четвртак, 07.12.2023, 15:36 -> 15:43 Извор: Иван Калаузовић Од Калињинграда до Владивостока: бесплатно студирање у Русији Позив за пријаву на основне, мастер и докторске студије, али и усавршавање, за наредну школску годину важи до 15. децембра. Искуства бројних српских студената сведоче о квалитету образовања у братској земљи. Међу њима су и Наталија Кремић и Огњен Јовановић, који
Minutom ćutanja, dubokom tišinom i sećanjem na dvoje velikih i uzornih pariskih aktivista, preminule LJubu Petrovića i Ivana Niklanovića, počela je radna Skupština dijaspore pariskog regiona, na kojoj je odziv poslanika i gostiju bio skoro stopostotan.Ambasador Predrag Simić sa suprugom, konzul Siniša Pavić, poverenik Ministarstva dijaspore Mića Aleksić i...
I dok se na imanju crkve Sv. Jovan Krstitelj u čikaškom kvartu Homer Glen širio miris Zavičaja - pečenih kesteni i pečene domaće, banijske dimljene kobasice, u celodnevnom programu održavao se turnir u fudbalu, boćanju i krajiške pastirske igre, sve popraćeno sa pesmama iz zavičaja, javlja za Program za...
27.09.202128.09.2021
Izložba „Naša istorija, naša sećanja“ je otvorena! Ovom veličanstvenom izložbom koja, između ostalog, govori o francusko-srpskom prijateljstvu tokom Velikog rata, Kulturni centar Srbije deo je FICEP-ovog festivala Nedelja stranih kultura. Izložba traje do 13. oktobra 2021. godine! Dobrodošli!“, zapisano je na stranici Srpskog kulturnog centra u Parizu.
O ovoj lepoj i veoma vrednoj izložbi tekst je napisala Jasmina Kostantinović, iz Francuskog instituta u Beogradu, koji prenosimo:
Putujuća izložba posvećena sećanju na oslobađanje Srbije u jesen 1918. i sećanju na solidarnost srpskih i francuskih vojnika i civila u Prvom svetskom ratu.
Protekao je jedan vek otkada je proboj Solunskog fronta omogućio savezničkim trupama Istočne armije, napredovanje ka Dunavu i Jadranu, kao i oslobađanje Srbije, teško stradale u ratu.
Osećanja koja bude besede o oslobađanju Srbije od strana Istočne armije, sa francuskim i srpskim trupama u prvim redovima, ostaju u srcu zajedničkog..
Glumci predstavili igru za decu koja podstiče učenje srpskog jezika i kulture
11. maj 2021.
Aktuelno, Matica, Vesti
2 Views
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon primio je glumce Nenada Okanovića, Darka Apostolovića i Bojana Ivkovića, koji su predstavili svoj projekat, igru Luedu – „Nauči se, čoveče“, gde se kroz zabavu i druženje, podstiču učenje i intelektualni razvoj dece ali i odraslih.
Pitanja se biraju prema uzrastu i oblastima na aplikaciji Luedu, što omogućava interaktivni pristup učenju koji je deci zanimljiviji, te bi mogao da posluži i kao dodatno nastavno sredstvo srpskim školama u rasejanju.
Igrom, koja je najpre zaživela u Republici Srpskoj, gde se kviz visoke produkcije prikazivao na RTRS, podstiču se, ne samo predmetna znanja za uzrast svih razreda osnovne škole, već i negovanje srpskog jezika i kulture.
„Namera nam je da igru delimo našoj deci u dijaspori i tako dođemo do druge i treće generacije srpskih iseljenika, da p..
„Informed consent“ ili „informisani pristanak“ je dozvola koju dajete lekaru za lečenje, sa objašnjenjima o pozitivnim efektima i mogućim komplikacijama vezanim za određeni tip lečenja.
To za naše ljude može da bude zbunjujuće, naročito ako doktor nabroji tri različite opcije rešavanja istog problema. Pacijent je ostavljen da razmisli i donese SVOJU odluku.
Kada razgovarate sa doktorom, biće vam predstavljeni i pozitivni i negativni efekti, i eventualno alternativi, ukoliko prva opcija nije prihvatljiva. Standardi dozvoljavaju da procedura ili vid lečenja uvek imaju daleko više dobrih nego loših efekata. Loši efekti su takođe prihvatljivi i nisu vezani za teže posledice. Tada je važno da izaberete opciju koja je vama prihvatljivija.
Doktori i pacijenti moraju da se slože oko plana za lečenje, tako da pacijent aktivno učestvuju u odabiru procedure, leka ili operacije. Kod ljudi koji nisu dobro upoznati sa zdravstvenim sistemom u Australiji, to može da izazove konfuziju i da nakon obj..
Predstavništvo Republike Srpske u Štutgartu u sali Birgerhausa u Sindelfingen-Maihingen u prisustvu velikog broja zvanica iz Republike Srpske proslavilo je Dan Republike Srpske. Među 400 okupljenih bili su i poslanik Hrišćansko-demokratske unije Nemačke (CDU) u Bundestagu Stefan Kaufman i poslanik CDU u parlamentu regije Baden-Virtemberg Rejmod Hase, koji su pre nekoliko meseci boravili u poseti Republici Srpskoj.
Uz posebnu zahvalnost šefu Predstavništva RS u Štutgartu Mići Ćetkoviću, ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić izjavio je da srećan zbog ove tradicionalne svetkovine:
– Želim da se zahvalim svima vama koji ste dali doprinos Republici Srpskoj uvek kad je to trebalo. Ubeđen sam da ćemo svi zajedno graditi još lepšu i bolju RS.
Srebrenka Golić, ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, u emotivnom obraćanju gostima je, između ostalog, istakla:
– Republika Srpska se čuva u srcu, ima prijatelje širom sveta..
Ukoliko...
Naši ljudi koji žive u inostranstvu nikada ne prekidaju vezu sa rodnim krajem, a to najčešće zna i da “uzvrati” rodna gruda. To se sada vidi i u slučaju Bijeljinca Raje Đokića koji živi i stvara u Beču.
Njemu je veliku pažnju posvetio sajt bijeljinainfo. Sajt ukazuje da je Đokić, koji od 1993. godine radi u austrijskoj prestonici, danas uspešan fotograf, čiji je objektiv “uhvatio” brojne poznate političare, glumce, muzičare i ljude iz ostalih sfera javnog života. Nekoliko decenija ranije, on je zanat počeo da peče na našim prostorima, kada je uglavnom, fotografisao vojničke zakletve.
Đokić kaže da se kod njega ljubav prema fotografiji pojavila u detinjstvu. Počeo je sa polaroidom, koji se u to vreme uveliko koristio u našim krajevima.
– To je bilo 1986 – 1987. godine, kada smo počeli da radimo polaroidom. Uglavnom su to bile zakletve za vojsku. Tada se lepo zarađivalo, brza fotografija, para sigurna. Radilo se na način da slikate vojnike sa roditeljima, te oni odmah nose fotografiju ..
27.02.202127.02.2021
Četvoro mališana porodice Ždralo, koja su prošle godine ostala bez ocaNemanjići iz Tićina misle i o porodici Ždralo u Zvorniku Pomoć za porodicu Ždralo, koja živi u Zvorniku
Foto: arhiva Nemanjići Tićino
Aktivisti Humanitarne organizacije Nemanjići-Tićino iz ogranka u Zvorniku pomogli su porodicu samohrane majke Ždralo Gordana. Gordana živi sama sa četvoro maloletne dece: Boškom rođenom 2005., Milošem 2013., Jovanom 2016. i Tamarom 2019. Suprug Marko je preminuo u decembru prošle godine od posledica kovida-19. On je imao 8 godina radnog staža. Supruga se nada će uspeti da dobije penziju, koja bi im bar pomogla za plaćanje obaveza. Za ostalo, kako je naglasila će se sama snalaziti za decu i odgajaće ih i školovati. Porodica Ždralo je na nesreću, prošle godine izgubila četiri člana: pored Marka, umrla je njegova sestra Dobrila (majka četvoro dece) kao i njihovi roditelji.
U ovom trenutku članovi humanitarne organizacije Nemanjići Tićino pomogli su im sa 300 frana..