Na dan kada pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počinje postupak ocene da li je samoproglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, bivše vođe takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, koja je počinila brojne zločine nad Srbima i nealbancima, ne samo da su na slobodi, već su u vrhu vlasti otcepljene „republike“.
O zlodelima bivših i aktuelnog takozvanog premijera Ramuša Haradinaja, Agima čekua i Hašima Tačija, postoje brojna svedočanstva, a bivši ministar pravde Vladan Batić je u ime države Srbije još 2001. uputio Haškom tribunalu prvih 40.000 stranica dokaza, dok je kasnije poslato još materijala od ukupno 200.000 stranica.
– Haradinaj je naredio više od 200 ubistava i isto toliko otmica, a lično je učestvovao u 60 ubistava – rekao je Batić i podsetio na skandaloznu oslobađajuću presudu Haradinaju u Hagu od pre godinu dana i istakao da je ona definitivni fijasko Tribunala.
Srbija sada ulazi u novu hašku bitku, ovoga puta pred Međunarodnim sudom pravde, koji danastreba da saopšti i koje su sve zemlje, pored naše, podnele mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Evidentno je da je pokušaj Evropske unije da zauzme jedinstven stav u ovom procesu propao zbog nepomirljivih stavova Španije i Velike Britanije. Osim te dobre vesti za Srbiju, poverenje uliva i činjenica da od 15 sudija iz isto toliko zemalja, koji čine Međunarodni sud, njih devet dolazi iz država koje nisu priznale nezavisnost.
Bez novog nasilja
Oliver Ivanović smatra da odluka suda u korist Srbije ne bi mogla da izazove nasilje nad Srbima na Kosovu.
– Albanci bi, u tom slučaju, morali da postanu svesni činjenice da čak ni prijateljstvo sa najmoćnijim zemljama na svetu ni njihovo direktno priznanje nije dovoljan argument, i da je najvažnije to što ih Srbija neće priznati. Ako odluka, ipak bude drugačija od naših očekivanja, delovaće deprimirajuće i bojim se da će sve veći broj Srba odlaziti sa Kosmeta – kaže Ivanović.
Za Srbiju je, prema rečima šefa diplomatije Vuka Jeremića, „veoma važno da što više zemalja učestvuje u ovom procesu jer se tako smanjuje mogućnost pritisaka na Sud od onih država koje podržavaju jednostrano proklamovanu kosovsku nezavisnost“.
– S druge strane, važno je da što više zemalja i na papiru ozvaniči svoj stav o Kosovu jer će time svoj stav zacementirati i one zemlje koje se tome protive. Očekujemo da će biti najmanje nekoliko zemalja EU koje će podneti svoje mišljenje u korist Srbije – rekao je Jeremić i objasnio da to znači da praktično nikada neće biti moguće uspostaviti konsenzus oko podrške kosovskoj nezavisnosti u EU.
Mada je državni sekretar za Kosmet Oliver Ivanović ubeđen da će odluka suda biti pozitivna po Srbiju jer su „argumenti i međunarodno pravo na našoj strani“, on upozorava da može da bude i drugačije.
– Do sada smo mogli da vidimo da ti međunarodni sudovi ponekad deluju pod snažnim pritiskom, a ne treba potceniti ni mogućnost da zemlje koje su priznale Kosovo utiču čak i na ovakvu instituciju. Ako odluka Međunarodnog suda zato bude i drugačija, to ništa neće promeniti jer Srbija ostaje pri stavu da ne priznaje Kosovo. Može ga priznati čitav svet, ali ako ga ne prizna Srbija, to će biti veliki problem u njihovim naporima da se predstave kao nezavisna država – rekao je Ivanović.
AGIM čEKU
Agim čeku (49), premijer otcepljene „države“ od 2006. do 2007. godine, u Srbiji je optužen za brojne ratne zločine počinjene ne samo na Kosmetu, već i u Hrvatskoj, zbog čega je sve do 2004. protiv njega bila aktivna i crvena međunarodna poternica Interpola na osnovu koje je te godine zadržan na aerodromu u Mađarskoj.
Zvaničnici ove zemlje su ga pustili iz pritvora kao državljanina Hrvatske, a na intervenciju predstavnika međunarodne zajednice.
Slično se dogodilo i godinu dana ranije u LJubljani, kada ga je slovenačka policija držala 12 sati na Aerodromu „Brnik“.
Po stupanju na dužnost, ministar Ivica Dačić je izjavio da je međunarodna interpolova poternica povučena ne samo protiv njega, već i protiv Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, te da je to učinjeno dok je ministar bio Dušan Mihajlović. Istovremeno, Dačić tvrdi, srpski policajci i dalje imaju ovlašćenja da uhapse čekua – čim ga vide.
čeku je završio Vojnu akademiju u Beogradu i u rangu artiljerijskog kapetana JNA bio je sve do 1991. kada je prešao u Hrvatsku vojsku. Postoje osnovane sumnje da je upravo u uniformi HV-a počinio zločine prilikom operacija „Medački džep“ i „Oluja“. U maju 1999, čeku je postavljen za šefa štaba OVK, zamenivši Sulejmana „Sultana“ Selimija.
HAŠIM TAčI
Zmija, kako mu je ratni nadimak, a po stručnoj spremi diplomirani filozof, Hašim Tači je još jedan od „premijera“ samoproklamovanog Kosova koga Srbija tereti da je počinio najmonstruoznije zločine.
Zvanično, od 1993. Tači je kao pripadnik unutrašnjeg kruga OVK-a bio zadužen za obezbeđivanje finansijskih sredstava, nabavku oružja i organizaciju obuke. Zatim je sa teorije prešao na praksu, pa je 1993. učestvovao u prepadu na policiju kod Glogovca kada su ubijena dva srpska policajca dok ih je petorica teško ranjeno.
Samo par meseci kasnije, jedan od pripadnika OVK je, po sopstvenom priznanju, po Tačijevom nalogu bacio bombu na kasarnu „Miloš Obilić“ u Vučitrnu, a zatim i na Srednjoškolski centar u kojem su bile smeštene porodice izbeglica iz Kninske Krajine.
U julu 1997. Okružni sud u Prištini osudio je Tačija na 10 godina zatvora u odsustvu, a februara sledeće godine izdata je poternica.
Po završetku sukoba na Kosovu, Tači je nastavio da razvija „privatni biznis“, odnosno da osnažuje klan koji je osnovao Adem Jašari, a kontrolisao je oko 15 odsto ukupnih kriminalnih aktivnosti na Kosovu. Taj procenat se posle 1999. povećao, a Tači je, prema navodima srpskih službi, učestvovao u krijumčarenju droge i oružja, automobila, nafte i cigareta, i prostituciji. Upućeni tvrde da mu je „posao procvetao“ 1996. kada se njegova rođena sestra udala za Sejdija Bajrušija, jednog od najpoznatijih vođa albanske mafije.
RAMUŠ HARADINAJ
Bivši premijer Kosova (od 2004. do sredine 2005. kada se dobrovoljno predao Hagu) ima dosije kojim bi mogli da se pohvale i najveći zločinci čovečanstva. Ramuš Haradinaj (41), nekadašnji komandant OVK i predsednik stranke Alijansa za budućnost Kosova, optužen je za zverska ubistva Srba i nelojalnih Albanaca na području Metohije i jedini je haški optuženik koji je oslobođen svih optužbi uz sudsko objašnjenje da su svi svedoci protiv njega – ubijeni. Haške sudije nije „impresioniralo“ ni njegovo priznanje dato u autobiografiji „Kazivanje o ratu i slobodi“ u kojoj između ostalog kaže i sledeće:
„Likvidirao sam srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance. Još kao dete postao sam svestan da je rešenje albanskog i kosovskog pitanja moguće samo silom. Od malih nogu spremao sam se za obračun sa Srbima, a u OVK sam stupio 1994, kada sam, do zuba naoružan, sa svojim istomišljenicima iz Švajcarske, preko Albanije, stigao na Kosmet.“
On je obuku završio u Kuksu i Tropoji u Albaniji, a srpske vlasti ga između ostalog optužuju da je 1998. učestvovao u ubistvu više od 20 Srba na poljoprivrednoj plantaži u blizini Glođana.
Prema izveštaju Unmika, Haradinaj se povezuje i sa trgovinom organima, odnosno da je to radio u sprezi sa pojedinim direktorima bolnica u Albaniji i vođama albanske mafije na Kosmetu.
