Združeni vsi nastopajoči ob zaključku
Nastopili stanovalke in stanovalci, prostovoljci in gostje
Tradicionalne »KARAOKE« so v Radencih bile na programu zadnji dan v mesecu juliju s številnimi nastopajočimi: stanovalkami in stanovalci DOSOR-ja, prostovoljkami in prostovoljci tega doma, kot tudi nekaterimi drugimi gosti.
Donator karaok Džemo Hamiti – Slaščičarna Tropicano
Gospodinja Mojca Kumlanc je v uvodu tradicionalne prireditve »KARAOKE« v DOSOR-ju, Domu starejših občanov Radenci, nagovorila vse zbrane 31. julija na zabavnem popoldnevu. Bila je namreč povezovalka programa, ko je na poletnem odru na dvorišču DOSOR-ja bilo izvedenih devet točk nastopajočih: spodaj podpisani (pesem klape Intrade »Samo za tebe«), stanovalka Vida Toš (slovenska ljudska pesem »Urška«), stanovalec Branko Ločnikar (Zečićeva pesem »Niko nema dva života«), prostovoljka Valerija Horvat (pesem Oderlapove »Vem jokala bom«), zborček Zdravilišča Radenci (Šifrerjeva pesem »Za prijatelje« in pesem Modrijanov »Rock ..
RATKO DMITROVIć: Priča o čoveku koji je spasao Pavelića i hiljade ustaških zločinaca a umro je u Sarajevu kao ugledan građaninTrst je delovao mirno i gotovo pospano tog popodneva, desetog septembra 1967. godine. Niko u gradu, pa ni oni kojima je to bio posao, nije naslućivao da će se...
Pozdrav prostovoljke Marije Erveš
DOSOR-jeva poletna terasa je »oživela«
Na spletnih straneh »Štajerske novice« smo že poročali, da bo na glasbenem festivalu v Kopru pred koncem tega meseca nastopil tudi mladi glasbenik Mark Tivadar iz Malih Bakovec pri Murski Soboti. Imenovani glasbenik se je 15. junija ob 21. uri z lepo pesmijo in glasbo poslovil ob zaključku svojega nastopa na poletni terasi DOSOR-ja, Doma starejših občanov Radenci.
Tradicionalni seniorski večer, ki je na programu vsak tretji četrtek v mesecu, sta v DOSOR-ju, prvič v letošnjem letu na domski terasi organizirali in izvedli »zunanja prostovoljka« Marija Erveš in »notranja prostovoljka« Andreja Lenartič. Glasbenik in pevec Mark je v minulih letih na seniorskih večerih v DOSOR-ju že večkrat nastopil, a letos mu je to bil prvi nastop v tem domu. S seboj je za petje v duetu tokrat imel še svojega očeta. Tako lahko brez pretiravanja zapišemo, da je od 18. do 21. ure bilo na DOSOR-jevi terasi izredno živahno. S harmoniko ..
Školske 2020/2021.godine obrazovna reforma zahvata drugi, treći, šesti i sedmi razred te predmete biologija, hemija i fizika za osmi razred. To znači da su nastava i udžbenici za učenike ovih razreda novi odnosno usklađeni sa kurikulumom. Tako i jeste za većinu, ali za one koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i pismu odnosno po modelu „A“ i ova je školska godina započela bez udžbenika.
Osim sveski u školskim se torbama ovih učenika nažalost i početkom novembra nalazi samo pernica. Setimo se da su i prošle školske godine kada je kurikularna reforma započela isti problem imali učenici prvog, petog i sedmog razreda koji su tada bili obuhvaćeni ovim novim, savremenijim i boljim programom obrazovanja.
Situacija je međutim potpuno suprotna od savremenog. Umesto sa tableta i digitalno podržanih udžbenika školske se lekcije kao u davna vremena diktiraju, zapisuju u sveske i uče sa fotokopiranih listova kojima prosvetni radnici pokušavaju da nadoknade nedostatak osnovnog nastavnog materija..
Običaj jahanja drugog dana Božića, odnosno na praznik Sabora Presvete Bogorodice, bio je nekada zastupljen u gotovo svim selima istočne Slavonije i zapadnog Srema. Muškarci, mahom mladići, tog dana su izvodili svoje konje iz štala i jašući na njima obilazili selo čestitajući Božić domaćinima koji su ih dočekivali ispred svojih kuća.
S vremenom ovaj običaj je polako počeo da odumire i dugo godina do njega se nije držalo, što zbog sve manjeg broja konja po selima, a jednim delom i zbog zabrane tadašnjih komunističkih vlasti. Ipak, u naše vreme ponovo je u nekim sredinama oživela ljubav prema ovim plemenitim životinjama pa su se uz uzgajanje konja počele obnavljati i druge tradicionalne vrednosti.
Na pomenutom prostoru jahanje za drugi dan Božića najpre je obnovljeno u Bijelom Brdu, a nekoliko godina potom ovaj lepi običaj oživeo je i u Trpinji, kada je nekoliko mlađih ljudi osnovalo Konjičko udruženje „Žerav“.
– Naše udruženje osnovano je pre tri godine, danas nas ima dvadesetak člano..
Antimanjinska inicijativa nazvana „Narod odlučuje“ potekla je od konzervativnih udruženja okupljenih oko Željke Markić koja je bila na čelu homofobnog referenduma pre nekoliko godina kada je u Ustav RH dodana odrednica da je brak isključivo zajednica žene i muškarca. Nakon seksualnih, na red su došle i nacionalne manjine, a to se prvenstveno odnosi na srpsku zajednicu koja u Saboru ima tri predstavnika od ukupno osam saborskih zastupnika nacionalnih manjina.
Da bi ova inicijativa uspela i da bi stigla do Sabora koji će, u slučaju da se utvrdi da su pitanja u skladu sa Ustavom, raspisati referendum potrebno je sakupiti 374.740 potpisa odnosno deset odsto od ukupnog broja birača na dan 13. maja kada je započelo prikupljanje potpisa, saopšteno je iz Ministarstva uprave.
Istovremeno sa prikupljanjem potpisa za pitanja izbornog zakona prikupljaju se potpisi za raspisivanje referenduma o otkazivanju Istanbulske konvencije o pravima žena. Ova inicijativa nazvana je „Istina o Istanbulskoj“, ..
U opštinu Biskupija nova godina već je stigla, bar ako se to računa po merilima njenih najmlađih stanovnika. Ove godine drugačije nego prethodnih, bez priredbe i pesmica, dozivanja Deda Mraza, kostima i improvizovanih snežnih pahuljica. Za zimsku čaroliju pobrinula se sama priroda. Pahulje snega koje su, pretposlednjeg dana kalendarske godine provejavale na sve strane, dopratile su Deda Mraza do domova najmlađih, ozarila njihova dečija srca i radost predstojećih praznika učinile kompletnom.
– Iako se tokom čitave godine, ne samo u vreme Novogodišnjih praznika, trudimo da vodimo računa o svoj našoj deci, svaki put tražimo način kako iznova da ih obradujemo, usrećimo i podarimo im što lepše detinjstvo. Oni su naša najveća nada za opstanak i želimo da ih u novoj godini bude još više – poručio je opštinski načelnik Milan Đurđević.
Nisu toliko bili važni ni ti slatki paketići, ni igračke, ni svi pokloni koje je sa sobom doneo, koliko činjenica da postoji ono u šta još uvek veruju, nagrada..
Brankove dane godinama organizuje druga vukovarska parohija u čast pesnika Branka Radičevića koji je u svojim mladim danima često boravio u majčinom rodnom gradu Vukovaru i tu ostavio neizbrisiv trag.
– Branko Radičević je pesnik koji je kratko živeo i pisao. Ima pesnika koji su ostavili veći opus pesama iza sebe, ali je Branko Radičević značajan za Vukovar jer je njegova majka bila iz Vukovara, a i on je sam dolazio ovde na dobru vodu i stvarao neke od svojih pesama – rekao je paroh Druge parohije vukovarske jerej Vukašin Cvetojević.
Osim ove vukovarske, postoji još ovakvih manifestacija i udruženja posvećenih prerano preminulom pesniku.
– Postoji „Brankovo kolo“ u Sremskim Karlovcima, takođe i mnoga kulturno-umetnička udruženja posvećena Radičeviću. Pošto je rođen u Slavonskom Brodu, tamo postoji spomen ploča. Kulturno umetničko društvo „Branko Radičević“ iz Niša je gostovalo prethodnih godina na Brankovim danima, a bila je saradnja s „Brankovim kolom“ iz Sremskih Karlovaca koji s..
Genealogija je nauka koja se, između ostalog, bavi i proučavanjem postanka, odnosa i korenima imena i prezimena ljudi. Upravo je ova nauka privukla i Šiđanina Radovana Sremca koji je do sada izdao nekoliko članaka i knjiga o poreklima prezimena na sremskom području.
Radovan se genealogijom bavi već nekoliko godina, uglavnom na području Srema i Bačke, pa zbog toga često posećuje Arhiv Srpske akademije nauke i umetnosti u Sremskim Karlovcima za koji kaže da je riznica podataka. Prilikom jedne posete Arhivu ukazano mu je na građu koja je sadržavala spiskove pravoslavnih prezimena na teritoriji Srema.
– Zbog planiranja jedne publikacije poslani su 1906. godine dopisi svim pravoslavnim parohijama na teritoriji Srema da dostave spiskove prezimena, krsnih slava i, ukoliko je moguće, porekla porodica. Uz to dostavljani su i popisi atara, delova gradova i dostupnih toponima. Uglavnom su svi sveštenici poslali, ali to nažalost nikada nije publikovano, jednostavno se odustalo od toga. Ipak, gra..
Na sajtu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini (www.rijaset.ba), nalazi se zapis Nirmana Gicića o bošnjačkoj naciji. U njemu se prepoznaje duh prethodnih stoleća - duh kojim su kolonijalne sile (Turska, Ugarska, Mletačka Republika, Austrija, Francuska, Nemačka... uz planove Vatikana) činile sve da razdrobe srpsku naciju – po verskim...