Blistava umetnička karijera violončelistkinje Ksenije Janković mogla se predvideti kada je, davne 1968.godine, još kao desetogodišnjakinja, održala svoj prvi samostalni koncert da bi odmah zatim otišla od kuće i sa 11 godina postala jedan od najmladjih studenata moskovskog konzervatorija u klasi Kaljanova i Rostropoviča.
Potvrda vrhusnke klase stigla je kasnije, na studijama kod Pjera Funrijea u Ženevi i Andrea Navare u Detmoldu, čiju katedru će u ovom malom gradiću na obudu Severne Rajne Vestfalije i naslediti 2004. godine. Već godinama nastupa na poznatim svetskim muzičkim scenama kao član trija Edvard Munk. Svirala je, izmedju ostalog, u Londonu, Parizu, Njujorku, Beču, izdavši do danas 11 LP-a i CD-a ozbiljne muzike.
U poslednjih 15 godina svoju karijeru je obogatila i radom sa mladima . Sa pedagoškim radom počela je još pre 25 godina u Zagrebu a u periodu od 1990-2003 radi kao profesor na akademiji u nemačkom gradu Vurcburgu. Nakon toga dolazi u Detmold gde u poslednjih pet godina drži katedru violončela u ovoj poznatoj muzičkoj školi.
Ove godine u svojoj klasi ima14 studenata. Pored Nenada Lečića, korepetitora i vrsnog pijaniste te studenata iz Nemačke, Španije, Finske, Grčke i Izraela, troje ovogodišnjih polaznika škole su i studenti iz Beograda: Nikola Uskoković, Nenad Jovanović i Snežana Milićević.
– Dugo godina nisam imala nikoga iz Srbije a sada se desilo da je navala (smeh)…Tj., uzela sam par njih koji su me zainteresirali, tako da se već pomalo plašim…Naime, često razgovaramo srpski: ja, Nenad i njih troje, to je već gotovo trećina klase tako da na zajedničkim časovima moram da pazim na to…
Vi imate, na neki način, ovde pravu srpsku koloniju. Znači li to da su naši klinci talentovaniji od ostalih?
– Kod nas se prevashodno izvrsno radi sa mladim ljudima, puno bolje nego što je to slučaj npr. u Nemačkoj. Imamo odlične stručnjake koji osnovno muzičko obrazovanje u našim školama izvrsno prenose na decu dok su ovde primorani uzimati i dopunske časove za savladavanje osnovnog muzičkog gradiva. Dakle, dobra baza i naravno talenat su razlozi zašto vrlo često imam naše studente na akademiji.
Kakvi su kriterijumi za prijem na ovu akademiju. Naime, kako se postaje student Ksenije Janković?
– Kriterijumi su rigorozni. Kada se polaže prijemni ispit već tada mora strašno dobro da se svira i nije dovoljan samo talenat. Razlog tome je što su studije vrlo kratke i ne može da se nauči svirati jedan instrument za četiri godine. Iz tog razloga, već od šeste, sedme godine života mora da se svira svakodnevno i da se provode sati i sati sa instrumentom. Bez obzira o kakvom talentu se radi…
Teške godine u internatu
Kako je i sama već sa 11 godina otišla od kuće , provodeći nekoliko teških godina na moskovskom muzičkom konzervatorijumu, ima želju da jednog dana otvori privatnu muzičku školu i misli da je sredina i grad u kome trenutno radi idealna za realizaciju takve ideje:
– Ova viša muzička škola i grad Detmold su zaista idealni za realizaciju takve ideje. Grad je izuzetno miran i pruža optimalne uslove za rad. Takodje, sjajno je i to što se ovde nalazi izuzetna koncetracija visoko talentovanih ljudi, i u teorijskom i praktičnom smislu.
Kakva sećanja nosite na boravak u moskovskom muzičkom internatu?
-Mislim da ima istine u tome da je moj rani odlazak od kuće razlog zašto imam želju za pokretanjem jedne privatne škole. Ja sam, u suštini, bila vrlo nesrećna u tom internatu koji je bio nepodnošljiv. Mislim, škola kao škola je bila u redu ali…Toliko je sve bilo strogo i nepravedno, ma bilo je strašno. Onda smo još u to vreme razmišljali ja i Ivo Pogorelić, koji je sa mnom tada bio na konzervatorijumu, o tome kako ćemo mi jednog dana napraviti jednu sjajnu privatnu školu.
U svakom slučaju, još se ništa nije desilo po tom pitanju što ne znači da neće. Naime, imam ideje oko toga ali ništa još konkretno. Najverovatnije kada odem u penziju, jer šta da radi čovek kada napuni 65…(smeh)
Kako usaglašavate obaveze izmedju pedagoškog rada ovde na akademiji, čestih koncerata i rada u studiju? Gde vam je najlepše?
-U osnovi, suština je u komunikaciji. Kada čovek prati razvoj jednog mladog kolege i on vrši neki pozitivan uticaj na njega stvarno je sjajan osećaj. Ali, takodje, kada čovek svira i vidi i oseća, a to se prevashodno oseća, zadovoljne ljude kojima je nešto pružio isto tako je neprocenjivo iskustvo… Tako da se, u suštini, sve svodi na kontakt i razmenu sa ljudima. To, na kraju krajeva, i jeste cilj umetnosti: otvaranje nekih novih svetova drugima, bez obzira da li ste u ulozi pedagoga ili interpretatora.
Uvek mi je lepo u Beogradu
Svirali ste na najjpoznatijim svetskim muzičkim scenama? Gde se najbolje osećate, gde najviše volite da svirate?
– Teško je izdvojiti neku scenu posebno ali ako baš moram onda je to Pariz. Publika je izvrsna, oseća i razume muziku ali istovremeno donosi jednu opuštenu atmosferu na koncert koja iz umetnika izvlači ono najbolje. Takodje, volim svirati u Beču, prevashodno zbog njegove bogate muzičke tradicije.
Svake godine ste gost na čelo festivalu u Beogradu. Publika Vas čeka i narednog juna. Dolazite li ponovo?
-Svakako. Volim svirati u Beogradu. Mi imamo vrlo obrazovanu publiku mada ona danas nije tako mnogobrojna kao što je to bilo pre dvadesetak godina. Možda i zbog toga se svira na manjim scenama ali su zato onda svi koncerti odlično posećeni (smeh)…
U svakom slučaju, uvek mi je lepo u Beogradu ali je tužno što je ostatak zemlje, što se tiče ozbiljne muzike, potonuo u neko mrtvilo. Nekada smo svirali turneje po Srbiji: Niš, Novi Sad, Kruševac a danas se svelo samo na Beograd. Izuzetno mi je žao zbog toga i mislim da u najskorije vreme pokušamo organizovati neki koncert bar u Novom Sadu. Još ništa nije sigurno ali se nadam da bi tokom naredne godine tu ideju mogli i ostvariti. Biće mi izuzetno drago ako uspem u tome.
Nenad Jovanović
Jedan od sadašnjih učenika Ksenije Janković je i 19-godišnji Beogradjanin Nenad Jovanović. U Detmoldu je već drugu godinu i izuzetno je zadovoljan uslovima života i rada:
-Meni je ovde zaista odlično. Imamo sjajne uslove za rad i odličnu atmosferu na grupi studenata violončela. Jedino mi pomalo nedostaje Beograd. Detmold je mali grad za nas mlade koji dolazimo iz većih gradova. Inače, sve ostalo je super-onako studentski.
Kak je došlo do toga da si postao student Ksenije Janković?
-Nakon završene srednje muzičke škole u Beogradu, konkurisao sam i ovde i na beogradskoj akademiji. Primljen sam na oba mesta a odlučio sam se doći u Nemačku prevashodno zbog mogućnosti da učim i radim sa profesorkom Janković. Roditelji su se malo bunili na početku, ipak sam došao sa 17 godina ovde, ali sada je sve u redu… (smeh)
Kakvi su planovi nakon završetka studija: ostanak u Nemačkoj ili povratak kući?
-Još je rano da donosim takvu odluku ali obe opcije su moguće. Ovde mi se svidja i lako bi se mogao odlučiti da zauvek ovde ostanem . S druge strane, voleo bih se i vratiti kući i recimo raditi kao član nekog muzičkog trija…Ima još vremena za takvu odluku.
