Francuska

Nekoliko puta odjeknulo je rukom zatreseno poveće metalno zvono kojim je Nikola Šuica, uvek šarmer, dao znak za početak večeri posvećene dijasporskom veteranu Momčilu – Momi Vučiću. Sala Kulturnog centra Srbije bila je puna, bliskost pristunih sličila je porodičnoj, a iako je ceo Momin višedecenijski pariski put bio vezan za srpstvo i srpski jezik, ipak se, zbog uvažavanja gostiju Francuza, sve, uglavnom, odvijalo na jeziku zemlje domaćina. Momčilo – Momo Vučić je doktor nauka, najviše naučno zvanje stekao je na Sorboni na temu obrazovanja naše, tada jugoslovenske dece, veoma brojne u rasejanju. Momu dobro znaju brojne generacije. – Bio mi je razredni starešina, znamo se 60 godina. Predavao mi je francuski jezik. Kad sam mu rekla da sam iz Gnjilana, on procvetao. U Parizu je učio sve generacije moje dece. I, zaista je za divljenje što je njegova cela pirotska porodica još u ono davno vreme bila posvećena francuskom jeziku i kulturi – seća se veteranka Živka Mančić. – Poznajem Momu 2..

Plovi barka, a na barci Svetosavci. Tako 16. godinu zaredom ispod mostova na Seni prolazi pariski Bato muš iz donje (minus) perspektive nudi grad svetlosti noću obasjan reflektorima, a da niko od slavljenika ništa od toga ne primećuje. Nama privlačniji Svetosavski bal u organizaciji Saveza Srba Francuske (SSF) i Udruženja Singiart-Mondo kult ili, bolje reći, profesora Petra Gojkovića koji je ove godine uspeo da okupi 140 gostiju i 35 izvođača. – Nikad do sada brod nije bio ovako živ, tokom četiri i po sata svi na nogama, u svirci, pesmi i igri bez prestanka – ocenjuje Petar Gojković, voditelj balskog orkestra i grupe Svileni konac, a i smerničar mini-koncerta francuske šansonjerke Lor Prešak i Srpkinje Madam Piano koja je svojim glasom šetala od tradicionalne do etno-džez varijante. Kao voditelj, glumac i kantautor nastupio je polu Srbin – polu-Francuz Loran Prokopić. Razdraganoj publici mnogo se dopala lepršava beogradska plesna škola formacija Natalija i Ivica u sastavu 10 devojčura..

Bojan Stefanović, predsednik Saveza srpskog folklora Francuske i predsedavajući Saveta Evropske smotre srpskog folklora, ističe da će „Vesti“ kao i do sada biti glavni medijski sponzor najprestižnijeg i najvećeg kulturnog događaja srpske dijaspore – Evropske smotre folklora. U razgovoru sa direktorom „Vesti“ Aleksandrom Vidakovićem ocenjeno je da jubilarna, 25. smotra koja se 30. i 31. maja održava u Parizu, po svemu treba da bude kulturni spektakl srpske dijaspore. – Zajedno ćemo se potruditi da ovogodišnja Smotra bude za pamćenje jer to i zaslužuje. „Vesti“ su medijski sponzor od samog početka i otuda je važno da se naša saradnja unapredi, a sve u interesu i Evropske smotre, ali i šire gledano, ogromnog značaja da se sačuvaju naš jezik, kultura i tradicija. Na kraju, a ništa manje značajno jeste što i Smotra i „Vesti“ pred sobom imaju težak, ali lep zadatak da u jubilarnoj godini našu kulturu i tradiciju prikažemo u najboljem svetlu upravo u srcu Evrope – ističe Stefanović. Do Smot..

Deca su nam radost i ukras sveta, a u danu slavljenja Svetog Save ulepšala su rezidenciju ambasadorke Srbije u Parizu, Nataše Marić koja im je širom otvorila vrata i omogućila da održe Svetosavsku akademiju, koja je bila svojevrsno nadmetanje u recitovanju i svemu naučenom u dopunskim školama na srpskom. Tog predvečerja, bez obzira na to gde je ko rođen, govorilo se samo srpski i šteta što svemu tome nisu mogli da prisustvuju svi koji su hteli, a nisu mogli da dođu zbog štrajka pariskih prevoznika. To da svi govore srpski bio je zadatak učiteljica Milije Jevremović, Tamare Nacik, Ljiljane Simić, Katarine Strailović, Slavice Milić i Blaženke Trivunčić, koordinatora nastave pod nadležnošću Ambasade Srbije, Ljubice Burgić koja pripada školi parohije „Sv. Sava“ i Katice Pavlović iz Školskog centra „Jelena Anžujska“. Naravno da su svi đaci kolekcionari petica, zato je program veselo žuborio, a i usijao dlanove mama, tata i njihovih mama i tata, svi ponosni što im naslednici uče i neguju srp..

Zasvirali i zapevali gosti, a domaći aplaudirali. Sve po ideji naše pariske poetese Danice – Dane Dodić i njenog udruženja Umetnost i život sa namerom da se tokom dve večeri, pod naslovom Vekovi života, podseti na 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i 630 godina od Kosovskog boja. Dovodeći vrhunske beogradske umetnike, kompozitora Miroljuba Aranđelovića Rasinskog, operske pevače Tanju Andrijić (sopran) i Milutina Jocića (bariton) i Milivoja Veljića (klavir), Dana se opredelila za dva lepa prostora: svečanu salu pri hramu Sv. Save u ulici Simplon i Kulturni centar Srbije. Treba podvući da naši Parižani i njihovi prijatelji Francuzi vole ozbiljnu muziku i u njoj uživaju. Beogradski gosti proveli su tri pariska dana, a kao majstori zanata uspeli su da svojim nastupom učine zadovoljstvo ušima, zato je i bilo onoliko pljeska. Sa „Sveti, besmrtni, pomiluj nas…“ startovao je dvadesetogodišnji bariton Milutin, nadovezao je „Rumene se čaše ljube“ i još mnogo lepih stihova oboje..

Prijateljstvo i saradnja višedecenijske su spone između srpskog i francuskog naroda, a po ideji Zzivke Park, poslanice regije Val dz u Narodnoj skupštini Francuske i predsednice Grupe prijateljstva Francuska i Srbija, u jednoj od sala francuskog parlamenta održano je veče na temu i pod naslovom „180 godina diplomatskih odnosa Francuske i Srbije“. Uz prisustvo pedesetak pozvanih odvijao se susret pun dobrodošlice, prisećanja na prošlo i ukazivanja na živu aktuelnu saradnju s primetnim akcentom na ekonomska ulaganja. To su, izlazeći za govornicu, u govorima isticale ugledne ličnosti, većinom Francuzi koji su na razne načine vezani za srpski narod i srpsko tlo. Domaćin i organizator Živka Park je istakla svoj ponos zbog poslaničke uloge kako u francuskom tako i srpskom narodu. Podsetila je da su diplomatske veze zvanično uspostavljene 1839. godine u Kragujevcu, prvoj prestonici moderne Srbije i taj trend se nikad nije prekinuo. Nataša Marić, ambasadorka Srbije, lepo je oslikala kako je F..

Prema rečima izvođača i publike dugo će se pamtiti koncert Oro se vije, kako je nazvano nadigravanje domaćina ANIP Oro i njihovih prijatelja KUD Jugos iz Minhena, održano u pariskom predgrađu Bobinji, pred 500 gledalaca u sali „Pablo Neruda“. Uzvratili su domaćini lanjsko novembarsko gostoprimstvo drugarima iz Minhena. Bilo je i važno pokazati se u najboljem svetlu u etno-majstorstvima i izazvati gledaoce da im se dlanovi užare od aplauza. – Gostovali smo u Minhenu novembra 2018. A tamo su nas primili kao rod najrođeniji. Normalno je da im se revanširamo na isti način. Posebno je impresivno bilo što su svi došli prvi put u naš prelepi grad svetlosti – govori Aleksandar Trailović, član uprave Ora. Sasvim je sigurno da se još nije rodio onaj kome poseta Parizu ne bi legla kao melem na dušu. Zato su na jednonedeljni boravak zemljaci iz Nemačke i stigli širom otvorenih očiju, ušiju i srca, pa su se obilazazeći grad nadivili pariskim. Delegacija Jugosa brojala je 45 putnika. Prvi učinak ..

Iako o francusko-italijanskom nacionalnom groblju Sen Mandrije, na jugu Francuske, veoma savesno brine francuska država, jer su tamo sahranjeni i vojnici iz Prvog svetskog rata, potrebno je istaći i Srbe koji tokom jubilarnih datuma posete večna počivališta zemljaka junaka, polože ružu i zapevaju himnu „Bože pravde“. – Sve je krenulo od našeg poznatog humanitarca i aktiviste Velimira Ostoje, predsednika udruženja Mir. On je 2000. godine otkrio da u Sen Mandrijeu-sir-Mer, u regiji Var, postoji groblje vojnika poginulih tokom Prvog svetskog rata. Daljim istraživanjem došli smo do sledećih podataka: na tom groblju sahranjena su 1.024 Francuza, jedan Bugarin, 16 Rusa, 18 Grka i 22 Srbina, svi su bili vojnici i mornari tokom Prvog svetskog rata – informiše Milica Milutinović, predsednica marseljskog udruženja „Kralj Petar Prvi“. I od te 2000. godine, uvek predvođeni Velimirom Ostojom, srpski dijasporci obilaze grobove zemljaka, a tek su ove godine posle 11. novembra i proslave godišnjice p..

Zahvaljujući Nataši Marić, ambasadorki Srbije u Parizu može se reći: oni što su bili ljuti – odljutili su se. A ljutnja Srba sa juga Francuske trajala je 10 godina i kako trenutno stoje stvari, upravo zbog dobronamernosti ambasadorke, stvari će krenuti nabolje. – Oduzet nam je konzulat u Lionu, totalno ugašen, a to znači da su nam ugasili i vezu sa maticom. Nikad nismo razumeli zašto je to urađeno i zašto se na tome istrajava – tako sažima trio aktivista, koji je prevalio stotine kilometara kako bi izneo probleme koji tište zemljake koji žive i rade na jugu Francuske. Želja im je bila susret sa novom ambasadorkom, pri čemu bi otvoreno iznosili probleme i zatražili pomoć. Posle pronalaženja termina, za isti sto seli su Milovan Jovanović, predsednik Skupštine Srba dijaspore južne Francuske, nastanjen u Lionu, Spasoje Krivokapić, potpredsednik Skupštine, žitelj Anemasa i Dragan Kotarac, generalni sekretar Skupštine, nastanjen u Tononu, ambasadorka Nataša Marić i Ivana Stanković, šef kon..

U Kulturnom centru Srbije u Parizu, u ambijentu Izložbe nematerijalnog nasleđa Srbije, na temu krsne slave, predstavljen je roman Dragana Pajovića, Kraljevčanina i Parižanina, koji je pobrao simpatije okupljenih zemljaka. Iako tek objavljenu knjigu „Trideset slavnih“ prisutni još nisu pročitali, na osnovu čitanih odlomaka iz priča na adresu autora stigli su brojni komplimenti. Tako je Tatjana Rajčević rekla: – Dok smo slušali, suze su mi dolazile u oči. Pisac je dotakao ono što je sklonjeno u nama. Dušan Radosavljević je iz Šapca, zatekao se u to vreme u Parizu kao član delegacije Pokreta obnove Kraljevine Srbije, pa ocenjuje: – Ovo je srpsko putovanje kroz vreme. Veče su organizovali Savez Srba Francuske, Mondo klub i Kulturni centar Srbije. Naspram publike sedeli su Dragan Pajović, autor romana, Vladan Jočić, voditelj, Dragana Pajović koja je čitala delove iz bratovljeve knjige i koja je ilustrovala naslovnu stranu izdanja, i prof. Petar Gojković, zadužen za muzička intermeca. Na ..