Sastanak u dvorcu Šnaj kod Lihtenfelsa u Bavarskoj, održan kao priprema za Izbornu skupštinu Saveza crnogorskih asocijacija Evrope zakazanu za maj naredne godine u Baru – izazvao je različita reagovanja među Crnogorcima u dijaspori. Učesnici dvodnevnog skupa su, podsetimo, podržali državni projekat Crne Gore, odnosno nezavisnost ove republike.
Potpredsednik Zajednice građana Crne Gore u Austriji Veliša Maraš nije prisustvovao sastanku, ali podržava njegove odluke.
– Crnogorci izvan matice moraju da imaju pravo na samoorganizovanje, kao i svi ostali narodi bivših jugoslovenskih republika – ističe Maraš. – Što se tiče dijaspore u Austriji, Crnogorci i nisu imali drugu mogućnost nego da se organizuju kroz osnivanje svojih klubova.
Ići će do Brisela
– Ja sam protiv samostalne Crne Gore i protiv „maternjeg jezika“. Mi u dijaspori to odbijamo i uskoro ćemo ići do Evropskog parlamenta i Brisela sa zahtevom da ne dozvole cepanje državne zajednice – kaže Spasoje Krivokapić iz Anemasa, rodom iz Herceg Novog.
Penzioner Rade Šipčić iz seoceta Mala Crna Gora, kod Žabljaka, u Francuskoj je 39 godina:
– Koliko znam, mi u Francuskoj nikad nismo formirali nikakvo crnogorsko udruženje. Ne interesuju me priče o deljenju. Ja ostajem Srbin. A ako neko u Crnoj Gori hoće nezavisnost, onda ću insistirati da se Stara Hercegovina pripoji Srbiji, što znači da će u Srbiju otići Plužine, Žabljak, Nikšić, Kolašin, Pljevlje, Mojkovac, Bijelo Polje, Berane.
U Austriji sve dotadašnje jugoslovenske organizacije promenile su proteklih godina svoje ime u srpske institucije i time automatski isključile Crnogorce iz svojih aktivnosti. Postoje, istina, i retki primeri, kao u Forarlbergu, gde je Zajednica ispoštovala ime zajedničke države Srbije i Crne Gore.
Što se tiče podatka da se na skupu u Nemačkoj vijorila crnogorska zastava i intonirana crnogorska himna, Maraš smatra da obe republike imaju pravo da koriste svoja obeležja. On kaže da i srpske asocijacije u Austriji već odavno ne koriste zastavu državne zajednice, već se na njihovim manifestacijama vijori zastava Srbije i intonira himna „Bože pravde“.
Međutim, ne dele svi Crnogorci u rasejanju mišljenje Maraša.
– Vest koja dolazi iz Minhena znak je da smo na putu razdvajanja. Protivnik sam bilo kakvog odvajanja, a besmisleno je to čeprkanje po dijaspori. U Crnoj Gori ima prečih stvari, kao rešavanje problema penzionera i još mnogo šta – kaže Dejan Šestović, donedavno rukometaš, potom sportski menadžer, Podgoričanin koji je žitelj Pariza 15 godina.
Miki Samardžić, rodom iz Krivošija, koji već 40 godina živi u Francuskoj, smatra da su skup organizovali Milovi prijatelji i pristalice:
– Oni nisu moj izbor, odlučno sam protiv svakog deljenja.
Sličan stav ima i Kotoranin Milan Živanović, od pre 40 godina stanovnik Francuske:
– Ja sam protiv otcepljenja Crne Gore. Meni je smešno i kad se priča o crnogorskoj veri. Do sada smo se kleli sa: „Za krst časni i slobodu zlatnu“, a kako ćemo sada? Ti koji nas dele žele da izvuku korist za sebe, a ne za narod.
– Nisam bio ni za rušenje Jugoslavije, ni da svaka opština bude država. Nisam ni za kraljevinu Crnu Goru, ni njegovu kraljevsku svitu – kaže pesnik Miodrag Vujić rodom iz Morače, već 30 godina žitelj Francuske.
Danilo Burić, predsednik Kulturne humanitarne i sportske zajednice „Montenegro“ u Nirnbergu, čijih nekoliko predstavnika je prisustvovalo skupu u dvorcu Šnaj, kaže:
– Bio sam pozvan da učestvujem u radu Saveza, ali nisam otišao jer sam se bojao da ću izgovoriti istinu koja bi pogodila neke od prisutnih. Mislim da crnogorsku dijasporu ne može predstavljati manja grupa ljudi. Vidim da oni gore u Vladi Crne Gore ne znaju tako dobro te ljude koliko ih mi ovde poznajemo.
Žele da nas posvađaju i odvoje kako bi nam lakše skinuli glavu sa ramena – kaže Danilo Burić i prepričava „dogodovštinu“ sa nirnberških ulica:
– Nekoliko ljudi mi je reklo da su se pojavile naručene registarske oznake na automobilima u Nirnbergu na kojim stoji N-PU, što se malo u šali, a više u zbilji tumači rečima „Naše od Podgorice do Ulcinja“.
Petar Gojkov Poleksić iz Augzburga kaže da je najbolje da budemo pod istim krovom:
– Mi smo jedan narod, mada su sada faktički Crna Gora i Srbija dve države – svako ima svoju policiju, granicu, carinu, valutu. Nisam za nezavisnu Crnu Goru. Mislim da dijaspora ne bi trebala da se meša u politiku svoje države.
