Sve češće se primećuje da se mnogi ljudi osećaju emotivno i anksiozno jutro nakon konzumiranja alkohola. Postavlja se pitanje zašto se to dešava i postoji li način da se to spreči.
U trenutku, piće može delovati kao dobra ideja. Alkohol može da izazove osećaj opuštenosti, smanjenja kočnica, pa čak i euforije. Međutim, sledećeg jutra može se javiti kajanje zbog te „dodatne čaše vina“.
Pored neprijatnih fizičkih simptoma mamurluka — glavobolje, mučnine, žeđi i osetljivosti na svetlo i zvuk — alkohol može izazvati i dugotrajnije emocionalne posledice. Ovaj fenomen se ponekad naziva „hang-ksioznost“ (emotivna anksioznost posle alkohola) i može se manifestovati kao mentalna magla, anksioznost, razdražljivost, osećaj kajanja ili stida, piše Njujork tajms.
Seli Adams, vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu u Birmingemu koja proučava kognitivne i bihevioralne efekte alkohola, navodi da je i sama ranije pila nakon stresne nedelje kako bi se opustila, ali da joj se „anksioznost uvek vraćala desetostruko sledećeg jutra“.
Ova osećanja narednog dana samo su deo šireg uticaja alkohola na mentalno zdravlje. Dugotrajna i prekomerna upotreba alkohola povezuje se i sa depresijom i anksioznošću.
„Znamo da ljudi sve više povezuju mentalno zdravlje i alkohol, i to je jedan od razloga zbog kojih odlučuju da smanje ili potpuno prestanu da piju“, rekla je dr Adams. (U njenom slučaju, prestala je da pije jer jutarnja anksioznost nije bila vredna kratkotrajnog uživanja.)
Evo pregleda onoga što stručnjaci smatraju da stoji iza ovih emocija i kako se s njima može nositi.
Šta se dešava u mozgu kada pijete
Alkohol ima širok spektar efekata na organizam. U mozgu remeti ravnotežu hemijskih prenosilaca, tzv. neurotransmitera, koji omogućavaju komunikaciju između ćelija.
Kada počnete da pijete, alkohol izaziva oslobađanje dopamina u centrima za nagradu, zbog čega se javlja osećaj zadovoljstva i euforije. Takođe pojačava dejstvo GABA neurotransmitera, što dovodi do opuštanja i pospanosti, dok istovremeno smanjuje aktivnost glutamata, što može uticati na pamćenje i motoriku.
„Alkohol je prilično kompleksna supstanca“, kaže dr Stiven Holt, lekar primarne zaštite i direktor Klinike za oporavak od zavisnosti na Yale School of Medicine. „On istovremeno deluje na više sistema, i zato ima toliko različitih efekata.“
Kako telo razgrađuje alkohol, mozak pokušava da se vrati u normalno stanje. Zbog toga se ljudi često osećaju „prilično loše sledećeg dana“, navodi dr Adams. Neka istraživanja pokazuju da se tada smanjuje osećaj smirenosti i povećava umor. Studija iz 2021. godine pokazala je i da su osobe sa mamurlukom slabije sposobne da regulišu emocije — „sve im je delovalo negativnije“, kaže Adams.
Alkohol i složeni uticaji na raspoloženje
Dr Hju Kejhil, neurolog iz NewYork-Presbyterian The One, navodi da je teško izdvojiti jedan uzrok emocionalnih posledica alkohola jer on utiče na više faktora istovremeno.
Na primer, san: iako alkohol može pomoći da brže zaspite, on smanjuje REM fazu sna, što može dovesti do anksioznosti. Alkohol takođe izaziva dehidraciju, što može uticati na raspoloženje. Pored toga, smanjuje socijalne inhibicije i utiče na pamćenje, pa ljudi mogu doneti odluke koje kasnije žale ili ih se ne sećaju.
Intenzitet mamurluka zavisi od genetike, telesne težine, procenta masti u telu, kao i od hrane i hidratacije, kaže dr Adams. Emocionalne reakcije su takođe individualne. Jedno istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da stidljivije osobe češće doživljavaju anksioznost sledećeg jutra.
Istraživanja sugerišu da hronična konzumacija alkohola može promeniti osnovne nivoe neurotransmitera u mozgu, što može povećati sklonost ka hiper-uzbuđenju ili paničnim napadima pri naglom prestanku konzumacije, iako nije jasno koja količina alkohola dovodi do toga.
Kako se nositi s tim
Da biste izbegli noć koja može dovesti do emocionalnog mamurluka, stručnjaci savetuju da unapred razmislite o posledicama — ne samo o trenutnom uživanju, već i o tome kako ćete se osećati sledećeg dana.
Istraživači još nemaju način da potpuno razdvoje fizičke i emocionalne efekte alkohola, ali metode poput sporijeg konzumiranja, razblaživanja pića ledom ili pauza između pića mogu pomoći da se smanji ukupna količina alkohola i ublaže posledice.
Pošto su alkohol i mamurluk kompleksni, verovatno ne postoji jedno univerzalno rešenje za „hang-ksioznost“, kaže dr Adams. Ako se javi loše raspoloženje, važno je znati da je to deo mamurluka i da će proći.
Dr Kejhil dodaje da je realnost jednostavna: telu je potrebno vreme da razgradi alkohol. Kratak popodnevni san, kaže on, često daje najbolji efekat u odnosu na uloženi trud.
