisustvuju ovogodišnjem skupu, kao i činjenica da je tokom sesija pred..
Razgovor sa Brankom Kuzmanovićem (72) dogovoren je još zimus, ali čekali smo da dođe lepše vreme, a kada se to konačno dogodilo desila se i ova nesreća sa pojavom virusa koji je zaustavio ne samo nas, nego i ostatak sveta i samo je potvrdilo njegove reči da su planovi jedno, a realnost ipak nešto sasvim drugo.
Lepo vreme bilo nam je potrebno zbog izlaska na Dunav jer Branko je imao želju da nam dočara zašto je veliki ljubitelj ove reke i njenih čari zbog čega je počeo da gradi i lađe, a jednom takvom i sam krstari ovom rekom čije obale poznaje kao vlastiti džep.
– Sve što radim podređujem tome da negde krajem aprila svojim brodićem krenem na put prema Đerdapu. Pojava ovog virusa me sada malo omela u tome pa sam sve morao da prolongiram za kasnije. Taj put je ranije uglavnom trajao 60-70 dana jer smo pravili jedan krug do Đerdapa Banatom i Bačkom, Savom, Dravom, Tisom, Moravom, Mlavom. Na tim rekama se zadržavamo i tako pređemo oko 1400 kilometara. Ceo taj put sada obavim za 25 do 30 ..
U slavu i čast srpske poezije i pesnika u Dalju se okupio velik broj učesnika, a izbor za najboljeg recitatora odvijao se u dve kategorije. U prvoj su nastupili učenici osnovnih škola od petog do osmog razreda, a u drugoj učenici srednjih škola.
I u jednom i u drugom uzrastu izvojile su se dve sjajne recitatorke koje su se po mišljenju sva tri člana žirija istakle. U kategoriji učenika srednjih škola najubedljivija je bila učenica Srednje strukovne škole iz Vukovara Anđela Savičić koja je recitovala pesmu Biljane Stanojević „Običnim rečima rečeno“. Anđela je na smotri predstavljala vukovarski pododbor SKD Prosvjeta, a njen nastup bio je vrlo uverljiv i siguran tako da tročlani žiri nije imao nikakvih dilema.
– Učešće na ovoj smotri za mene je veliko zadovoljstvo i drago mi je da sam predstavljala svoju školu. To je jedno lepo iskustvo i za mene, i za moje drugove i za našu profesorku i mentorku Danijelu Atlagić. Nastupi pred publikom su nešto na šta sam navikla jer se bavim folklorom..