Sasvim je sigurno da neće biti promašaja kad se u tradicionalnu akciju pod lepim imenom Srcem za srce Srbije uključe generacije zemljaka. Srce im svima srpsko, pa pronađu istorodno, dakle, množe se, a takvo nedavno okupljanje krunisano je sa prikupljenih 6.500 evra i mnogo, mnogo raspršene sreće.
– Umesto očekivane teške atmosfere (a finale se uvek dešava na Kosovu i Metohiji), sve protiče veličanstveno. Upravo nas to viđenje i takav osećaj obavezuju da ne stajemo, već nastavljamo – sažeti je zaključak Dubravke Stijović (32), od pre godinu dana predsednice pariskog SKD Izvor, osnovanog 2004. godine i čedo je parohije Svetog Save.
Saradnja sa Dečanima
O Srbima na Kosmetu govori Dubravka, na njih misli, na zemljake koji žive u teškim uslovima, u neslobodi, a ne jadaju se, ne prozivaju uzročnike nesreće, već glavu drže uzdignuto, ponosno i neizmerno se raduju kad se sretnu sa svojim dobrotvorima. Srcem za srce Srbije je 13. po redu uspešno okončana akcija po ideji članova SKD Izvor, koji..
Duboko iskrena “Vječnaja pamjat” je misao sa kojom na groblje Tije, dvadesetak kilometara udaljeno od Pariza, za svako herojsko memorijalno obeležavanje stižu Srbi i njihovi prijatelji. I ovogodišnji Vidovdan je nosio iste poruke, uz debelo podvučenu obavezu: “Zajedništvo, sloga i svi Srbi su jedno.”
A, sve navedeno odvijalo se u organizaciji Saveza Srba Francuske, Svesrpske zajednice Francuske, Udruženja Svi Srbi u Parizu i Udruženja ANAC “Kralj Petar Prvi”. Na mesto večnog počivanja heroja koji u boju nisu mislili na smrt, već na pobedu i svoje živote položili za slobodno otečestvo, došli su naslednici. Na njima je da ih pamte i prihvataju kao zvezde vodilje prema miru, kako u svom narodu, tako i na svakom drugom mestu. A i ovaj aktuelni politički trenutak u Evropi nekako je nama u rasejanju dobro došao da u ambijentu pravilno poređanih krstova 748 solunaca, budemo jedni pored drugih, u pijetetu, pravoslavnoj veri i uverenju da svetliji dani dolaze.
Predstavnici Ambasade Srbije: Kon..
Uz “Bože pravde”, prozivka je obavljena u Parizu, na čelu kolone prof. Petar Gojković, predsednik Odbora za nauku, kulturu i prosvetu pri Savezu Srba Francuske, dodatno i inicijator, organizator i domaćin 20. jubilarnih Dana srpske kulture i pre dve godine oformljenog Karavana srpske kulture koji svakog leta putuje Evropom. Petrov značaj za prenošenje nasleđa matice, a uvek uz širokogrudu pomoć nekoliko zemljaka-entuzijasta, množi se brojnim događajima posvećenim našoj umetnosti, kulturi i srpskom jeziku. Broji se i gostovanjima, koncertima, izložbama, saborima, koktelima, obavezno dečjom nadarenošću, a naravno bez muzike i pesme ne može. Svega nabrojanog bilo je i sada, a dodatno su predstavljeni Opština Lopare iz Republike Srpske i Udruženje Koreni, promovisana su i dela pisaca iz dijaspore i matice.
Kao vile: Manekenke predstavile kolekciju “San”
Dolazak leta svet proslavlja muzičkim feštama, francuska manifestacija nosi ime “Fette de la musique”, ulice proključaju, sale, parkovi, d..
30.10.202031.10.2020
Mitropolit Amfilohije u hramu Svetog Save u Parizu
Foto: arhiva Savez Srba Francuske
Predstavnici Saveza Srba Francuske su se takođe saopštenjem oprostili od Mitropolita Amfilohija:
„Velika je povezanost mitropolita Amfilohija sa Parizom i veliki je njegov duhovni uticaj na sve nas koji živimo i radimo u gradu svetlosti. Tečno je govorio francuski a sedamdesetih godina dvadesetog veka bio je profesor na Institutu Sveti Sergej, jednoj od najcenjenih visokih škola u Pravoslavnoj crkvi. 2006. godine došao je na sahranu Oca Jovana Georgijskog koji je bio njegovo duhovno čedo.
2012. godine postao je počasni doktor Instituta Sveti Sergej i tom prilikom je održao predavanje „Crkva – istočnik identiteta čovjeka i svijeta – Svijet je stvoren da postane Crkva“.
Mitropolit sa predsednikom Saveza Đurom Ćetkovićem
Foto: arhiva Savez Srba Francuske
Poslednji put Mitropolit nas je posetio u Parizu u martu 2019. godine. Tom prilikom u Crkvi Svetoga Save se sastao sa našim Vl..
Srbija je lepa. S velikim ushićenjem tako govori Letica Živković, naša Parižanka svaku sliku i svaku misao sažima u: „Lepa je i volim je. U srcu mi je Srbija.“
Iako je korona mnogima upropastila ovo leto, Letica nije dozvolila da se to i njoj desi.
– A meni ne može ništa. Neću se valjda odreći Srbije zbog korone – odlučna je Letica.
I kao svake godine, birajući način kako da najbrže dođe do matice, smešta se u avion. Tog dana (31. jula) njena snajka Vesna slavi rođendan, pa brat Miroslav, „predsednik odbora za doček“, uručuje dva buketa cveća, Letici i svojoj životnoj saputnici. Dva dana kasnije (2. avgusta), Miroslav i sestra bliznakinja Mirjana planirali su da za svoj 60. rođendan organizuju veselje za pamćenje i vatromet je zakazan, ali…
– Šipak! – duhovito oslikava Letica, nadležni zabranili bilo kakva okupljanja, ne daju da se korona širi.
Miroslavu i Mirjani je preostalo samo da organizuju improvizovane proslave, nazvali ih „malim komitetom“, a kad sazru uslovi biće veselja.
..
Usred epidemije korona virusa nekoliko veterana Franko-jugoslav udruženja Kozara iz pariskog predgrađa Montroj odlučilo je da se priseti bivših osmomartovskih slavlja. Nekad je, u mlađim godinama, bilo raznovrsnije, slavilo se na radnim mestima, od voljenih i kolega primali se pokloni, putovalo po Evropi i svako je u ruci obavezno nosio poneki cvetak. O cveću ima i jedna istinita pričica:
Došao stranac u Jugoslaviju, tokom celog 8. marta prolazio ulicama, sretao prolaznike, a na kraju dana, ne znajući za našu tradiciju, glasno je primetio:
– Kako vidim, vi ste zemlja koja najviše na svetu voli cveće.
U gradiću Montroj, u manjoj opštinskoj sali koju zovu Trpezarija, tih nekadašnjih lepih vremena sećali su se okupljeni, a tu ne samo da su dame dobile po cvetak, već i po nekoliko ruža, kupio ih najveći Kozarin kavaljer, veteran Ilija Miki Vujović, džentlmenski mu se pridružio Rade Mančić. Ali…
– E, nema vam poljubaca. Žalite se korona virusu. Jedino vam ostaje da pamtite zarađene polju..
Kad žene kažu: „Niko nam ništa ne može“, to znači da muškarci u njihovom društvu treba da se usklade sa takvim stavom, istina, samo za 8. mart. Onda žene dodaju: „Bolje išta – nego ništa“, a njihovim pratiocima drago, pa, navodno, pristaju i da budu poslušni.
Sve se tako odvijalo u restoranu Kod Teče, u pariskoj ulici Simplon, i to posle liturgije gde su se celivale ikone i izgovorila poneka molitva, da bi usledio lagani trk do – restorana. I trajalo od 13 do 20 sati, eto, toliko dugo traje ručak slavljenica Dana žena.
Mesto zbivanja je već ustaljeno, korpulentni Teča, a vidi se da zna šta je dobra trpeza, pogodio ukuse članova Svesrpske zajednice Francuske, uvek ispoštuje srpski redosled đakonija, odnosno, suhomesnato, sir, paprika i ajvar za predela, gibanica, pa sarma koja mora da se topi u ustima i omamljujuće miriše. Teča je poznat i po roštilju, a torta je domaća. I jedeš i piješ dok ne pukneš, svaki zalogaj proprati muzika, peva se glasno, preglasno, valjda, da bi se čulo do ma..
Biseri, Oro, Izvor, „Abrašević“ je redosled kvarteta takmičara koji su na Trećoj francuskoj smotri srpskog folklora vodili borbu za tron u 2020. godini.
Igralo se žestoko i srcem, pevalo iz duše i petnih žila, usledile su nagrade, u finišu ruže, simbol ljubavi za pripadnice nežnijeg pola jer bio je i 8. mart. Na taj način je u opštinskoj sali pariskog predgrađa Bobinji, pred 450 gledalaca i uz 180 učesnika proticalo veličanje našeg folklora. Prava proslava matice, njene tradicije i etno bogatstva. Mnogo se aplaudiralo, horski skandirala imena kulturno-umetničkih društava, kroz ciku i vrisku odjekivalo je „Ijuuuuu“ i „Hopaaa“ i sve protkano osećajem da smo zajedno „tako daleko, a blizu Srbiji“.
Uspešnu organizaciju Smotre, uz pomoć svih kulturno-umetničkih društava, odradio je Savez srpskih folklora Francuske.
– Ovo je naš veliki dan kada na ocenu predstavljamo svoj rad, a istovremeno je i jedna od provera za dolazeći najveći dan, kad ćemo u Parizu, u maju, primiti celu srpsku Evropu ..
Nekoliko puta odjeknulo je rukom zatreseno poveće metalno zvono kojim je Nikola Šuica, uvek šarmer, dao znak za početak večeri posvećene dijasporskom veteranu Momčilu – Momi Vučiću. Sala Kulturnog centra Srbije bila je puna, bliskost pristunih sličila je porodičnoj, a iako je ceo Momin višedecenijski pariski put bio vezan za srpstvo i srpski jezik, ipak se, zbog uvažavanja gostiju Francuza, sve, uglavnom, odvijalo na jeziku zemlje domaćina.
Momčilo – Momo Vučić je doktor nauka, najviše naučno zvanje stekao je na Sorboni na temu obrazovanja naše, tada jugoslovenske dece, veoma brojne u rasejanju.
Momu dobro znaju brojne generacije.
– Bio mi je razredni starešina, znamo se 60 godina. Predavao mi je francuski jezik. Kad sam mu rekla da sam iz Gnjilana, on procvetao. U Parizu je učio sve generacije moje dece. I, zaista je za divljenje što je njegova cela pirotska porodica još u ono davno vreme bila posvećena francuskom jeziku i kulturi – seća se veteranka Živka Mančić.
– Poznajem Momu 2..
Plovi barka, a na barci Svetosavci. Tako 16. godinu zaredom ispod mostova na Seni prolazi pariski Bato muš iz donje (minus) perspektive nudi grad svetlosti noću obasjan reflektorima, a da niko od slavljenika ništa od toga ne primećuje. Nama privlačniji Svetosavski bal u organizaciji Saveza Srba Francuske (SSF) i Udruženja Singiart-Mondo kult ili, bolje reći, profesora Petra Gojkovića koji je ove godine uspeo da okupi 140 gostiju i 35 izvođača.
– Nikad do sada brod nije bio ovako živ, tokom četiri i po sata svi na nogama, u svirci, pesmi i igri bez prestanka – ocenjuje Petar Gojković, voditelj balskog orkestra i grupe Svileni konac, a i smerničar mini-koncerta francuske šansonjerke Lor Prešak i Srpkinje Madam Piano koja je svojim glasom šetala od tradicionalne do etno-džez varijante.
Kao voditelj, glumac i kantautor nastupio je polu Srbin – polu-Francuz Loran Prokopić. Razdraganoj publici mnogo se dopala lepršava beogradska plesna škola formacija Natalija i Ivica u sastavu 10 devojčura..