1551. – Rođen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuski protestanti – kalvinisti). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udružio sa vođom navarskih hugenota Anrijem od Navare, budućim kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon, a ubijen je 1589. dok je opsedao Pariz.
1799. – Rođen je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske, protivnik Vuka Karadžića – za razliku od njega branio je etimološki pravopisni princip i negirao fonetski. Smatrao je da književni jezik valja obogatiti slavjanoserbskim jezikom. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu i radio je na izradi Građanskog zakonika Srbije. Uređivao je „Serbski letopis“ (časopis oko kog je izrasla Matica srpska) i Vozarovićevu „Golubicu“ i pokrenuo časopis „Ogledalo serbsko“. Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio klasične autore: Homera, Horacija i Vergilija, kao i nemačke pisce, uključujući Getea. Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio veliki nacionalni i kulturni radnik, njegovo delo svedoči o ozbiljnim intelektualnim dometima.
1802. – Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. nepomirljiv protivnik režima Habzburške monarhije. Posle upada snaga austrijskog generala Jelačića u Mađarsku u septembru 1848. organizovao je Komitet za odbranu otadžbine, potukao je austrijske trupe i krenuo na Beč kako bi se obračunao sa Habzburzima. Narodna skupština je u aprilu 1849. proglasila nezavisnost Mađarske kao i svrgavanje monarhije, a 2. maja ga je izabrala za prvog predsednika vlade slobodne Mađarske. Protiv Košuta su bili i mađarski konzervativni krugovi pošto je on želeo liberalne reforme a krupna aristokratija (magnati) je bila opredeljena za Habzburge. Zbog njegovog izrazitog nacionalizma protiv njega su bili i nemađarski narodi Ugarske, uključujući i većinu Srba. Ipak među njegovim bliskim saradnicima tokom revolucije bilo je i ljudi srpskog porekla, poput Šandora Petefija (kršten kao Aleksandar Petrović) ili generala Janoša (Janka) Damjanića.
1814. – Zbog nameta i opšte brutalnosti od strane Turaka, u požeškoj nahiji izbila je Hadži-Prodanova buna. Pošto su se Srbi kod manastira Trnava – predvođeni igumanom Pajsijem i Mihailom, bratom vojvode iz Prvog srpskog ustanka Hadži-Prodana Gligorijevića – obračunali s požeškim Turcima. Buna se ubrzo proširila na jagodinsku i kragujevačku nahiju. Na njeno čelo stao je Gligorijević, jer je Miloš Obrenović odbio vođstvo, smatrajući da je preuranjena. Miloš je, posle obećanja vezira Sulejman paše da će ustanicima biti oprošteno, pomogao gušenje bune, ali Turci su, prekršili datu reč i pogubili oko 300 viđenijih Srba. Nabijanjem na kolac pogubljen je i iguman Pajsije, a Gligorijević je prebegao u Austriju. Kasnije je učestvovao u grčkom ustanku protiv Turaka 1821.
1837. – Kod Požarevca su održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.
1881. – Predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild umro je od rana zadobijenih u atentatu u Vašingtonu 2. jula 1881. Garfild, protivnik ropstva, postao je šef države 4. marta 1881.
1888. – Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti postala je 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.
1893. – Britanski dominion Novi Zeland je postao prva zemlja u kojoj su sve žene dobile pravo glasa.
1911. – Rođen je engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Privukao je mnoge čitaoce romanima prožetim atmosferom zlokobnog i jezivog, iako nije uvek lako protumačiti simboliku u njegovim delima, pisanim u rasponu od najgrubljeg realizma do alegorije. Dela: romani „Gospodar muva“, „Naslednici“, „Hridine dvojice mrtvih“, „Beg škorpija“, „Slobodan pad“, „Toranj katedrale“, „Piramida“, „Vidljiva tmina“, „Obredi plovidbe“, eseji „Vrele kapije“, „Pokretni cilj“.
1914. – Nepun mesec dana posle srpske pobede u Cerskoj bici, delovi Prve srpske armije i Šesta austrougarska armija započeli su boj na Mačkovom kamenu, na planini Jagodnji u severozapadnoj Srbiji. Posle četvorodnevnih danonoćnih borbi, poginulo je oko 800 Srba i oko 1.200 neprijateljskih vojnika. Brojnošću i artiljerijom nadmoćne austrougarske trupe prinudile su na povlačenje srpske snage, koje su trpele veliku oskudicu u municiji zbog kašnjenja savezničkih isporuka.
1922. – Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.
1928. – „Parobrod Vili“, prvi animirani crtani film u kojem se pojavio Miki Maus, prikazan je u njujorškom bioskopu „Koloni teatar“.
1935. – Umro je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letilica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike „Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima“. Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je „Zlatnu medalju Ciolkovskog“ za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.
1941. – Nemačke trupe okupirale su Kijev u Drugom svetskom ratu, posle bitke koja je trajala 45 dana.
1941. – U selu Struganik kod Valjeva u Drugom svetskom ratu održan je sastanak Josipa Broza i Dragoljuba Mihailovića, na kojem nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi partizana i četnika protiv okupatora.
1955. – U Argentini je vojska oborila predsednika Huana Perona, koji je prethodno izazvao bes rimokatoličke crkve odvajanjem crkve od države. Do 1973. Peron je živeo u izbeglištvu, a po povratku je opet izabran za predsednika, ostavši na čelu države do smrti 1974.
1957. – Amerikanci su u Nevadi otpočeli prve podzemne nuklearne probe.
1961. – Građani Jamajke su na referendumu izglasali izdvajanje te ostrvske zemlje u Karipskom moru iz Zapadnoindijske Federacije. Kratkotrajna federacija trajala je od 1958. do 1962. Bio je to pokušaj da se britanski posedi u Karibima okupe u federalnu zajednicu ali se ona raspala pre pune nezavisnosti tih teritorija.
1985. – U glavnom gradu Meksika Siudad Meksiku i okolini u zemljotresu je poginulo oko 12.000 ljudi.
1989. – Eksploziju iznad Nigera aviona DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, za koju je kasnije optužena Libija, nije preživeo niko od 171 putnika i člana posade.
1992. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju o isključenju SR Jugoslavije iz rada Generalne skupštine i osporio je njeno pravo da u UN nasledi SFRJ. Klupa Jugoslavije ostala je prazna, a misiji SRJ dozvoljeno je da ostane u Njujorku i kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim organima UN.
1994. – Hiljade američkih vojnika se iskrcalo na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao „ponovno uspostavljanje demokratije“ u toj karipskoj ostrvskoj zemlji.
1999. – Međunarodne mirovne snage počele su da se iskrcavaju na Istočni Timor, teritoriju koju je četvrt veka ranije okupirala Indonezija. Ta zemlja do 1975. bila je portugalska kolonija otuda je matično katoličko stanovništvo imalo otpor prema prisajedinjenju muslimanskoj Indoneziji.
2003. – Predsednici Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana potpisali su na Jalti dogovor o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora.
2006. – Izvršen je državni udar u Tajlandu. Vojska je izvela puč i srušila vladu Taksina Šinavatre i uspostavila privremenu vladu, uz strogu lojalnost kruni. Portparol zaverenika objasnio je da je vojni udar bio neophodan, pošto je vlada milijardera Taksina Šinavatre dovela zemlju u veoma ozbiljnu krizu.
2007. – Umro je akademik Kosta Mihajlović. Rođen je u Šapcu a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i doktorirao je 1957. na Ekonomskom fakultetu, gde je bio redovni profesor od 1965. a docnije je postavljen za direktora Ekonomskog instituta Srbije. Kao član Odeljenja društvenih nauka SANU obavljao je funkcije sekretara Odeljenja a zatim je bio član Predsedništva SANU, od 1998. do 2001. godine.
