Za srpski hram Svete Petke iz pariskog predgrađa Bondi važi pravilo: nigde manje crkve, a većeg značaja. To se potvrđuje godinama, jer otkako su je svojim sredstvima izgradili zemljaci, a i stalno je nadograđuju i ulepšavaju, veoma je uočljivo prisustvo ne samo naših vernika već i uglednih ličnosti iz celog regiona. Baš kao i na parohijskoj slavi.
Istina sa zakašnjenjem, ali i iz opravdanih razloga, crkvena slava Sveta Petka obeležena je sa odgađanjem od sedam dana. Da je i to pravo vreme pokazatelj su prisutne zvanice: Silvi Tomasan, gradonačelnica Bondija, Rože Žilber, senator, Stefan di Paoli, gradonačelnik Bobinjija, Mišel Furkad, gradonačelnik Pjerfita, Katia Kopi, gradonačelnica Pavijon du Boa, Alan Ramadie, poslanik u Narodnoj skupštini, Stefan Erve, regionalni savetnik, Gi Žuvnel, savetnik u opštini Pjerfit, Enri Dole, predstavnik rimokatoličke crkve. Ambasadu Srbije predstavljala je Ivana Stanković, prvi savetnik i konzul, a bile su tu i monahinje iz manastira Rođenja Presvete..
Što je naše – naše je, dakle, volimo i ne odričemo se nasleđa. A kako i ne voleti srpsku slavu, kad smo svi zajedno, kad trpeza kipi od đakonija, kad su jednako raspoloženi domaćini i gosti. Ili, kad zagude gusle i roman ispričaju.
Uhvatimo se u kolo, usitne noge, ni singerica im nije ravna. A tkani ćilimi lepši od mozaika drevne Grčke i Rima. Sve to i još ponešto predstavljeno je na izložbi pod naslovom „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije“ koja je raspoređena na tri sprata u Kulturnom centru Srbije u Parizu.
Naravno da mi, kao narod, shvatamo sva bogatstva i lepotu različitosti i u potpunosti prihvatamo raznolikost kao najveću vrednost čovečanstva, ali, ipak, od svega nam je draže negovanje ljubavi prema rodnom kraju i šetnja kroz prošlost nagomilanu običajima i tradicijom.
Porodična slava nam je tradicija i upravo je pokazasmo Parizu. Fotosi sveštenstva, kitnjastog slavskog kolača, svećnjaka, žito, ko hoće može da se fotografiše uz slavski sto. Sa strane je opanak po meri Gulive..
Školica se taman zahuktala, ali su školarci ubrzo dobili dane za predah, i to sve francuske regije istovremeno, od 20. oktobra do 3. novembra. Uzvikom: „Super“ učenici su se prepustili igri, izletima, možda leškarenju, a možda i putovanju do matice.
Tamara Nacik i đaci u 10. pariskom arondismanu
U Parizu i okolini mnogo je novosti, otišli stari, došli novi nastavnici, jedini „starosedelac“ je koordinator Blaženka Trivunčić pod čijom se dirigentskom palicom sve besprekorno uklopilo i odvija bez problema i zastoja.
– Ovo je moj razred – prijavljuje novodošla nastavnica Milija Jeremić, onda se hitro ispravlja i kaže da ima puno razreda, svaki joj je podjednako drag, a nalaze se u 20. pariskom arondismanu, u predgrađu Bondi (prostorije pri Crkvi Sv. Petka), u Sen Mor de Foseu, Isi le Mulino i Levaloa Pere.
Milija se uhodala i ubacila u punu brzinu.
– Na časovima je dobra i radna atmosfera. Iako su sva ova deca rođena u Francuskoj, pokazuju veliko interesovanje za srpski jezik i ćirilicu..
Na radost matice, u Francuskoj je sve više đaka dopunske škole. Svim nastavnicima je cilj razvijanje i negovanje srpskog jezika, istorije i kulture kao i jačanje veza dijaspore sa maticom.
U svim predviđenim centrima počela je nastava, a časovi su nedavno počeli i u Anžeru (nastavnica Tamara Nacik), Sansu (Ljiljana Simić) i Orleanu (Slavica Milić).
Izuzetan primer saradnje, kolegijalnosti i kontinuiteta odvijao se između dosadašnje, a sada bivše nastavnice Snežane Miletić i novodošle Marije Praizović.
– Držim časove u Miluzu i Belforu. Kad sam došla, onako nova, pomalo i nesigurna, dočekala me je Snežanina srdačnost. Predstavila me je roditeljima i đacima, čak je u moje ime i preuzela ćirilične knjige donaciju Zavoda za udžbenike, koje smo podelili đacima. Hvala Snežana, divan si čovek! – zaključila je Marija.
U Belforu i odrasli seli u klupu (FOTO: O.Đoković)
U srpskoj Istočnoj Francuskoj je sredinom septembra ovako bilo:
– Hajdemo u školu, u školi je raj!
Na zborna mesta stižu m..
Malo ko na svetu voli đačke roditelje kao Blaženka Trivunčić, koordinatorka dopunske škole u Francuskoj. O čemu god da se priča, Blaženka ubaci:
– Hvala roditeljima!
Ovih dana Blaženka opet sipa komplimente na račun roditelja svojih đaka.
– Zahvaljujući njihovoj inicijativi, na prvom mestu Jasmine Radovanović, uredili smo prostorije u Kulturnom centru Srbije koje su nam dodeljene za obavljanje školske nastave. To je, takoreći, bila radna akcija. Zidove smo ukrasili slikama, posterima, na policama je mnogo knjiga, čitanki, edukativnih igara i nastavnog materijala koji je uglavnom donesen iz Srbije. Sada stvarno možemo da se hvalimo i pred svima pravimo važni, učionica nam je za čistu školsku peticu – navila se Blaženka.
Sa postera na zidu osmehuje se košarkaški trener Saša Đorđević i prosleđuje pouku:
„Kaže se trenuci, a ne trenutci. Kaže se popeti se, a ne popenjati se.“
Poruke kratke i jasne.
Ili, umesto danas ujutro – recite, deco, jutros, umesto danas navečer – kažite večeras...
Muzika je poezija, a poezija je muzika. Na tako jednostavan način mogao bi se opisati celovečernji koncert ansambla La storia iz Beograda održan u Kulturnom centru Srbije u Parizu, a tokom kojeg su se događanja zalepila za srce i dušu svakog prisutnog.
Reči i tonovi nizali su se u ritmu i boji, sećanja se uzjogunila, juče se pretakalo u danas, a to danas najavilo sutra. Dajući sve od sebe predstavio se beogradski trio mladih, obrazovanih umetnika. Za majstorstvo su već nagrađivani, a prenose ga i na druge jer su profesori u muzičkim školama.
– Prijatelji smo od mladih dana – objašnjava Jelena Papić-Čimdžić, kojoj su muškarci velikodušno prepustili uloga portparola.
U sali KCS opuštena atmosfera i od samog starta naslutilo se da će izvođači pronaći pravu meru i žicu za užitak okupljenih. Udobno sedni i upijaj: na startu – solo poeziju, u nastavku – melodije koje je isprovocirala poezija.
– Mi smo Srbi bez granica, sobom nosimo ljubav i emociju. Sada smo u ambijentu i dekoru Prvog sve..
Modni defile u Parizu stvar je svakodnevice, ali na tom mestu, biti Srbin i ravnopravan sa celim svetom – ravno je čudu! To čudo, posle godinu dana žestokih priprema, kao inicijator uspela je da realizuje novosadska kreatorka Svetlana Horvat, predsednica srpskih modnih dizajnera, i u centar svetske mode dovela 17 naših dizajnera, 20 manekenki, šminkere, sponzore i druge članove, njih stotinak neophodnih za veliki nastup i uspeh.
Školarke Tijana i Una
– Zadovoljna sam. Evo, uz gostoprimstvo ambasadorke Nataše Marić u njenu prelepu rezidenciju došlo je mnogo važnog sveta, krem Pariza, oko 500 zvanica među kojima su ambasadori, senatori, gradonačelnici, predsednici Privrednih komora, predstavnici Saveza krojača Francuske, profesori univerziteta, predstavnici medija, ljudi iz sveta mode, istaknute ličnosti, aktivisti dijasporci. Puno mi je srce! – po završetku večeri izjavila je Svetlana.
Bilo je to veče istinske lepote ili lepote žene. Ne viđa se često toliko svežih devojačkih cvetova, t..
Nastavnica Ljubica Burgić je mnogo čemu učila svoje male đake, pa i da pre starta školske godine mora da se odrecituje „naša himna“, nazvali su tako pesmu
„Veliki početak“, autora Dragana Lukića. To sve znači da deca koja pohađaju nastavu pri pariskoj parohiji i Hramu Sv. Save i koje redovno blagosilja sveštenstvo predvođeno protama Nikolom i Slavišom i arhimandritom Justinom, treba na prvom času da puste glas iz petnih žila, pa da svi čuju: „Leva, desna/ desna, leva/ čujem korak/ kako peva.“
Ima još, ovako:
„Zdravo, vojsko oštrih olovaka/ zdravo, kolono đaka/ u septembarskom maršu/ ja znam da školska godina traje/ ni subotu ni petak/ već mnogo više/ zato viknimo – ura za veliki početak.“
Naravno, dodatno deca začiniše gromkim: „U-r-a-a-a…“.
Pre dve septembarske nedelje u sabornom hramu Sv. Save služen je moleban za početak nove školske godine, okupili se učitelji, roditelji i deca, što nastavica Ljubica ovako objašnjava:
– Učitelj, roditelj i dete su važan trugao, sarađujemo i p..
Pismo je poslato na brojne adrese, a potpisnik i autor Blaženka Trivunčić bi svoje ime mogla da prekrsti i u „neumorni borac za srpskog đaka“.
Kao čuvar jezika, negovatelj srpske tradicije, decoljubac i uvek vedrog raspoloženja, svoj mandat u Francuskoj produžava u ulozi koordinatora dopunske škole. I kad je tako, Blaženka „presavi tabak“ ili po savremenom zasede za kompjuter i na brojne adrese uglednika-dijasporaca posla sledeće pismo:
– Poštovani, upućujem vam srdačne pozdrave u ime Veća nastavnika dopunske nastave u Francuskoj. Verujem da će dopunska škola sa Savezom Srba Francuske, srpskim crkvama, udruženjima i institucijama u Srbiji i van nje, nastaviti negovanje, ali i razvijanje uspešne saradnje, kakve je i bila u prethodnom periodu. Budući da je od ove školske godine Ministarstvo prosvete Srbije angažovalo novi tim redovnih nastavnika, nadam se da ćemo imati vašu podršku u prevazilaženju mogućih poteškoća i u poboljšavanju kvaliteta rada, a u interesu naše zajednice u rasejan..
Direktor Kulturnog centra Srbije (KCS) u Parizu Radoslav – Lale Pavlović neće više obavljati ovu funkciju, saznaju „Vesti“. Njegovo ime još se nalazi na zvaničnom sajtu KCS, ali je pitanje dana kada će biti uklonjeno, jer su u Ministarstvu spoljnih poslova odlučili da ga penzionišu.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova...