Svečana sala pri hramu Svetog Save u pariskoj ulici Simplon širom je otvorila vrata, a ispunili su je posetioci dobrog raspoloženja. Sa strane štand sa knjigama (za prodaju zadužen Rade Sotirov), nasuprot je sto za “srpsku trpezu”, planiranu po završetku programa. Ulaz je slobodan, dobrodošlica obilato raspršena. Za “predsedavajućim stolom” zaseli zaduženi za oslikavanje poete kojem je veče posvećeno i unapred se znalo da provod neće omanuti.
I – pojavljuje se on, Milinko Spasojević, glavni lik ove večeri, čovek-gromada, trokrilni ormar bi na leđima lako mogao da nosi. Prav k’o strela. Glava mu obrijana. Običan, a ipak neobičan.
Letica, Sloba, Dana i Dragana u čast Milinku
Predstavlja se i na prvu loptu bi se reklo da su na krštenju 1958. godine otac Vojkula i majka Nadežda debelo pogrešili. Trebalo je Ognjen da ga nazovu ili Gvozden, Kamenko, Vuk, Lav…, a oni ga u život gurnuli sa slatkastim imenom Milinko. I kod tog novorođenog Milinka iz šumadijske Darosave nadomak Aranđelovca ili,..
Događaj koji je obeležio protekli vikend u gradu svetlosti svakako je gostovanje kragujevačke rok grupe Osvajači. Za dugo očekivani koncert benda Osvajači u Parizu gde živi i radi 60.000 naših zemljka vladalo je veliko interesovanje pa su ulaznice po ceni od 25 evra u pretprodaji bile rasprodate nedelju dana pre koncerta, što nikada nije bio slučaj kad je reč o drugim muzičkim grupama koje su gostovale u Francuskoj. Koncert je održan u poznatoj sali ” Corcoran’s Irish Pub Lilas”, u pariskom 20 arondismanu, gde je bilo prisutno više od 600 osoba. Za probijanje leda bili su zaduženi Daniel Trenčovski i Branislav Bane Stojković, popularni pariski solisti koji su zagrevali publiku. Posle njihovih numera, uz ovacije mnogobrojne publike, na bini su se pojavili Osvajači Nebojša Jakovljević Šone, Emir Hot, Dušan Simović i Zvonko Pantović Čipi. Nizale su se ovim redosledom pesme: “S kim čekaš dan”, “Maska”, “Marija”, “Da te milujem”, “Pronađi me”, “Možda nebo zna”, “Nikad više s tobom”, “Krv i ..
Slikarska svetla Pariza oduvek su privlačila Srbe. Veze naših i francuskih umetnika počele su još u 19 veku, a traju i danas, kada na scenu stupa mlađa generacija koja dolazi posle velikih imena kao što su bili pokojni Ljuba Popović, Vladimir Veličković, Petar Omčikus, Miodrag Dado Đurić i Marko Stupar, pa živa legenda Cile Marinković i drugi velikani srpskog slikarstva.
Među mlađim umetnicima koji danas krče trnovit slikarski put u francuskoj prestonici je i Snežana Savić. Rođena je u Skoplju, odrasla na Kosovu i Metohiji, školovala se u Nišu i Cetinju gde je kao stipendista grada Niša 1997. diplomirala likovnu umetnost.
Priprema slike za dve izložbe
Posle školovanja, tokom 2000-ih godina, Snežana se nastanila u Parizu, gde i danas živi i radi. Svetlosti ovog velegrada su Snežani u srcu, a ona u njima traži ličnu viziju umetnosti koju prenosi na platna, kao simboličnu ekspresiju.
– Zahvalna sam našim velikanima Veličkoviću, Bati Mihailoviću, Petru i Kosi Omčikus, Milošu Šobajiću i d..
Lepa vest i za Srbe i za Francuze, odnosno za sve kojima je iskonsko prijateljstvo dva naroda na srcu. Projekat započet pre nekoliko godina, a to je da svaka ulica koja u Francuskoj nosi ime kralja Petra Prvog Karađorđevića dobije i bronzanu ploču sa njegovim biografskim podacima – dobija novi čin. Naime, treća bronzana ploča biće postavljena u francuskom mestu La Bol, jer je ta opština dala dozvolu i obezbedila sredstva za to.
Bronzane ploče su rad poznatog srpskog akademskog skulptora Ljubiše Mančića i na njima piše: “Petar I od Srbije (1844-1921), đak Sen-Sira (Francuske vojne akademije), demokrata, heroj, oslobodilac”.
– Do sada su postavljene dve, a u planu je postavka ukupno pet takvih ploča u avenijama koje nose ime kralja Petra Prvog Karađorđevića. Jedna ploča je stavljena krajem novembra prošle godine povodom 100 godina od smrti kralja na obali Atlantskog okeana, u Kaburu, dok je druga istovetna pre 11 godina postavljena u Parizu – kaže za “Vesti” Petar Pepi Petrović, jedan o..
Radio, naradio se i odahnuo. Put je to svakog penzionera, pa i našeg žitelja Pariza Živojina Žike Nikolića. Sreća je dokučiti penziju, a tu sreću Žika je ozvaničio lepim druženjem sa raznonacionalnim drugarima. Gde? Pod zemljom, u sali koja je sastavni deo podrumskih hodnika, odnosno – pariskog metroa. Prozora nema, ali ima osmeha koji obasjavaju razdraganije od najsjajnijih sunčevih zraka.
Dugački sto, prenatrpan izazovnim zalogajima koje su marljivo nizale dve Žikine žene: Stanka Martinović mu je odnedavno životna saputnica, rodom iz Topolnice, potom 40 godina Negotičanka, a druga je Dafina Milić, velika prijateljica sa radnog mesta. Pogled na trpezu otkriva da ni inspektori za gurmanluk ne bi pronašli zamerke, jedino – bez pića je. Ne može, jer se radnja zbiva na radnom mestu, a tu se ni slavlje penzionog rastanka ne ubraja u izuzeća striktnog pridržavanja pravilnika ponašanja. Kako na Zapadu nema “cile-mile”, ni ovde, zbog navika, nikome nije zasmetao svečarski ručak zalivan obično..
Daj gas Džo! I Džo Prvi da gas. Da gas i Džo Drugi. Tako dužinom od 2.000 km ili nakupljena 32 sata. Vozili, vozili, sa srećom krenuli, u sreći dočekani. Avantura za najprobirljivije. Umorili se i odmorili. Smrzli se i proključali. Bili siti i željni da budu siti. Na parking-odmaralištima dolazili sebi. U ukupnom zbiru: nezaboravno uživali.
Ovako: Džo Prvi je – Nikola Božanić (46), a Džo Drugi – Staniša Jevremović (48). Prvi Džo ili Nikola kupio mini moke, oldtajmer iz 1992. godine. Pretpostavka je da je automobil proveo tri decenije na putu, a možda se i kiselio u garaži. Ono što je tačno je da deluje kao maloletnik. Lepa kola, dušu dala za fotografisanje, pa se Džo Prvi i Džo Drugi stalno selfovali. Istina, kola su na rajsferšlus, ali je branik celični, stabilniji i naizgled sigurniji od bagera. Kad su ih na graničnom prelazu ugledali carinici i službena lica, svi u čudu, pa beskrajno ljubazni glasno pitaju:
– Kakva je ovo zajebancija?
Bez amortizera
A, nije, već zbilja prava. Uz t..
Saša Pešić, predsednik udruženja Svi Srbi u Parizu poklonio je nedavno Arnou Gujonu, direktoru Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP Srbije i osnivaču humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo, medaljon sa likom kralja Petra Karađorđevića i srpskom trobojkom.
Reč je o originalnom ordenu iz Prvog svetskog rata kojim je kralj Petar odlikovao francuske vojnike koji su, zajedno sa Srbima, učestvovali u poslednjim etapama Velikog rata, uključujući i slavni proboj Solunskog fronta.
Na prigodnoj svečanosti u Ministarstvu spoljnih poslova, Gujon je zahvalio na ovako vrednom poklonu.
“Ponosan sam na zajedničku slavnu prošlost naših naroda”, istakao je Arno Gujon.
Saša Pešić (43), kratko je naveo da je medaljon zahvalnost za sve što Gujon čini u očuvanju srpstva u Francuskoj.
OBELEŽAVANjE VIDOVDANA: Saša Pešić na groblju Tije gde su sahranjeni seoski solunci
Simbolika
U razgovoru za “Vesti”, Pešić ističe da uz medaljon ide i pisani deo, odnosno reči Stefana Nemanje – oc..
Ličilo je na komandu: “Mirno! Na parove razbrojs! Prvi-drugi, prvi-drugi…”, tako sve do osmog, ali se, ipak, u pariskom hramu Svetog Save odmotalo ne na vojnički već molitveni način i sve u režiji prote Nikole. U belo-zlatnoj svešteničkoj odori stao je ispred “čete”, lagano zakotrljao obred krštenja, vedro, opuštajuće, za neke nezaboravnu scenu, svima usrećujuću.
Podne je. Naspram kitnjastog oltara, u dekoru novooslikanih freski, disciplinovano se poređala grupa srpskih Roma. Stariji su ranije kršteni, na redu je oktet pačića.
Kod Roma se mnogo šta zna unapred, pa i da je svaki od njih kum i nečije kumče, svejedno gde, da li na krštenju, na svadbi, u posebnim dogovorima. Važno je da se poštuje romsko pravilo: “Ja tebi – ti meni”, pamti, vrati, ne prekidaj, množi. I lepo ih je videti kumovski složne, bogatstvo je to kojim se diče i podvlače: “Kum nije dugme.”
SVEČANO: Venčići i svilene i satenske haljine
Ovaj dan je običan, ne potpada pod crveno slovo, ali je sliku promenila svečano, ..
Sasvim je sigurno da neće biti promašaja kad se u tradicionalnu akciju pod lepim imenom Srcem za srce Srbije uključe generacije zemljaka. Srce im svima srpsko, pa pronađu istorodno, dakle, množe se, a takvo nedavno okupljanje krunisano je sa prikupljenih 6.500 evra i mnogo, mnogo raspršene sreće.
– Umesto očekivane teške atmosfere (a finale se uvek dešava na Kosovu i Metohiji), sve protiče veličanstveno. Upravo nas to viđenje i takav osećaj obavezuju da ne stajemo, već nastavljamo – sažeti je zaključak Dubravke Stijović (32), od pre godinu dana predsednice pariskog SKD Izvor, osnovanog 2004. godine i čedo je parohije Svetog Save.
Saradnja sa Dečanima
O Srbima na Kosmetu govori Dubravka, na njih misli, na zemljake koji žive u teškim uslovima, u neslobodi, a ne jadaju se, ne prozivaju uzročnike nesreće, već glavu drže uzdignuto, ponosno i neizmerno se raduju kad se sretnu sa svojim dobrotvorima. Srcem za srce Srbije je 13. po redu uspešno okončana akcija po ideji članova SKD Izvor, koji..
Duboko iskrena “Vječnaja pamjat” je misao sa kojom na groblje Tije, dvadesetak kilometara udaljeno od Pariza, za svako herojsko memorijalno obeležavanje stižu Srbi i njihovi prijatelji. I ovogodišnji Vidovdan je nosio iste poruke, uz debelo podvučenu obavezu: “Zajedništvo, sloga i svi Srbi su jedno.”
A, sve navedeno odvijalo se u organizaciji Saveza Srba Francuske, Svesrpske zajednice Francuske, Udruženja Svi Srbi u Parizu i Udruženja ANAC “Kralj Petar Prvi”. Na mesto večnog počivanja heroja koji u boju nisu mislili na smrt, već na pobedu i svoje živote položili za slobodno otečestvo, došli su naslednici. Na njima je da ih pamte i prihvataju kao zvezde vodilje prema miru, kako u svom narodu, tako i na svakom drugom mestu. A i ovaj aktuelni politički trenutak u Evropi nekako je nama u rasejanju dobro došao da u ambijentu pravilno poređanih krstova 748 solunaca, budemo jedni pored drugih, u pijetetu, pravoslavnoj veri i uverenju da svetliji dani dolaze.
Predstavnici Ambasade Srbije: Kon..