„Prekretnica.“ Tako imunološkinja Misty Jenkins iz Walter and Eliza Hall Institute of Medical Research opisuje CAR T-ćelijsku terapiju, novu, ali i dalje veoma skupu metodu lečenja raka koja „pojačava“ imuni sistem organizma kako bi se borio protiv bolesti.
Krajem prošlog meseca glumac Sem Nil, poznat nam između ostalog iz filma Jurassic Park, skrenuo je pažnju javnosti na ovu terapiju otkrivši da je njegov rak trećeg stadijuma u remisiji nakon što je primio CAR T-ćelijsku terapiju u okviru kliničkog ispitivanja u Sidnej. Ipak, nije želeo da svoju remisiju nazove čudom — uspeh je, kako je rekao, „nauka u svom najboljem izdanju“, piše Gardijan.
Istorija CAR („himerični antigenski receptor“) T-ćelijske terapije sastoji se od niza manjih otkrića koja su se decenijama nadovezivala jedno na drugo, dovodeći do velikog napretka u lečenju pacijenata. Terapija je razvijena tokom devedesetih godina, a poslednju deceniju doživela je pravi procvat. Od 2018. godine u Australiji su odobrene četiri CAR T-ćelijske terapije za primenu, a sve su namenjene lečenju karcinoma krvi.
Uspeh tih terapija dodatno je povećao optimizam među istraživačima i lekarima da bi CAR T-ćelijska terapija uskoro mogla postati jedno od glavnih oružja u borbi protiv raka. Naučnici sada pokušavaju da je prilagode i za lečenje solidnih tumora, uz prve obećavajuće rezultate, iako je i dalje teško „naučiti“ T-ćelije da pronađu svoju metu. U budućnosti bi terapija mogla čak da se prima i putem injekcije.
„Ovo je izuzetno uzbudljiv period za imunoterapiju raka, jer imam osećaj da smo tek zagrebali površinu onoga što je moguće“, kaže Dženkins.
„Dodavanje GPS-a“ T-ćelijama
Imuni sistem je neverovatno složen. Ako bi njegova funkcija morala da se svede na jednu rečenicu, moglo bi se reći da brani organizam od stranih napadača — poput bakterija, virusa i gljivica — i uklanja oštećene ili kancerogene ćelije. Među njegovim „oružjem“ nalaze se različite vrste belih krvnih zrnaca, uključujući T-ćelije.
Citotoksične, odnosno „ubilačke“ T-ćelije, svojevrsni su plaćenici imunog sistema. Proteini na njihovoj površini vezuju se za napadače ili obolele ćelije, poput ćelija raka, i probijaju njihove membrane, uništavajući ih.
Međutim, ćelije raka veoma su vešte u izbegavanju imunog sistema. CAR T-ćelijska terapija pokušava da unapredi „vojsku“ T-ćelija kako bi prevazišla taj problem. Dženkins ovu terapiju opisuje kao „dodavanje GPS-a“ T-ćelijama, kako bi lakše pronašle metu.
Terapija se uglavnom sprovodi tako što se iz krvi pacijenta izdvoje T-ćelije, koje se zatim genetski modifikuju van tela kako bi razvile taj „GPS“ — himerični antigenski receptor. Tako modifikovane CAR T-ćelije uzgajaju se u laboratoriji, a potom vraćaju pacijentu infuzijom, gde nastavljaju da se razmnožavaju. Zahvaljujući tim modifikacijama, mogu da pronađu i unište ciljane ćelije.
Ova terapija ima nekoliko prednosti u odnosu na tradicionalne metode lečenja raka, poput hemoterapije. CAR T-ćelije mogu se precizno usmeriti na određene vrste tumora ciljajući specifične proteine koje proizvode samo ćelije raka. Terapija je i brža — često je dovoljna jedna infuzija i nekoliko nedelja bolničkog lečenja, dok hemoterapija traje mesecima.
Tradicionalna hemoterapija i dalje ostaje osnova lečenja raka, objašnjava imunološkinja Krisel Di-Suza iz Peter MacCallum Cancer Centre. Ona je mnogo jeftinija, koristi se za širi spektar karcinoma, može brzo da se primeni, a njeni neželjeni efekti su dobro poznati i lakše se kontrolišu.
Ali velika prednost CAR T-ćelijske terapije jeste to što, u najboljem slučaju, njen zaštitni efekat može dugo da traje i spreči povratak bolesti.
„To je kao živi lek“, kaže Di-Suza. „Teoretski, može da ostane u organizmu pacijenta zauvek ako se stvori imunološko pamćenje.“
Ona podseća na Emili Vajthed, prvo dete koje je primilo CAR T-ćelijsku terapiju 2012. godine. Kod nje se rak nije vratio.
„Moraju da osvoje gotovo neosvojivu tvrđavu“
Iako je CAR T-ćelijska terapija postigla uspeh kod karcinoma krvi, napredak je sporiji kada je reč o solidnim tumorima, poput raka dojke, mozga ili prostate.
„Lečenje mnogih karcinoma krvi je kao pecanje ribe u buretu u poređenju sa solidnim tumorima, gde T-ćelije moraju da osvoje gotovo neosvojivu tvrđavu“, kaže Maté Biro iz Garvan Institute of Medical Research.
Karcinomi krvi pogodni su za CAR T-ćelijsku terapiju jer modifikovane ćelije lako pronalaze i uništavaju ćelije raka koje cirkulišu krvotokom. Solidni tumori su, međutim, mnogo složeniji — imunom sistemu je teško da dopre do ćelija unutar tumora, a sami tumori često uspešno „prigušuju“ odgovor T-ćelija i izbegavaju njihovo delovanje.
Zbog toga istraživači pokušavaju da T-ćelije opreme snažnijim „oružjem“, bilo preciznijim „GPS-om“, bilo dodatnim pojačavanjem njihove aktivnosti. Već postoje prvi ohrabrujući rezultati u lečenju gastrointestinalnih tumora i tumora mozga kod dece.
„Danas možemo dodatno da unapredimo T-ćelije tako da same luče lekove ili antitela u mikrookruženje tumora kako bi duže opstale“, kaže Dženkins.
Veliko interesovanje vlada i za tzv. in vivo terapije, kod kojih bi organizam sam stvarao CAR T-ćelije. Umesto vađenja krvnih ćelija i laboratorijske modifikacije, pacijent bi mogao da primi injekciju koja podstiče telo da samo proizvede CAR T-ćelije, slično kao kod vakcinacije.
Takve terapije tek ulaze u klinička ispitivanja, ali Biro smatra da bi mogle drastično da smanje troškove lečenja.
„Nada je opravdana, ali i nestrpljenje“
Cena je danas najveća prepreka za primenu CAR T-ćelijske terapije — pojedini tretmani koštaju i više od pola miliona australijskih dolara po pacijentu. Očekuje se da će buduće tehnologije, poput in vivo terapija, značajno smanjiti cenu, ali za to će biti potrebne godine.
Australijska vlada je ove nedelje saopštila da će terapija Carvykti za multipli mijelom biti besplatno dostupna u državnim bolnicama. Bez državnog finansiranja, cena ovog tretmana prelazi 200.000 australijskih dolara po pacijentu.
Problem predstavlja i dostupnost terapije. Biro i Dženkins upozoravaju da bi Australija mogla da zaostane ukoliko ne bude ulaganja u istraživanja i domaće kapacitete za proizvodnju CAR T-ćelijskih terapija.
„Ovakvi proboji mogući su samo kada bolnice već imaju znanje, infrastrukturu i stručnjake za proizvodnju i primenu ovakvih terapija“, kaže Dženkins.
Uspeh Sama Nila, koji je terapiju opisao kao „nauku u svom najboljem izdanju“, daje mnogima nadu.
„Nada je opravdana“, kaže Biro, „ali i nestrpljenje.“
On smatra da su CAR T-ćelijske terapije jasan primer onoga što Australija može da postigne kada ulaže u nauku i naučnike.
„Nauka daje rezultate“, kaže on. „Sada političari i zdravstveni sistem moraju da sustignu taj napredak.“
