OBIčNA SRPSKA GASTARBAJTERSKA PRIčAMLADOST U TUđINI STAROST SA OVCAMA Kad god je u Hamburgu, Branislav Marić se može sresti u srpskoj crkvi, u prvom redu. Sa neizbežnim šeširom, kravatom, spreman za šalu, ovaj omaleni dobroćudni starac pada u oči po svojim veselim dosetkama i još...
Na godišnjoj skupštini, koja je nedavno održana u crkvenoj sali pri hramu Sv. Sabora arhangela Mihajla u Hamburgu, parohijani dve hamburške parohije izabrali su Mirka Ateljevića za novog predsednika Crkvene uprave i podmladili je novim članovima, pošto su neki od starijih članova izrazili želju da se povuku.Savo Vujičić, dosadašnji...
U subotu će se u Minhenu (TSV Feldmoching Mehrznjeckhalle, Georg-Zech-Allee 17) održati 26. Savezna smotra srpskog folklora Nemačke na kojoj učestvuje 20 srpskih kulturno-umetničkih društava u takmičarskom i tri društva u revijalnom programu sa oko 650 igrača.
Povodom upokojenja Njegove svetosti, patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Irineja u Generalnim konzulatima Republike Srbije u Nemačkoj biće otvorena Knjiga žalosti.
U Generalnom konzulatu u Frankfurtu građani mogu da izraze svoje poštovanje patrijarhu Irineju u ponedeljak, utorak, četvrtak i petak u vremenu od 14 do 17 časova uz pridržavanje mera koje trenutno važe u Nemačkoj.
Za građane koji žive na teritoriji koju pokriva Generalni konzulat Srbije u Diseldorfu Knjiga žalosti biće otvorena svakog dana do petka. Takođe uz poštovanje propisanih mera, svi koji žele moći će da se upišu i na taj način odaju počast preminulom patrijarhu. I u Diseldorfu se moraju poštovati važeće mere. Izrazi saučešća se mogu poslati na imejl sekretariat@gksrbijedis.de i poštom na adresu konzulata: Klosterstr. 79, 40 211 Düsseldorf.
Knjigu žalosti otvoriće i Generalni konzulat Srbije u Hamburgu. Imajući u vidu epidemiološku situaciju i mere u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa, izjave sauče..
Informacija iz DKP u NemačkojSrbima ne oduzimaju nemačko državljanstvo Građani koji imaju dvojno državljanstvo u Nemačkoj rizikuju da izgube pasoš zemlje u kojoj žive. Nemačke vlasti nedavno su oduzele državljanstvo trojici Hrvata i pojedinim Turcima a neki od njih su i deportovani iz zemlje. „Blic Evropa“ po konzularnim predstavništvima...
Povodom školske slave Svetog Save u više mesta pokrajine Baden Virtemberg učenici i nastavnice dopunske nastave na srpskom organizovali su prigodne programe.
Velika grupa od 65 đaka iz Pforchajma, Raštata, Karlsruea, Gagenaua, Bruhzala i Baden-Badena, učiteljice Slavice Stupar održala je Svetosavsku akademiju u našoj crkvi u Karlsrueu.
Posle liturgije, pričešća, sečenja slavskog kolača i besede oca Aleksandra Škorića recital je započeo pozdravnom rečju učenika Dominika Kostića i čestitanjem slave. Usledila je Svetosavska himna, recital, horska pesma „Ko udara tako pozno“ sa solistima: Teodorom Maglov i Sergejom Drakulićem, recital, skeč „Kome crkva nije majka, tome ni Bog nije otac“ sa akterima Rastkom Škorićem, Sergejom Drakulićem i pripovedačem Kristinom Mićić. Na kraju je Ana Škorić izvela na klaviru Svetosavsku himnu.
Kao i prethodnih godina otac Aleksandar Škorić je podelio deci svetosavske paketiće. Roditelji: Dejan Micić, Vesna Leščešen, Rada Šutulović, Danijela Stojković, Sve..
Udruženje pisaca Sedmica okupilo je u Frankfurtu pesnike u parku pored zgrade u kojem su nezvanične prostorije udruženja. Parku su za ovu priliku dali ime vrt poezije, a pesnici i pisci iz Ofenbaha, Virzburga i Frankfurta su na otvorenoj sceni, okruženi zelenilom ispod krošnji stoletnih stabala lipa čitali svoje stihove.
Specijalan razlog okupljanja bila je promocija prve zbirke pesama „Tebi s ljubavlju“, pesnikinje Gordane Pirel Zejnilagić, Sarajke koja živi u Virzburgu.
– Inspiracija za moju prvu zbirku je ljubav, kao što i naslov ističe. Odabrala sam sve pesme u kojima je tema ljubav. Posvećena je u prvom redu mom suprugu Asimu Zejnilagiću, s kojim sam 49 godina zajedno, ali i mojim roditeljima, rodnom Sarajevu i Slavoniji odakle je moj otac poreklom. Sve je povezano s ljubavlju. Ilustracija na koricama je grad Sarajevo sa svim verskim objektima. Tu su i pravoslavna i katolička crkva, sinagoga i džamija. Mi smo svi živeli u ljubavi, a ja se nisam promenila. Čak su i recenzenti moje..
Bojan Bajić iz Nemačke i dalje više voli da prelista novine, nego da ih čita onlajn.
B. ĐorđevićNajava programa povodom 30-godišnjice hora Pokretanje Crkvenog hora “Sveti Stefan Dečanski”, upotpunilo je Srpsku pravoslavnu crkvenu opštinu Berlin, nakon što su Srbi u Berlinu dobili svoju crkvu. I tako se navršilo 30 godina postojanja ovog hora, što je obeleženo svečanim koncertom u crkvi. Daleke 1994. godine, prvi čovek hora Beogradske patrijaršije, Vladimir Milosavljević, pokrenuo
I. Škara MALIŠANI ZNALI SVE STIHOVE: Deca su recitovala i pevala Rršumovu poeziju Naš čuveni pesnik Ljubivoje Ršumović – Čika Ršum, nedavno je brojnu publiku različitih godišta u Eparhijskom centru u Diseldorfu, kako reče vladika Jovan, ohrabrio i obodrio svojom poezijom, recitovanom i pevanom. Odrasle je u detinjstvo vratio, a decu u detinjstvu učvrstio. Zahvaljujući