Dali živote za naš mir

Okupili se Srbi i Francuzi i tradicionalno u organizaciji Saveza Srba Francuske udruženo obeležili Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ali i srpsko-francusko prijateljstvo začeto pre više od stotinu godina. Trajaće još dugo, dugo, to prijateljstvo koje je začeo Petar Prvi Karađorđević, obećavaju svi, pijetetom nadahnuti, na groblju solunaca u Tijeu, dvadesetak kilometara udaljenom od Pariza. Tu, pod 756 jednako isklesanih kamenih krstova, večno počiva naše najvrednije blago, junaci koji su položili živote za slobodu i mir i u nasleđe ostavili želju da rata nikad ne bude. Nažalost, vreme piše drugačiju istoriju, svet počesto prolazi kroz periode zveckanja oružjem. Cveće je doneseno na groblje. Uz pravoslavna obeležja – sveću, žito, pogaču, vino i iz kandila raspirivani tamjan – parastos je služio prota Slaviša, ponavljao “Vječnaja pamjat”, “Gospodu se pomolimo”, u hor je povezao “Oče naš”, pa objasnio: – Molimo se za vojnike i vojskovođe u Velikom ratu koji su za našu budućnost dali sv..

Rakija za Makrona

Za mnoge su putevi Srba neočekivani, nepredvidljivi, ali zanimljivi i nezaboravni, o čemu svedoči i bliski susret Slađane Stamenović i francuskog predsednika Emanuela Makrona tokom obeležavanja Dana primirja u Velikom ratu, koji su zabeležile i kamere u direktnom TV prenosu. Desilo se da Slađana, ovog 11. novembra, kao jedini predstavnik srpskog roda bude prisutna na svečanoj tribini postavljenoj između Šanzelizea i Avenije Marso, prilikom evociranja 104. godišnjice završetka Prvog svetskog rata, dana koji se u Francuskoj decenijama proslavlja kao državni praznik. Slađana je naš aktivista, donedavna predsednica Svesrpske zajednice Francuske i zvanični zastavničar pod Trijumfalnom kapijom, pred spomenikom Neznanom junaku, ali i na brojnim drugim ceremonijama gde se pamti, veliča i produžava herojstvo savezničkih zemalja i zajedničke pobede. Za “Vesti” priča šta se sve dešavalo. – Sve se odvijalo spontano. Posle polaganja venca i raspaljivanja plamena na spomeniku Neznanom junaku, po tr..

Snovidnik sa Monmartra

Svečana sala pri hramu Svetog Save u pariskoj ulici Simplon širom je otvorila vrata, a ispunili su je posetioci dobrog raspoloženja. Sa strane štand sa knjigama (za prodaju zadužen Rade Sotirov), nasuprot je sto za “srpsku trpezu”, planiranu po završetku programa. Ulaz je slobodan, dobrodošlica obilato raspršena. Za “predsedavajućim stolom” zaseli zaduženi za oslikavanje poete kojem je veče posvećeno i unapred se znalo da provod neće omanuti. I – pojavljuje se on, Milinko Spasojević, glavni lik ove večeri, čovek-gromada, trokrilni ormar bi na leđima lako mogao da nosi. Prav k’o strela. Glava mu obrijana. Običan, a ipak neobičan. Letica, Sloba, Dana i Dragana u čast Milinku Predstavlja se i na prvu loptu bi se reklo da su na krštenju 1958. godine otac Vojkula i majka Nadežda debelo pogrešili. Trebalo je Ognjen da ga nazovu ili Gvozden, Kamenko, Vuk, Lav…, a oni ga u život gurnuli sa slatkastim imenom Milinko. I kod tog novorođenog Milinka iz šumadijske Darosave nadomak Aranđelovca ili,..

Osvajači proslavili jubilej i sa zemljacima

Događaj koji je obeležio protekli vikend u gradu svetlosti svakako je gostovanje kragujevačke rok grupe Osvajači. Za dugo očekivani koncert benda Osvajači u Parizu gde živi i radi 60.000 naših zemljka vladalo je veliko interesovanje pa su ulaznice po ceni od 25 evra u pretprodaji bile rasprodate nedelju dana pre koncerta, što nikada nije bio slučaj kad je reč o drugim muzičkim grupama koje su gostovale u Francuskoj. Koncert je održan u poznatoj sali ” Corcoran’s Irish Pub Lilas”, u pariskom 20 arondismanu, gde je bilo prisutno više od 600 osoba. Za probijanje leda bili su zaduženi Daniel Trenčovski i Branislav Bane Stojković, popularni pariski solisti koji su zagrevali publiku. Posle njihovih numera, uz ovacije mnogobrojne publike, na bini su se pojavili Osvajači Nebojša Jakovljević Šone, Emir Hot, Dušan Simović i Zvonko Pantović Čipi. Nizale su se ovim redosledom pesme: “S kim čekaš dan”, “Maska”, “Marija”, “Da te milujem”, “Pronađi me”, “Možda nebo zna”, “Nikad više s tobom”, “Krv i ..

Čarolije života prenosi na platna

Slikarska svetla Pariza oduvek su privlačila Srbe. Veze naših i francuskih umetnika počele su još u 19 veku, a traju i danas, kada na scenu stupa mlađa generacija koja dolazi posle velikih imena kao što su bili pokojni Ljuba Popović, Vladimir Veličković, Petar Omčikus, Miodrag Dado Đurić i Marko Stupar, pa živa legenda Cile Marinković i drugi velikani srpskog slikarstva. Među mlađim umetnicima koji danas krče trnovit slikarski put u francuskoj prestonici je i Snežana Savić. Rođena je u Skoplju, odrasla na Kosovu i Metohiji, školovala se u Nišu i Cetinju gde je kao stipendista grada Niša 1997. diplomirala likovnu umetnost. Priprema slike za dve izložbe Posle školovanja, tokom 2000-ih godina, Snežana se nastanila u Parizu, gde i danas živi i radi. Svetlosti ovog velegrada su Snežani u srcu, a ona u njima traži ličnu viziju umetnosti koju prenosi na platna, kao simboličnu ekspresiju. – Zahvalna sam našim velikanima Veličkoviću, Bati Mihailoviću, Petru i Kosi Omčikus, Milošu Šobajiću i d..

Nova počast kralju Petru Prvom

Lepa vest i za Srbe i za Francuze, odnosno za sve kojima je iskonsko prijateljstvo dva naroda na srcu. Projekat započet pre nekoliko godina, a to je da svaka ulica koja u Francuskoj nosi ime kralja Petra Prvog Karađorđevića dobije i bronzanu ploču sa njegovim biografskim podacima – dobija novi čin. Naime, treća bronzana ploča biće postavljena u francuskom mestu La Bol, jer je ta opština dala dozvolu i obezbedila sredstva za to. Bronzane ploče su rad poznatog srpskog akademskog skulptora Ljubiše Mančića i na njima piše: “Petar I od Srbije (1844-1921), đak Sen-Sira (Francuske vojne akademije), demokrata, heroj, oslobodilac”. – Do sada su postavljene dve, a u planu je postavka ukupno pet takvih ploča u avenijama koje nose ime kralja Petra Prvog Karađorđevića. Jedna ploča je stavljena krajem novembra prošle godine povodom 100 godina od smrti kralja na obali Atlantskog okeana, u Kaburu, dok je druga istovetna pre 11 godina postavljena u Parizu – kaže za “Vesti” Petar Pepi Petrović, jedan o..

Penzioner iz metroa!

Radio, naradio se i odahnuo. Put je to svakog penzionera, pa i našeg žitelja Pariza Živojina Žike Nikolića. Sreća je dokučiti penziju, a tu sreću Žika je ozvaničio lepim druženjem sa raznonacionalnim drugarima. Gde? Pod zemljom, u sali koja je sastavni deo podrumskih hodnika, odnosno – pariskog metroa. Prozora nema, ali ima osmeha koji obasjavaju razdraganije od najsjajnijih sunčevih zraka. Dugački sto, prenatrpan izazovnim zalogajima koje su marljivo nizale dve Žikine žene: Stanka Martinović mu je odnedavno životna saputnica, rodom iz Topolnice, potom 40 godina Negotičanka, a druga je Dafina Milić, velika prijateljica sa radnog mesta. Pogled na trpezu otkriva da ni inspektori za gurmanluk ne bi pronašli zamerke, jedino – bez pića je. Ne može, jer se radnja zbiva na radnom mestu, a tu se ni slavlje penzionog rastanka ne ubraja u izuzeća striktnog pridržavanja pravilnika ponašanja. Kako na Zapadu nema “cile-mile”, ni ovde, zbog navika, nikome nije zasmetao svečarski ručak zalivan obično..

Oldtajmerom do Srbije

Daj gas Džo! I Džo Prvi da gas. Da gas i Džo Drugi. Tako dužinom od 2.000 km ili nakupljena 32 sata. Vozili, vozili, sa srećom krenuli, u sreći dočekani. Avantura za najprobirljivije. Umorili se i odmorili. Smrzli se i proključali. Bili siti i željni da budu siti. Na parking-odmaralištima dolazili sebi. U ukupnom zbiru: nezaboravno uživali. Ovako: Džo Prvi je – Nikola Božanić (46), a Džo Drugi – Staniša Jevremović (48). Prvi Džo ili Nikola kupio mini moke, oldtajmer iz 1992. godine. Pretpostavka je da je automobil proveo tri decenije na putu, a možda se i kiselio u garaži. Ono što je tačno je da deluje kao maloletnik. Lepa kola, dušu dala za fotografisanje, pa se Džo Prvi i Džo Drugi stalno selfovali. Istina, kola su na rajsferšlus, ali je branik celični, stabilniji i naizgled sigurniji od bagera. Kad su ih na graničnom prelazu ugledali carinici i službena lica, svi u čudu, pa beskrajno ljubazni glasno pitaju: – Kakva je ovo zajebancija? Bez amortizera A, nije, već zbilja prava. Uz t..

Povezujemo dva naroda!

Saša Pešić, predsednik udruženja Svi Srbi u Parizu poklonio je nedavno Arnou Gujonu, direktoru Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP Srbije i osnivaču humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo, medaljon sa likom kralja Petra Karađorđevića i srpskom trobojkom. Reč je o originalnom ordenu iz Prvog svetskog rata kojim je kralj Petar odlikovao francuske vojnike koji su, zajedno sa Srbima, učestvovali u poslednjim etapama Velikog rata, uključujući i slavni proboj Solunskog fronta. Na prigodnoj svečanosti u Ministarstvu spoljnih poslova, Gujon je zahvalio na ovako vrednom poklonu. “Ponosan sam na zajedničku slavnu prošlost naših naroda”, istakao je Arno Gujon. Saša Pešić (43), kratko je naveo da je medaljon zahvalnost za sve što Gujon čini u očuvanju srpstva u Francuskoj. OBELEŽAVANjE VIDOVDANA: Saša Pešić na groblju Tije gde su sahranjeni seoski solunci Simbolika U razgovoru za “Vesti”, Pešić ističe da uz medaljon ide i pisani deo, odnosno reči Stefana Nemanje – oc..
Ličilo je na komandu: “Mirno! Na parove razbrojs! Prvi-drugi, prvi-drugi…”, tako sve do osmog, ali se, ipak, u pariskom hramu Svetog Save odmotalo ne na vojnički već molitveni način i sve u režiji prote Nikole. U belo-zlatnoj svešteničkoj odori stao je ispred “čete”, lagano zakotrljao obred krštenja, vedro, opuštajuće, za neke nezaboravnu scenu, svima usrećujuću. Podne je. Naspram kitnjastog oltara, u dekoru novooslikanih freski, disciplinovano se poređala grupa srpskih Roma. Stariji su ranije kršteni, na redu je oktet pačića. Kod Roma se mnogo šta zna unapred, pa i da je svaki od njih kum i nečije kumče, svejedno gde, da li na krštenju, na svadbi, u posebnim dogovorima. Važno je da se poštuje romsko pravilo: “Ja tebi – ti meni”, pamti, vrati, ne prekidaj, množi. I lepo ih je videti kumovski složne, bogatstvo je to kojim se diče i podvlače: “Kum nije dugme.” SVEČANO: Venčići i svilene i satenske haljine Ovaj dan je običan, ne potpada pod crveno slovo, ali je sliku promenila svečano, ..