Hrvatska

Na ovogodišnjim Danima ćirilice prvu nagradu u kategoriji literarnog rada za srednje škole, osvojio je učenik četvrtog razreda Gimnazije Vukovar Marko Savić pod mentorstvom Ljiljane Bajac Nikolić. Ovom nagradom Gimnazija Vukovar je ujedno dobila i priznanje „Čuvar Srpstva“, kao i druge škole iz rasejanja i dijaspore. Sa područja Hrvatske učestovale su i osnovne škole „Bobota“, „Negoslavci“, „Trpinja“, „Franjo Tuđman“ iz Belog Manastira i „Nikola Tesla“ iz Mirkovaca, a treću nagradu u kategoriji lutke u narodnoj nošnji osvojio je Stefan Miković, učenik trećeg razreda Osnovne škole „Trpinja“ pod mentrostvom učiteljice Mirele Knežević. Takođe, dodeljene su i pohvale učenici osmog razreda iz Osnovne škole „Bobota“ Mili Kovačević, učenici sedmog razreda Osnovne škole „Negoslavci“ Nikolini Okulić, i učeniku osmog razreda Osnovne škole „Trpinja“ Nikoli Jovanoviću. Moj junak I ovi jecaji grobova minulog naroda koji je slavu u rovu branio koji je Svetog Savu slavio odjekuju kamenom, zna ih s..

Iako jedno selo u dva dela, život je u Gornjoj Suvaji, bar kako i sami meštani kažu, znatno teži i drugačiji, naročito u zimskom periodu. Do samih kuća u gornjem delu sela teško je, pa čak i nemoguće, doći ukoliko za to nemate odgovarajuća motorizovana sredstva; terensko vozilo, traktor ili bager. Najbolje to znaju dve porodice, Kukići i Ćopići, jedine koje i danas žive u Suvaji Gornjoj. Nikola Ćopić, zajedno sa majkom, u svom je selu poslednju deceniju. Tu, kako kaže, žive čuvajući petnestak krava i isto toliko ovaca, zajedno se boreći sa nedaćama kojih je, u ovom mestu, i dalje mnogo. – Zime su ovde jako teške i dugo traju. Visoki snegovi, vejavice, neredovno pročišćavanje puteva koji su ionako u katastrofalnom stanju, čine opstanak teškim i nemogućim. Naroda je malo, gotovo da nas i nema. Majka i ja smo sami u jednom delu sela, pa čovek nema koga ni pozdraviti, sa kim kafu popiti. Ali opet, na početku i na kraju, uvek ističem kako nam je najveći problem za normalno funkcionisanje,..

Kao što smo već ranije pisali, popularni turniri u malom fudbalu održavaju se u Markušici, Dalju, Borovu i Vukovaru. Najveći ovogodišnji problem je nedostatak igrača i ekipa, dok sponzora nikada nije bilo više. Takođe, povećani su i nagradni fondovi. Markušica Turnir pod organizacijom fudbalskog kluba „Sremac“ iz Markušice tradicionalno označava početak turnirske sezone i dobar uvod u jača takmičenja. Iako je od ova četiri turnira na markušičkom bio najmanji fond nagrada, deset ekipa navijačima je pružilo sasvim solidnu sportsku predstavu. Prvu nagradu u iznosu od 3.500 kuna osvojila je ekipa „Kafe Bar Uno Bata Borovo“ koja je u finalu savladala domaću ekipu „Markušica“ rezultatom 6:2. Čak pet golova u finalu postigao je Ratko Vajić koji je ujedno dobio nagradu za najboljeg strelca turnira. Na ovom turniru do polufinala su stigle jake ekipe iz Jarmine i Antina. Četiri nabrojane ekipe važile su za glavne favorite što su svojim igrama i uzbudljivim međusobnim utakmicama i dokazale. Prem..

U školama u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu dočekali su svoje prvačiće kratkim i svečanim programima kojima su najmlađim osnovcima poželeli dobrodošlicu. Sve prvake dočekali su u školskim klupama besplatni udžbenici koji su donacija Vlade AP Vojvodine na inicijativu Zajedničkog veća opština. Vrednost kompleta knjiga je 16.000 evra, a prvaci su još ranije od pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje dobili besplatne školske torbe. U Hrvatskoj je tim povodom prvog dana školske godine boravio predstavnik Vlade Vojvodine Nebojša Vojnović koji je na svečanostima povodom dolaska prvaka zajedno sa predsednikom ZVO-a Srđanom Jeremićem dodelio udžbenike u Negoslavcima, Bijelom Brdu i Borovu. – Prošle godine smo obezbedili udžbenike za sve polaznike škole po A modelu u gradu Vukovaru, a ove godine smo to nadogradili i obuhvatili sve učenike na ovom području. Pokrajina je sa velikim zadovoljstvom podržala ovu inicijativu i podržavamo svaki vid obrazovanja de..

U opštini Trpinja godinama postoji problem sa raspodelom poljoprivrednog zemljišta, a najnoviji talas nezadovoljstva tamošnjih poljoprivrednika usledio je nakon što je opštinsko veće na nedavnoj sednici usvojilo Program raspolaganja poljoprivrednim zemljištem prema kojem je određena maksimalna površina koju neko može dobiti u zakup od 2.000 hektara, umesto prvobitno predloženih 20 hektara. Ovime se, smatraju poljoprivrednici, stvaraju pretpostavke da ponovo sva zemlja pripadne kombinatu u sastavu koncerna Agrokor, a na štetu malih proizvođača. Još 2011. godine je pod sumnjivim okolnostima odlukom opštinskog veća i bez provedenog konkursa Vupiku dodeljeno 1.680 hektara zemlje na području opštine Trpinja. Ovaj slučaj završio je u DORH-u zbog sumnje u podmićivanje opštinskih većnika, ali je vukovarski poljoprivredni kombinat sve vreme ovu zemlju koristio i obrađivao uz još dodatnih 1.074 hektara koje je legalno dobio na zakup od 50 godina. Domaći poljoprivrednici obrađuju tek negde oko ..

Sa ciljem upoznavanja svih zainteresovanih o mogućnostima korištenja ovih bespovratnih sredstava, Zajedničko veće opština organizuje tribine u mestima na svom području. Na njima će svi zainteresovani dobiti potrebne informacije o tome koji su uslovi za dobijanje sredstava kao i za koje namene sredstva mogu biti iskorištena. Zaposlenici Zajedničkog veća opština sve potrebne informacije davaće zainteresovanima u sledećim mestima i terminima: Borovo, plava sala kulturnog centra, četvrtak – 30.08. u 18:00 Trpinja, dom kulture, četvrtak – 30.08. u 20:00 Sremske Laze, prostor Veća srpske nacionalne manjine, petak – 31.08. u 18:00 Negoslavci – zgrada opštine, petak – 31.08. u 19:00 Bršadin – dom kulture, ponedeljak – 03.09. u 18:00 Bobota – dom kulture, ponedeljak – 03.09. u 20:00 Šodolovci – zgrada opštine, utorak – 04.09. u 18:00 Silaš – dom kulture, utorak – 04.09. u 20:00 Markušica, zgrada eksport-importa, sreda – 05.09. u 18:00 Ostrovo, dom kulture, sreda – 05.09. u 20:00 Zaposleni u ..

Jedan od najdugovečnijih saborskih zastupnika koji je u svom šestom mandatu postao i potpredsednik najvišeg zakonodavnog tela RH je Furio Radin. Sa njim smo razgovarali o inicijativi „Narod odlučuje“ u okviru koje se trenutno prikupljaju potpisi za promenu izbornog zakona, a koja bi za posledicu imala da manjinske zastupnike pretvori u predstavnike drugog reda, jer za razliku od drugih saborskih zastupnika ne bi mogli da odlučuju o dva najvažnija pitanja u državi. Kako komentarištete ovu inicijativu iz pozicije nekoga ko u Saboru dugo godina zastupa svoju nacionalnu manjinu? – Zastupnici nacionalnih manjina su onaj glas nacionalnih manjina koji se čuje na nacionalnom nivou. Bez tih glasova danas bi prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj bila puno manja. To znaju i inicijatori ovog referenduma i zapravo njihov cilj je, osim smanjiti broj zastupnika, oduzeti ovlasti koje su im nužne da bi oni svoj posao mogli obavljati i pretvoriti ih u zastupnike, ja sam to nazvao, „za otpad“. Mi bi po..

Prošle godine Čarnojevićev krst nije osvećen zbog velikog pljuska i nevremena, a svečani čin odgođen je do nove prilike. Ovo znamenje i dokaz o vekovnom bitisanju pravoslavnih Srba u Osijeku osveštao je vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje sveštenstva eparhije i u prisustvu brojnih pravoslavnih vernika iz Osijeka. – Osvećenje ovoga krsta u osječkom Donjem gradu je za Srbe veoma značajan događaj jer on datira iz 17. veka i dolaska našeg naroda na ove prostore pod Arsenijem Trećim Čarnojevićem. Taj krst svedoči upravo ono što je i bila etika tog Čarnojevićevog duha, a to je etika raspeća i vaskrsenja Hristova. U toj istini treba da se i izgrađuju međusobni odnosi među ljudima jer je to istina ljubavi i i mira, a upravo krst je simbol Hrista i pobede nad smrti, odnosno darovanje života večnoga nama ljudima. Ovaj krst ovde je i svedočanstvo jedne istine da je naš narod ovde vekovima svedočio Hrista i da je imao veliku ljubav prema svojoj crkvi te da je sa drugim narodim..

Pesnik Branko Radičević rođeni je Brođanin. Do početka ratnih dešavanja imao je u ovom gradu svoju ulicu, školu i dva spomen obeležja, na rodnoj kući i na Mašinskom fakultetu. I dok su sva druga obeležja uoči ili za vreme rata netragom nestala, spomen-ploča sa Mašinskog fakulteta, bivše Gimnazije čuvana je godinama u depou gradskog muzeja. Nekoliko poslednjih godina ploča je u posedu Veća srpske nacionalne manjine grada Slavonskog Broda, a u saradnji sa crkvenom opštinom i blagoslovom vladike slavonskog Jovana odlučeno je da se ovo obeležje ponovo vrati u grad i to u portu buduće pravoslavne crkve Svetog Georgija. Ploča je postavljena pre otprilike mesec dana, a zvanično je otkrivena i osvećena 12. maja na praznik Svetog Vasilija Ostroškog koji je ujedno i krsna slava VSNM-a Slavnoskog Broda i VSNM-a Brodsko-posavske županije. – Drago mi je što smo ovu ploču uspeli po drugi put da iznesemo na svetlost dana, da naši sugrađani vide tog našeg velikana, koja je po nama uklonjena iz svim..

Postavka se sastoji od dvadesetak skulptura i nekoliko zidnih objekata nastalih uglavnom od drveta i drugih materijala koje je Aleksandar Bjelovuk pronalazio na obali Dunava, a zatim ih obrađivao i uobličavao na svoj prepoznatljiv način. Odatle i naziv za ovu izložbu „Dunavski koralji“. – Jasno je da je teško u eri HD rezolucije, nešto sirovo i neoprano, nešto sa ostacima peska i mulja, nešto garavo i nagorelo predstaviti kao estetsku vrednost i priču vrednu pažnje. Jasno je da je u vreme trodimenzionalnih bioskopa i virtuelne stvarnosti koja se igra sa ljudskim mozgom i u vreme gotovosti, besčulnosti i bezosećajnosti stvarati u likovnoj umetnosti. Na sreću, uvek se negde pojavi neka oaza gde malobrojni preostali ljubitelji umetnosti mogu pogledati ono što umetnik iznosi od svog rada – napisao je u letku štampanom za potrebe ove izložbe autor Aleksandar Bjelovuk. Obraćajući se okupljenima na otvorenju izložbe on je naglasio da runirani materijal koji je sakupio podseća i povezuje sa ..