Bilo nekada… 20. septembar

480. p. n. e. – U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I, čime je osigurana prevlast Atine na moru.

1519. – Portugalski moreplovac Fernando Magelan isplovio je iz Sevilje s pet brodova i 270 mornara, predvodeći špansku ekspediciju na putu oko sveta. Dve godine kasnije ubijen je u okršaju s filipinskim domorocima, a 1522. u Španiju se vratio samo brod „Viktorija“ i 18 preživelih i tako je prvi put dokazano da je Zemlja okrugla.

1773. – Rođen je Atanasije Stojković srpski pisac i naučnik, član ruske Carske akademije nauka, profesor i rektor univerziteta u Harkovu. Pohađao je „gramatikalnu latinsku“ školu u Rumi, školovanje je nastavio u Šopronu, Segedinu i Požunu (danas Bratislava) a u Getingenu je doktorirao filozofiju. Predavao je na Univerzitetu u Harkovu. Jedan je od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, đorđa Koritara. Bio je i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva. Jedan je od nosilaca prosvetiteljstva kod Srba, uz Dositeja i Pavla Solarića, i bio je među najvećim protivnicima jezičke reforme Vuka Karadžića. U Budimu je 1801/3 (na podsticaj Dositeja Obradovića) objavio trotomno delo: „Fisika, prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij“. Autor je i prvog originalnog srpskog romana: „Aristid i Natalija“ na tradicijama tzv. sentimentalnih romana 18. v. iako se začecima beletristike kod Srba, smatra prerada Marmontelovog „Velizarija“ Pavla Julinca (1730-1785). Po uzoru na Volterov „Kandid“ napisao je: „Kandor ili otkrivanje egipetskih tain“, filozofsko poučno delo. Autor je i dela: „O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu“ – što je prva knjiga o meteoritima uopšte na svetu. U Istočnom Sibiru, gde je 30. juna 1908. godine pao meteorit i izazvao ogromna razaranja, postoji brdo visine 150 metara koje je nazvano „Stojkovićevo brdo“ upravo po ovom srpskom naučniku.

1833. – Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista „Il Secolo“ i predsedenik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906. a u mladosti generalštabni oficir italijanskog revolucionara i borca za ujedinjenje Italije đuzepea Garibaldija.

1842. – Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms đuer. Prvi je dobio tečan, a zatim i čvrst vodonik. Između ostalog, đuer je pronašao i termos-bocu.

1863. – Umro je nemački filolog i književnik Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. Skrenuo je pažnju intelektualne javnosti na narodne umotvorine i jezik. Izučavao je istoriju jezika i starije književnosti. Bavio se narodnim predanjem, mitovima i bajkama, folklorom i običajima. Zasnovao je 1852. veliki „Nemački rečnik“ i napisao je „Istoriju nemačkog jezika“. Prevodio je srpske narodne pesme i uopšte bio je sklon Srbima, a iz prijateljstva s Vukom Karadžićem nastao je prevod Vukove Srpske gramatike. Zajedno s mlađim bratom Vilhelmom sakupio je i obradio mnoge bajke poznate deci širom sveta.

1870. – Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II preotele su Rim od Francuza, koji su tu bili kako bi štitili papsku državu-Vatikan. U stvari Napoleonu III je bio cilj da onemogući ujedinjenje Italije. Vitorio Emanuele je tada saopštio nameru da Rim proglasi prestonicom Italije.

1878. – Rođen je američki pisac Apton Bil Sinkler,autor više romana sa socijalnim temama, političkih i socijalnih spisa. Dela: „Džungla“, „Metropola“, „Kralj ugalj“, „Džimi Higins“, „Kraj sveta“, „Između dva sveta“, „Aždajini zubi“, „Široka je kapija“, „Predsednikov agent“, „Svet koji treba osvojiti“, „Predsednička misija“.

1916. – Na predlog ministra vojnog regent prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odobrio je Uredbu o vojnom telegrafu, na osnovu koje su male jedinice veze, iz sastava roda inžinjerije, prerasle u veće jedinice ranga bataljon-puk i veza je postala samostalan rod Srpske vojske. Taj datum se obelezava kao Dan roda veze Vojske Srbije.

1934. – Rođena je italijanska filmska glumica Sofija Loren, koja se proslavila u neorealističkim italijanskim filmovima posle Drugog svetskog rata, a kao medijski produkt producenta i muža Karla Pontija postala je svetska zvezda. Filmovi: „Napuljsko zlato“, „Žene sa reke“, „Hleb, ljubav i…“, „čočara“, „Crna orhideja“, „čežnja pod brestovima“, „Sid“, „Dve žene“, „Ključ“, „Brak na italijanski način“, „Grofica iz Hongkonga“, „Suncokret“, „Izuzetan dan“.

1945. – Vrh rimokatoličke crkve u Hrvatskoj objavio je „Pastirsko pismo“, čiji je duhovni tvorac bio ratni zločinac zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac, u kojem je žestoko napadnuta nova vlast u Jugoslaviji zbog presuda „katoličkim vjernicima i svećenicima“ (koji su osuđeni kao ustaše i njihovi saradnici), zbog odvajanja crkve od države i zbog agrarne reforme.

1957. – Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus, čiji je originalni stil inspirisan finskim muzičkim folklorom i narodnim epom „Kalevala“. Dela: simfonijska pesma za orkestar „Finlandija“, orkestarske legende „Labud iz Tuonela“, „Povratak Lemikainena“, uvertira „Karelija“, violinski kocert.

1970. – Sovjetski kosmički brod „Luna 16“ spustio se na Mesec radi uzimanja delova tla Zemljinog satelita.

1976. – Švedska Socijaldemokratska partija poražena je na izborima za skupštinu, posle više od 40 godina na vlasti.

1977. – Vijetnam i Džibuti (do tada francuska kolonija) primljeni su u UN.

1979. – Vladara Centralnoafričkog carstva Žana Bedela Bokasu oborio je njegov rođak, bivši predsednik David Dako. Zemlja je ponovo postala republika. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem. Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipanju državne imovine kao i zločinima nad sopstvenim narodom.

1981. – Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora (bivši Britanski Honduras) stekla je nezavisnost od Velike Britanije.

1984. – U dvorište ambasade SAD u Bejrutu kamionom punim eksploziva uleteo je islamski terorista-samoubica i usmrtio 40 ljudi.

1989. – Frederik Vilhelm de Klerk preuzeo je dužnost predsednika Južne Afrike.

1990. – Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letilica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u aprilskom ratu učestvovao u odbrani Beograda od napada nemačke ratne avijacije, kada se pokazao kao neobično efikasan. Završio je Mašinski fakultet u Beogradu i usavršavao vazduhoplovnu tehniku u Francuskoj, a kao ekspert UN nekoliko godina je proveo u Africi.

1990. – Skupštine Istočne (Demokratska republika Nemačka) i Zapadne Nemačke (Savezna republika Nemačka) potvrdile su ugovor o ujedinjenju dveju država.

1995. – Predsednik vlade Turske Tansu čiler primorana je da podnese ostavku kad se iz vlade povukla koaliciona partija, poručivši da je neprihvatljiva cena koju zbog njene politike moraju da plate turski građani.

2000. – Umro je ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je u avgustu 1961, u brodu „Vostok 2“, proveo 25 sati u svemiru, obišavši Zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja Sovjetskog Saveza.

2004. – Sjedinjene Američke Države zvanično su ukinule trgovinski embargo protiv Libije uveden 1986. godine, pošto je ova zemlja prethodno odustala od proizvodnje oružja za masovno uništavanje.

2005. – Umro je lovac na naciste Simon Vizental. Sam je preživeo holokaust i proveo je gotovo šest decenija prikupljajući informacije o onima koji su smatrani najodgovornijim za ubistvo 6 miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu. Pomogao je da se pred licem pravde nađe više od 1.100 nacističkih ratnih zločinaca, između ostalih i Adolf Ajhman, firerova desna ruka u kampanji za istrebljenje Jevreja, i Franc Stangl, bivši komandant konc-logora Treblinka.

2006. – Najmanje 43 rudara poginula su, dok su dva povređena u eksploziji u rudniku „Lenjin“ u gradu Šahtinsk, južno od glavnog grada Kazahstana, Astane.

2006. – Umro je švedski filmski snimatelj Sven Nikvist, bliski saradnik Ingmara Bergmana. Nikvist je dobitnik dva Oskara za filmove „Krici i šaputanja“ (1973) i „Fani i Aleksandar“ (1982), oba u režiji Bergmana.