U prostorijama Srpskog saveza u Stokholmu 10. oktobra 2008. godine održan je sastanak predsednika Saveza Nikole Janića i ministra za dijasporu Srđana Srećkovića. Sastanku su prisustvovali i predsednici udruženja koji pripadaju navedenom savezu, ambasador Srbije u Švedskoj Ninoslav Stojadinović, pomoćnik ministra Vukman Krivokuća i sekretar ministarstva Aleksandra Kojić.
U uvodnom izlaganju ministar je istakao zahvalnost Srpskom savezu na dobrodošlici, koji smatra jednom od naših najorganizovanijih udruženja u Evropi. Posebno je istakao poštovanje prema njihovom radu i pozitivnoj kritici prema dosadšnjim aktivnostima Ministarstva za dijasporu. Ministar je naglasio da deli njihovo mišljenje da su bile pokidane veze između matice i dijapore u prošlosti. U razgovoru Srećković je rekao je da je Srbija ušla u jedan mirniji period, u kome će moći da se više posveti nečemu što je do sad zbog rešavanja velikih problema bilo zapostavljeno, a to je uspostavljanje čvršćih veza sa našom dijasporom. Kao prioritet u svom mandatu ministar je izdvojio donošenje Zakona o dijaspori, jer je normativna osnova neophodna za regulisanje odnosa Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom. Ciljevi koje želimo postići ovim Zakonom su jasni:
– Pružanje podrške našoj dijaspori što će doprineti njihovoj pravnoj sigurnosti
– Jačanje i razvoj svesti o poreklu, očuvanje srpske kulture, srpskog jezika i tradicije, kao i svega onoga što čini naš nacionalni identitet, u najpozitvnijem smislu
– Stimulisanje naše dijaspore da ulaže svoj kapital u Srbiju
Prilikom izrade zakonskog teksta vodimo računa o potrebama onih na koje se Zakon odnosi. U tom smislu, ministar napominje da očekuje i od Srpskog saveza sugestije, primedbe i predloge i ističe njihov ključni značaj. Sve inicijative i konkretne predloge, koji nisu u suprotnosti sa našim pravnim sistemom ili sa pravnim sistemom zemalja EU, ministar je obećao da će podržati. Krajem novembra u Beogradu se organizuje Međunarodna ekspertska konferncija o pitanjima dijaspore, čiji će nam zaključci biti dragoceni radi preuzimanja rešenja drugih zemalja u ovoj oblasti.
Ministar je prisutne upoznao sa svojim stavom da će politički uticaj Ministarstva za dijasporu biti veći od dosadašnjeg obrazloživši to činjenicom i prvim konkretnim rezultatom – rešavanjem u prva dva meseca mandata problema koji nije rešen prethodnih sedam godina – vraćanje novca Fondu matica za dijasporu.
Ministar je istakao svoje neslaganje sa stavom određenog broja dijaspore da matica ne želi da oni glasaju na izborima. Naprotiv, u toku je reforma izbornog zakonodavstva čime će se sigurno i prevazići problem dosadašnjeg modela glasanja dijaspore koji je bio skup i neefikasan. Ministar je, takođe, istakao svoju spremnost da podrži inicijativu da dijaspora ima svog predstavnika u parlamentu, ali pod uslovom značajno većeg učešća dijaspore na izborima.
Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza je izrazio svoje zadovljstvo povodom posete predstavnika Ministarstva. Gospodin Janić je istakao da je Srpski savez najbrojnija organizacija u Švedskoj i da obuhvata 34 udruženja i 11201 člana, na čijem će čelu on biti do aprila 2009. godine. Imaju arhivu od 800 sati materijala o raspadu SFRJ. Do sada nisu kritikovali rad Ministarstva u ovom sazivu jer žele da daju određeno vreme kako bi videli šta će biti urađeno. Naglasio je da je Srpski savez u prethodnom periodu uz pomoć ambasadadora Ninoslava Stojadinovića i pomoćnika ministra Vukmana Krivokuće održavao veze sa maticom.
Postojalo je dvosmerno nepoverenje na relaciji matica i dijaspora, koje bi trebalo da se prevaziđe, rekao je Janić i dodao: „Ne smemo da napravimo grešku da se pomirimo izmirenja radi“. Pored toga, istakao je da njih ne zanima ko je na vlasti, već kvalitetan odnos koji se stvara između matice i dijaspore i šta može konkretno da se uradi. Gospodin Janić se ne slaže sa stavom ministra da on treba da bude advokat dijaspore, jer kako je obrazložio to njima nije potrebno. Srpski savez obuhvata sve od intelektualaca do radnika. Treba shvatiti da ono što može da uradi dijaspora ne može matica i obratno. Kao prvi zajednički zadatak ministarstva i dijaspore predlaže da se napravi tzv. Inventar dijaspore.
Predložio je organizovanje velikog skupa dijaspore u Beogradu radi upoznavanja, međusobnog povezivanja i dogovora šta je potrebno da se radi u narednom periodu.
Na tom skupu trebalo bi izabarati telo koje će se sastajati svaka tri meseca radi donošenja inicijativa značajnih za rad Ministarstva. Neophodno je angažovati ugledne pojedince u dijaspori za pozitivno predstavljanje Srbije, aktiviranje što većeg broja mladih i stručnih ljudi u našim organizacijama. Kao veoma značajnu stvar istakao je insistiranje na korektnosti i iskrenosti.