Verujem u bolje odnose države sa dijasporom. Zato se zalažem da se ovaj pojam odnosi na sve ljude koji žive van naših granica i koji Srbiju smatraju matičnom državom. Donošenje zakona o dijaspori, čija će radna verzija biti završena za mesec dana, postaviće temelj dugoročnih odnosa sa našim ljudima u svetu.
Ovako za „Novosti“ govori miiistar za dijasporu u Vladi Srbije Srđan Srećković, najavljujući zakon koji će prvi put definisati odnose države sa skoro trećinom Srba koji žive u rasejanju.
• Šta će zakon konkretno definisati i koje probleme će rešiti?
– Novi zakon je garant da će Vlada voditi odgovornu i dugoročnu politiku prema dijaspori jer će prvi put definisati sam pojam. Ovaj akt precizno će definisati nadležnosti ministarstva, a biće i osnov radnih tela koja će se baviti dijasporom.
• U planu je i donošenje strategije o odnosima sa dijasporom. Postoji li mogućnost da se obavi popis naših ljudi „preko „?
-Strategiju će činiti konkretni projekti i zada ci državnih organa. Zakon o popisu dijaspore ne možemo usvojiti, jer onda on ne bi mogao da se odnosi na ljude koji su državljani drugih zemalja. Ipak, pokušaćemo da sa Zavodom za statistiku napravimo što precizniju evidenciju naših ljudi. Podaci iz nje bi bili dragoceni za čvršću saradnju sa rasejanjem.
• Pitanje vojne obaveze stvaralo je u prošlosti često nesporazume i neprijatnosti. Je li tome kraj?
-Odnos vojnih vlasti prema našim ljudima u dijaspori značajno se promenio i više nema razloga za strah da će im se kada dolaze na odmore desiti nepri jatnosti. Učinili smo sve da država „omekša“ odnos prema ovom pitanju. Problem će definitivno biti rešen profesionalizacijom Vojske 2010. godine.
• Očuvanje srpskog jezika i ćirilice jedefinisano kao jedan od prioriteta. Kako se može pomoći srpskim školama u inostranstvu?
-Državni je interes da se srpski Jezik sačuva u dijaspori, kako nam se ne bi dogodilo da za nekoliko decenija naša deca zaborave jezik. Prema nekim podacima, oko 17.000 dece širom sveta uči srpski jezik. Učinićemo sve da se povećaju budžetska sredstva namenjena plaćanju profesora srpskog jezika u inostranstvu. Uz to, pomagaćemo i sve škole bazirane na inicijativi pojedinaca iz dijaspore ili SPC.
• Procenjuje se da naša dijaspora godišnje u Srbiju pošalje najmanje pet milijardi dolara. Može li se na nju uticati da se više okrene investiranju?
– Naravno. Trenutno radimo na popisu najinteresantnijih firmi koje još nisu privatizovane, i za koje postoji interesovanje naših ljudi u inostranstvu. Uz to, pozitivna je i najava seče birokratskih propisa i prepreka koju je najavila Vlada i koja će se dogoditi tokom ove godine kroz zakonodavnu aktivnost Skupštine. Time će se smanjiti birokratska procedura i olakšati sve investicije, pa i one iz dijaspore.
• Jedan od prioriteta ministarstva u ovom mandatu je i stvaranje povoljnijih uslova za investicije ljudi iz dijaspore. Na čemu se on zasniva?
-Želimo da budemo spona između naših ljudi koji žele da investiraju. To su institucije od kojih naši ljudi dobijaju informacije o mogućnostima za investicije. Oni svakako ne očekuju da budu privilegovani u odnosu na druge investitore, ali želimo da im omogućimo informacije o mogućnostima za investiranje i tako ih stimulišemo da uđu na tržište.
• Može li se dijaspora podstaći da aktivnije učestvuje u kreiranju državne politike?
– Pokazalo se da glasanje dijaspore mnogo košta, a da je odziv simboličan. Verujem da će se u okviru reforme izbornog sistema pronaći rešenje za smanjenje troškova, ali i veće učešće ljudi na izborima. Ukoliko se utvrdi da postoji interesovanje dijaspore da učestvuje u rešavanju problema u matici, iniciraću da i dijaspora ima svoje predstavnike u Skupštini.
