JEVGENIJ PRIMAKOV SVEDOčIO NA SUđENJU BIŠEM PREDSEDNIKU SRJ I SRBIJE
MILOŠEVIć NIJE STVARAO VELIKU SRBIJU
• Klintonova administracija želela da dovrši raspad Jugoslavije, izjavio bivši premijer Rusije
Milošević nikada nije imao plan da stvori „Veliku Srbiju“, niti je delovao u tom cilju, posvedočio je juče pred Haškim tribunalom bivši ruski premijer Jevgenij Primakov na suđenju Slobodanu Miloševiću.
– Tokom našeg prvog susreta, 8. januara 1993, pitao sam Miloševića da li ima planove za „Veliku Srbiju“, a on je to porekao. Kazao je da bi se to moglo postići samo teoretski, uz veliko krvoproliće. „Ja to ne želim da uradim“, rekao mi je – naglasio je Primakov, koji je u to vreme bio šef ruske spoljne obaveštajne službe.
Tokom istog razgovora, Milošević je, po rečima svedoka, pristao da prihvati Vens-Ovenov mirovni plan za BiH.
Sudbina unapred odlučena
Primakov je ispričao da mu je Milošević tokom susreta u Beogradu 30. marta 1999. godine, šest dana po početku bombardovanja, rekao da je spreman da povuče snage sa Kosova ukoliko NATO povuče svoje sa jugoslovensko-makedonske granice.
Svedok je objasnio da je do susreta došlo pošto ga je predsednik Francuske Žak Širak zamolio da od Miloševića pokuša da dobije „signale“ dovoljne za zaustavljanje bombardovanja.
– Po našem uverenju, mi smo ih i dobili – složili smo se oko povratka izbeglica, obustave neprijateljstava, početka pregovora i međunarodnih posmatrača. Trebalo je da s tim odemo u Berlin kod kancelara Gerharda Šredera, tadašnjeg predsedavajućeg EU, ali sam tamo stekao utisak da je odgovor na naše napore bio unapred utvrđen – opisao je svedok.
– Na pregovorima koji su potom usledili u Ženevi, Milošević se zalagao za rešenje na osnovu dva principa – ravnopravnosti i jednakosti svih naroda u BiH i odlučivanja konsenzusom. To pokazuje da nije imao planove, niti sprovodio nikakve mere za stvaranje „Velike Srbije“ – predočio je Primakov.
On je ocenio da je u BiH vođen „građanski rat pothranjen spoljnom intervencijom“, obrazlažući da je politička pozadina politike SAD bilo „uverenje da je Milošević, pošto nije uspeo da održi Jugoslaviju, sve karte bacio na stvaranje „Velike Srbije“. Nakon što je administracija demokrate Bila Klintona u januaru 1993. ušla u Belu kuću, nastavio je svedok, „postalo je jasno da su oni želeli da oslabe Srbiju i potpuno dovrše raspad Jugoslavije“.
NATO bombradovanje SRJ u proleće 1999. nije pomoglo rešavanju krize na Kosovu, izazvane eskalacijom albanskog terorizma i separatizma, a uzrokovalo je najveći talas izbeglica, rekao je Primakov.
Ultimatum u Rambujeu
Govoreći o pregovorima u Rambujeu, početkom 1999. godine, on je potvrdio da je SRJ bila suočena sa „zahtevom da prihvati rešenje u ultimativnoj formi“.
– Mi smo smatrali da je u načelu to rešenje prihvatljivo i za SRJ, ali je jedina stvar zbog čega je ceo posao propao bio zahtev za međunarodno vojno prisustvo na Kosovu. Bilo je očigledno da NATO želi da se razmesti na Kosovu – ocenio je Primakov.
– Realnost na Kosovu nam govori da je problem daleko od rešenja. Srpsko stanovništvo napustilo je Kosovo, a NATO bombardovanje nije pomoglo rešenju – rekao je Primakov koji je 1998-99. bio šef ruske diplomatije i premijer Rusije.
Na pitanje Miloševića „može li se srpska strana smatrati odgovornom za događaje na Kosovu“, Primakov je odgovorio da je na Kosovu „došlo do eskalacije albanskog separatizma i terorizma“ i da je „mnoge događaje, čije su žrtve bile albanska sela, isprovocirala OVK koju su SAD u prvo vreme smatrale terorističkom organizacijom“.
Prema njegovim rečima, SAD su kasnije prihvatile da je OVK „mehanizam preko kojeg Albanci mogu da dobiju slobodu i pravdu“.
– Da li smo mi u Beogradu učinili nešto da izazovemo NATO bombardovanje – zapitao je Milošević. Primakov je odgovorio da je „bilo ekscesa koji su mogli da potkrepe stav da ciklus nasilja nije prekinut“, iako to „nije bila čvrsta i usmerena politika“ Beograda.
