Dijaspora most prema SAD

Stiv Katic, rodeni Amerikanac srpskog porekla, specijalista za politicki marketing i odnose sa javnošcu, po profesiji advokat, boravice kao stipendista cuvenog americkog instituta “Fridom haus” nekoliko meseci u kabinetu jugoslovenskog predsednika, prenoseci njegovim saradnicima znanja i iskustva iz oblasti za koje je ovaj “americki Srbin” vec dobio priznanja u istinskom komunikacijskom zverinjaku.

Americka asocijacija turistickih organizacija uputila je kao strucnog konsultanta u Srbiju Editu Krunic, formalno državljanina SAD, ali po sopstvenoj izjavi “prvo Srpkinju, pa Amerikanku”, ciji ce zadatak biti da tokom dva meseca pomogne u koncipiranju turisticke strategije naše države.

Poznavaoci mentaliteta

Ovim imenima se ne iscrpljuje poduži spisak licnosti srpskog porekla koje ce ubuduce kao eksperti americke vlade i njenih nevladinih organizacija stizati na naše prostore da pomognu, ali recito ilustruje kako funkcioniše jedan, široj javnosti gotovo nepoznat dogovor americke administracije i Kongresa srpskog ujedinjenja, najmocnije organizacije srpskog življa na americkom kontinentu, prema kome je, a na zahtev naših ljudi, odluceno da eksperti iz SAD i Kanade koji stižu u SRJ budu, kad god je to moguce, ljudi srpskog porekla.

– Time su zadovoljene dve stvari: SAD strateški uticu na ono za šta izdvajaju novac, ali taj posao bolje odraduju ljudi našeg porekla zbog boljeg razumevanja jezika, kulture, mentaliteta… U pocetku su Amerikanci bili skepticni, ali što više vreme protice, ova zamisao sve bolje funkcioniše – objašnjava Edita Krunic, koja je kao rodena Sarajka vec više od tri decenije u SAD, ali sa primetno usadenim srpskim identitetom, što se prakticno ogleda i u njenim mnogobrojnim angažovanjima da pomogne matici, ali i u neskrivenoj ljutnji zbog neposedovanja ovdašnjeg pasoša: “Pitanje je ponosa da ja i moja deca imamo naše pasoše, jer mi nismo i necemo da budemo Amerikanci u Srbiji”.

Rukovodena principom da naši ljudi iz sveta ne treba da dolaze u maticu i “drže predavanja i kritikuju”, vec da se late posla i pomognu u prevladavanju teškoca, gospoda Krunic je, kao potpredsednica KSU zadužena za ekonomska projekte, jedina žena medu deset ambasadora srpske privrede u svetu koje je iz redova biznismena u dijaspori imenovala Privredna komora. Taj poslovni savet koji cini i deset naših privrednika trebalo bi da ubrza uspostavljanje poslovnih kontakata sa svetom i prenese deo dobrih poslovnih navika na naš prostor. Naša sagovornica bi, konkretno, pomogla u poslovnom zbližavanju sa americkim korporacijama.

“Poslovna Biblija”

– Odmah možemo da startujemo sa programom mentora, košarkaški receno “jedan na jedan”, što podrazumeva da se naši ljudi povežu sa sebi slicnima u SAD ili Kanadi, i tako u direktnom kontaktu vide kako u njihovoj oblasti to danas funkcioniše u razvijenom svetu – predlaže naša sagovornica, pozdravljajuci cinjenicu što se Privredna komora okrenula ljudima iz rasejanja.

Neophodan korak u tom smeru je i svojevrsna “poslovna Biblija” koju gospoda Krunic, zajedno sa drugim ekspertima iz Kongresa srpskog ujedinjenja, priprema za naše male i srednje privrednike. Rec je o publikaciji Vodic medunarodnih poslovnih koncepata i terminologije na srpskom i engleskom, koji ce se, po njenim recima, promovisati u saradnji sa PKS, a sa ciljem da se poslovna terminologija približi našim ljudima u malim i srednjim firmama. Šta znaci strateško partnerstvo, džoint vencer, kako napraviti prezentaciju na internetu, kako poslovati elektronskim putem, organizovati se za sajmove i saradnju sa svetom – samo su neka od pitanja na koja ce odgovore ponuditi ova poslovna azbuka.

– Ova zemlja ce se obnoviti samo ako prihvati svoju dijasporu, ma koliko ova izgledala komplikovano i raslojeno. Prvi koji ce realizovati poslovne veze bice pripadnici ekonomsko-intelektualne emigracije koji su stigli u svet u poslednjih 10-15 godina, jer su oni vec deo menadžmenta u velikim i vodecim americkim firmama. Oni koji su otišli iz otadžbine pre 30-40 godina ispoljavaju vece nepoverenje, ali su dragocen izvor znanja i iskustva. Ne smemo zaboraviti da nisu samo finansijske investicije ovde neophodne, rekla bih da možda novac nije uvek najvažniji – istice Edita Krunic, napominjuci da ovde nedostaje dugorocna poslovna strategija koja je neodvojiva od etike poslovanja.

Svoj realni pristup ovdašnjem poslovnom okruženju naša sagovornica garnira povremenim skepticizmom na osnovu licnih iskustava iz vremena neposredno posle 5. oktobra. Naime, odmah posle promena na celu države grupa eksperata srpskog porekla iz Amerike ponudila je vlastima pet makroprojekata na kojima se mesecima predano radilo, a koji su se odnosili na tehnološki razvoj, infrastrukturu, malu privredu, turizam, sa porukom “ovo je ono što želimo da radimo sa vama”. Odgovor nikada nisu dobili, što im ne smeta da danas ponovo krenu slicnim putem i, sudeci po gospodi Krunic, sa nesmanjenim entuzijazmom.

– Naši privrednici ne smeju da dozvole da budu izmanipulisani, ali to ne smeju ni oni da cine drugima. Situacija zadovoljenja zajednickih interesa ili, kako to kažu u SAD, “obostrane pobede” treba da nas rukovodi u novoj poslovnoj filozofiji. Pogrešan je pristup “uzmi sve što možeš”, umesto toga ponekad je možda dobro i gubiti da bi se sacuvalo partnerstvo – upozorava Edita Krunic.