Bulevar Nikole Tesle otvoren je u Kanadi.
Prvi put u istoriji Kanade jedan veliki bulevar poneo je naziv po velikom srpskom naučniku, Nikoli Tesli.
U Hamiltonu je, povodom 160 godina od Teslinog rođenja, održana i multikulturna svečanost Tesla elektrik festival. Na njoj su prisustvovali poslanici kanadskog parlamenta i parlamenta Ontarija, zvaničnici...
Bulevar...
Knjiga "Latice jednog cvijeta" dr Vjere Rašković Zec iz Beča, predstavljena je 8. jula u Kući Đure Jakšića u Beogradu.
Pozdravljajući prisutne, u ime izdavača, Stevo Ćosović, urednik izdavačke kuće Svet knjige, istakao je da je Vjera Rašković Zec ovom knjigom uspela da otrgne od zaborava sva stradanja srpske dece...
Sada je zvanično: deo Burlington ulice u Hamiltonu sada se zove Tesla bulevar a predlagači ove ideje kažu da samo obnavljaju istorijsku vezu između svetskog naučnika i pronalazača, i ovog grada.
U nedelju su se ugledne zvanice okupile na zatvorenom delu sada već bivše Burlington ulice kako bi u vazduh...
08.06.2016Turistička organizacija Beograda se u okviru promotivne kampanje za evropsko tržište, u predivnom zdanju Kursalona u Gradskom parku u Beču, predstavila sa tematskom promocijom #GOBELGRADE. Ovo je bila prilika da se Beograd dočara na originalan način uz brojne izlagače iz Beograda, bogat kulturno umetnički program, kao i...
Urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle doneta je u Beograd 1957. godine na osnovu želje člana Tesline šire porodice, dr Milice Trbojević, kao pravnog naslednika Tesline zaostavštine, koja je to pravo stekla nakon smrti Save Kosanovića, sina Tesline najmlađe sestre Marice Kosanović.Želju naslednika Nikole Tesle potvrđuje i Vilijam Terbo,...
SRPSKA dijaspora je sedma na listi od 190 ovakvih organizacija, čiji "članovi" šalju novac u svoju otadžbinu. Naši sunarodnici godišnje svakom stanovniku Srbije "daju" po 736 dolara. Uvek su među prvima, kad Srbiji zatreba pomoć. Dijaspora, međutim, ovde nije dovoljno uvažena. Ranije je postojalo ministarstvo za dijasporu, pa je onda ukinuta i kancelarija, sad je svedeno na Upravu za dijasporu pri ministarstvu spoljnih poslova. To pokazuje koliko je dijaspora bitna za maticu. Poražavajuće je. Mislim da je vrlo važno da mandatar Aleksandar Vučić u novoj vladi nađe mesta za dijasporu. Ovo, za "Novosti", govori Jelena Kiš, predsednica Matice iseljenika Srbije. Najmlađa predsednica najstarije ustanove koja se bavi iseljeništvom, istovremeno je i jedina zvanična lepotica u našoj državnoj administraciji. Na prvom izboru za "Mrs Srbije" izabrana je za najlepšu udatu ženu i jedna je od deset najlepših mama na svetu. Bez obzira na laskave titule lepotice, ona se muški bori za instituciju na čijem je čelu. - Matica je dugo bila na budžetu kao ustanova od posebnog nacionalnog značaja - kaže Jelena Kiš. - To se, međutim, promenilo i ostala je bez stalnih sigurnih sredstava. Sve se svelo na projekte, što je nedopustivo kada su u pitanju stvari koje se tiču našeg nacionalnog bića. Jer, Matica je prva tačka u koju naši ljudi svrate kad dođu u Srbiju. Mi smo svojevrsni servis srpske dijaspore. * Bez stalnih prihoda kako uopšte funkcionišete? - Srećom, ima još ljudi, dobrotvora koji pomažu Matici novčano kako kontinuirano, tako i zavisno od događaja koje organizujemo. Trudimo se da budemo dobri domaćini, ali bez državnog okvira, institucionalnog, sve ostaje na dobroj volji pojedinca. Prepušteni smo sami sebi. * Jeste li nešto pokušali da uradite da se to stanje promeni? - Jesmo. Mnogo puta smo insitirali da se Matica ponovo finansira iz republičkog budžeta, ali je ta kasa za nas i dalje zaključana. To su minimalna sredstva, koja bi bila izuzetno korisna za Srbiju. Država mora da stane iza svoje dijaspore. Poražavajuće je da naši ljudi, koji žele ovde da ulažu, posluju kao strane firme. Smatraju da će ih Srbija pre zaštititi ako posluju kao stranci.POSEBNA POZNANSTVA - Slučajno poznanstvo preko prijatelja sa Anom Šargić, vlasnicom licence "Mrs Serbija" iz Abu Dabija, odvelo me do 1. mesta u Srbiji i kasnije u top 10 u svetu! Poznanstva i prijateljstva u Kini sa takmičarkama iz celog sveta zaista su nešto posebno. * Kakva je saradnja Matice iseljenika sa dijasporom poslednjih godina? - Kao i dosad, Matica neguje dobre veze sa našim iseljeništvom. Matica je bila i ostala otvorena kuća za sve naše ljude sa željom da je oni isto dožive. Ali, možemo da organizujemo hiljadu humanitarnih akcija, bez institucionalnog okvira i planirane strategije razvoja nacionalnog interesa, koji usklađujemo zajedno, mi ovde i naši tamo, prosto je nemoguća ozbiljna saradnja. Kako će dijaspora ovde da deluje, ako nema instrumente, nema predstavike u Skupštini. Naša dijaspora nije važna samo zbog ekonomskog napretka, već i zbog lobiranja i prezentovanja interesa Srbije u svetu. Jedino tako možemo da povratimo izgubljeni ugled. Ne možemo doveka da se hvalimo da smo potomci Tesle i Pupina i da imamo Novaka Đokovića. * Ne čini li vam se da dijaspora stalno drži ispruženu ruku, a nema nikog sa druge strane da im uzvrati? - Oni imaju sve - dobru volju da nesebično pomažu i kapital. Potrebno je samo da budu priznati da su deo ovog nacionalnog bića. * Šta je ono što biste izdvojili iz agende Matice? - Naša osnovna misija je negovanje jezika, kulture i tradicije i svega onog što je značajno za naše iseljeništvo. Sa druge strane, trudimo se da se u matici čuje za naše ljude iz sveta, pokrenu značajne akcije koje nisu samo humanitarnog karaktera već razna druga pitanja od investiranja, problema sa dokumentacijom, nostrifikacije diploma, promocije knjiga, izložbe, razni skupovi. Matica je most izmeću Srbije i naših u svetu. * Pet godina ste živeli u Australiji, zašto ste se vratili u Srbiju? - Tek kad odeš shvatiš da ti je ono što nije bilo ništa, sada sve. U Australiju sam otputovala sa diplomom pravnog fakulteta, koja tamo nije priznata. Odlučila sam da upišem postdiplomske studije, a završila sam i australijsko imigraciono pravo. Zvuči čudno, ali kada smo suprug i ja dobili australijsko državljanstvo odlučili smo da se vratimo. Želeli smo da naša deca odrastu u Srbiji. Nijednog trenutka ne žalim što smo se vratili. * Članica ste Kluba poslovnih žena, kakav je, po vašem mišljenju, status uspešne žene danas u Srbiji? - Nekad kažem mužu da ću da skratim kosu i ofarbam se u sedu, jer je ovo definitivno muško društvo. Na svim važnim mestima su muškarci. Ipak, žene se polako probijaju. Da bi neko društvo bilo zdravo, žena treba da bude srećna. Žene u Srbiji kao i u svetu su preuzele mnoge uloge koje su ranije imali muškarci. Obrazovanje su postavile kao jedan od prioriteta, napredovanje u karijeri, plate koje prate muške. međutim to se sve odražava i na ono najbitnije - porodicu. Uvek savetujem drugarice da se prvo ostvare kao majke a karijera i poslovi čekaće nas i do 70 godina. TREND POVRATKA - Iskreno želim da se nove generacije mladih iseljenika okupe i daju doprinos svojoj zemlji. Zanimljivo je da postoji veliki trend povratka mladih u Srbiju. Država bi trebalo da stimuliše kako mlade, tako i stare da se vrate. Svi vole da starost provedu u zavičaju.
Todora Okuku je životni put, ali i avanturistički duh, 2000. godine odveo u Švedsku. Brzo je savladao švedski jezik, kao i medicinski švedski jezik, jer se u ovoj skandinavskoj zemlji u medicini ne koristi latinski.
Todor je nestrpljivo čekao da počne da radi i kada mu je šef klinike za...
Volonteri iz sedam zemalja učestvuju u Prvom međunarodnom tinejdžerskom kampu Different colors u selu Donja Toponica, nadomak Niša. Tinejdžeri iz Italije, Španije, Francuske, Engleske, Slovačke, Turske i Srbije tokom ovog kampa uče o različitosti, interkulturalnom razumevanju, toleranciji i protiv nasilja i govora mržnje.
Uz obilaske istorijskih znamenitosti Niša, jedna od...
Od stalnog dopisnika: SKOPLjE Koncertom "XX i XXI vek u klasičnoj muzici" - u okviru Skopskog leta, srpska pijanistkinja Marta Milošević Branković koja 12 godina živi i radi u Majamiju u SAD, prvi put, zajedno sa domaćom pijanistkinjom Danicoma Stojanovskom, nastupila je pred pubilikom u Makedoniji, na kraju svoje jednomesečne evropske turneje započete 5. juna na Kolarcu u Beogradu. Na skopskom koncertu svirala je dela - Svetislava Božića - Lyrics from Athos, Zorana Hristića - Toccata, Erica Satie - Trois Gnossiennes, Fredricka Kaufmana - Metamorphosis, Jana Jiraeka - Soulmate, Andrea Loyd Webbera - Phantom of the Opera. - Puna snažnih utisaka vraćam se za Ameriku sa jednomesečne evropske turneje koju sam započela u mom Beogradu, na Kollarcu, gde sam pod nabojem jakih emocija nastupila posle 11 godina, a evo završila u Skoplju. U toj uzajamnoj razmeni emocija sa publikom u Beogradu, jer me pamti još kao talentovanu devojku, koja je ostala velika Srpkinja, nastup sam počela sa suzama u očima. Samo u junu sam imala 14 nastupa. Baš sam u jednoj "koncertnoj mašini". Oduševljena. Ovde je divno, kao i pre toga u Novom Sadu, na koncertu na Kolarcu u mom Beogradu. Ovde sam stigla iz Praga, kaže za "Novosti" naša pijanistkinja iz SAD. Evropski nastupi u sklopu su njene velike turneje, započete septembra lane koja završava u oktobru u Bogoti. Novu turneju u Evropi, kako otkriva, planira ponovo za dve do tri godine. I, "pored Beograda, insistiraću da na listi bude i Skoplje", uz sve pohvale za organizaciju Skopskog leta. - Ovu moju evropsku turniju pomogli su Kemal Gekić i Frederik Kaufman, koji je i bio na koncertu na Kolarcu. Održao je predavanje na beogradskoj Akademiji i oduševljen, prosto očaran beogradom, obećao da će ponovo doći. To je šokantno jer profesor, poznati kompozitor ima 80 godina, kaže Marta. Kao i na koncertu u Skoplju u nastupima sve češće i u Americi, svira i dela srpskih autora. To, veli, radi - namenski. - U Americi neznaju ništa o našoj etno klasičnoj muzici. A kada sam pre dve godine na velikom koncertu u Majamiju za američki publiku uvrstila u program i nekoliko srpskih autora, kritika je bila odlična. Publika i u Americi prepoznaje i tu slovensku dušu kojom očaravamo. Shvatila sam da nije loše promovisati malo i našu muziku u Americi. Tehnički je vrlom zahtevna, zvuči fenomenalno i ljudi se oduševljeno pitaju - šta je ovo. Iako sam, inače - Šopenista. Ali ovo je nešto kao neka unikatnost za publiku. Sviram i neke američke autore, poput Kaufmana, kaže Marta Milošević Branković. Srpska pravoslavna crkva sv. Simeon u Majamiju, gde živi i radi naša pijanistkinja, 2014. i 2015. uključila je i umetnike u organizaciju aktivnosti za podizanje hrama. Sada se, kaže, završava gradnja hrama od nekadašnje zgrade Srpskog centra. - Srpsku zajednicu u Majamiju čini oko 300 porodica. No, mi smo se veoma dobro organizovali i međusobno pomagali da se ta crkva izgradi. I, biće najlepša na celoj istočnoj obali. U dva navrata su organizovali koncerte. Najpre juna 2013. i decembra 2014. Oba su propraćena fenomenalno. Napravili smo omaž srpskim umetnicima. Srpski slikari su na aukciji prodavali svoja dela. Tako je samo tada sakupljeno oko 12.000 dolara. Tom prilikom je pomognuta i ta kupovina klavira za Kolarac. Bili su jedni od sponzora - na kraju, gde sam prethodno svirala za pomoć kupovini klavira za Kolarac, kaže Marta Milošević Branković za "Novosti". SUDBINA I AMERIKA Posle diplomiranja na beogradskoj Akedemiji 2001. talentovana Beograđanka, Marta Miloševoć, kao najmlađi student generacije, početni poziv za Ameriku dobila je "slučajno", kada je njeno izvođenje Geršinove Rapsodije u plavom, oduševilo američku pijanistkinju srpskog porekla Tanju Ranković koja je boravila u Beogradu. - Na njen poziv, preko Čikaga otišla u Ameriku sa idejom "super, magistriraću i vratiću se". No, desila se slučajnost, malo sudbina, šta li, i 2005. u Beogradu sam upoznala sadašnjeg muža. Dakle, ne tamo, već ovde, iako je on takođe Beograđanin koji je živeo u Majamiju. Tada je došao da poseti roditelje - kaže za "Novosti" Marta Milošević Branković. -Na prvom susretu, rekao mi da poznaje Kemala Gekića. Mislila sam da je to šala. No, već na prvom susretu tamo, Kemal me se setio kao deteta. Rekao je da pređem kod njega na klasu, nezavisno što sam studirala kod Rahmanova. Dobila sam odmah asistentsko mesto na fakultetu i američku stipendiju. Već sam tada videla da je Majami moja zona jer tamo je bilo dosta velikih pijanista koji su tamo živei. Univerzitet je ogroman. Tako sam kod Kemala Gekića za godinu i po završila magistarski i iskreno, on mi je mnogo pomnogoao u mojoj karijeri. Otvorio mi je mnoga vrata. Od 2010. održala sam preko 150 solističkih koncerata