Nema mnogo mesta na američkoj javnoj sceni za mlade konzervativne komičarke, koje svojim britkim perom i satirom ukazuju na suštinske probleme američke domaće i spoljne politike, u kakve spada Julija Gorin. A ona je, među retkima, možda i jedina koja se ozbiljno bavi Kosovom i Srbijom, nastojeći da publici, kolegama, medijima i na kraju političarima, objasni da ne počinje sve od odgovornosti Srba, već da i sukobi u Hrvatskoj, i Bosni i na Kosmetu svoje duboke korene imaju u dalekoj prošlosti, za koju u Americi, naravno, niko nema vremena. Zbog svega što na sceni ili u svojim blogovima Julija Gorin kaže i zbog svega iza čega stoji, imala je često problema, sa Hrvatima, Albancima, ili drugima koji su istinom povređivani.
– Ne obraćam pažnju na njih, na takve koji me često napadaju. To su izopačeni, izvitopereni ljudi, koje je zapravo teško nazivati ljudima – kaže u intervjuu za „Vesti“ Julija Gorin, koja se za Srbiju zainteresovala 1999. ne verujući da Amerika može bombardovati jednu evropsku zemlju.
– Znamo da je tada predsednik bio klovn, po imenu Bil Klinton, koji je u neprilikama bio nebrojano puta. Naravno, bombardovanje je iskoristio za svoj lični interes i bekstvo od odgovornosti, na veliku štetu američkog državnog interesa. Sve je tada postalo za mene irealno – moj suprug i ja smo živeli svakodnevni život, ali naše duše i naše misli su bile negde drugde. Bili smo kompletno dezorijentisani, osećali smo se kao da se svet izokrenuo naopako i da je Amerika utonula u duboki san.
Zapad izabrao naciste
– Trudim se u svojim nastupima da pojednostavim stvari, da ih približim običnim ljudima. Na primer, da kažem da je Zapad, u slučaju Hrvatske, izabrao naciste, umesto onih koji su se protiv njih borili. I onda povežem kako su muslimani i nacisti stari prijatelji. Takve veze ljudi razumeju. Ali, ako se suviše bavim detaljima, onda znam da će me najbolje razumeti moji čitaoci Srbi – kaže sagovornica „Vesti“.
• Da li se Amerika konačno probudila?
– Već tada sam znala da će se to Americi olupati o glavu. Način na koji je ovdašnja levica, koja je u principu protiv rata, podržavala taj sukob, bio je dovoljan dokaz da je taj rat veoma loš po Ameriku. Moja prva kolumna na tu temu objavljena je posle mesec dana, ali tada ni ja nisam znala mnogo o suštini sukoba, a sve se svodi na činjenicu da smo bombardovali hrišćane u ime muslimana, pa je to moju sumnju u ispravnost odluke samo pojačalo. Mislila sam, ubrzo će svet shvatiti farsu ove situacije, ali evo, prošlo je 10 godina, a nije se desilo ništa, odnosno desila se nezavisnost Kosova. Zato sam nastavila istraživanja, to je postala moja misija, da proširim reč istine o Srbiji i Kosovu.
• Da li ste bili iznenađeni odlukom o priznavanju Kosova?
– Između odlučnosti birokrata da ostvare zacrtani plan sa Kosovom i indiferentnosti ostatka sveta nije bilo mesta ni za kakvu moju iznenađenost, bez obzira kako sam pasionirano pisala o tim sukobima, osvetljavala suštinu problema, posledice nezavisnosti, uništavanje suvereniteta jedne zemlje. Bilo je i meni kristalno jasno da sve ide u tom pravcu proglašenja i priznavanja nezavisnosti Kosova. Dakle, nisam razočarana. Ja bih to radije nazvala potpunim gubitkom respekta za moju zemlju.
• Kako objašnjavate činjenicu da se Kosovo ne posmatra u svetlu globalnog rata protiv terorizma?
– Bilo šta što uključuje Srbe je odlično polje za igre velikih sila. Ako su Srbi uključeni, čak iako se radi o muslimanskoj agresiji u stvari, stanje se stavlja u perspektivu koja je suprotna od realnog i odmah se proglašava izuzetkom. Tako Amerika pokazuje svetu da u stvari voli muslimane, jer im, eto, pomaže u stvaranju države, eto pomogli smo muslimane na Balkanu – reći će silni. A takvu sliku mogućom čine konstantno ravnodušna javnost i levo orijentisani mediji koji potenciraju da sve počinje i završava sa odgovornošću i krivicom Srba.
• Kako dolazite do informacija, imate li prijatelje među Srbima, jeste li u kontaktu sa našim političkim analitičarima?
– Imam mnogo izvora: od dobrih analitičara, preko onih koji su na licu mesta, pa do vesti iz druge ruke… U suštini, ja se bavim analizama, ali najvažniji deo mog posla je da proširim vesti u javnost, iako za sada imam pristup limitiranom delu, uglavnom konzervativcima. Na kraju krajeva, ja sam zadovoljna ako posejem seme sumnje i navedem ih na dalja istraživanja koja će potvrditi moju tezu.
• Da li za postojeće stanje okrivljujete i političare i vlasti u Srbiji?
– Nemam baš mnogo pravih informacija o funkcionisanju političke scene u Srbiji, osim što znam da ima puno beskičmenjaka političara, kao i svuda u svetu, uostalom. Korupcija je ogroman problem, a korumpirani političari su mislili ako igraju američku igru, da će ih tretirati sa poštovanjem. Nažalost, brzo su shvatili da od Amerike samo mogu dobiti po zubima. Pa čak sam i ja, dok nisam zaronila u istraživanja, verovala da Amerika ima integritet, pa kako onda ne bi obični Amerikanci, nezainteresovani za politiku. Zato ne osuđujem srpske političare što nisu videli kuda sve to vodi.
• Nikada niste bili u Srbiji, iako biste, uprkos svemu, voleli?
– Zaista bih želela jedno takvo putovanje, i uprkos Hrvatima koji rade u avio-industriji i koji bi voleli da prepoznaju moje ime na listi putnika i pošalju neke kriminalce da me srede, što mi već dugo poručuju. Evo, ponavljam – nema Srba koje sam lično upoznala, osim dva prijatelja koja sam stekla prošle godine u Izraelu, i nekolicine onih sa kojima razmenjujem imejl poruke. Ali, ima i mnogo onih koji mi žele dobro i šalju dobre poruke. Volela bih da dođem u čikago kada počnem ponovo sa svojim večerima komedije jer moje viceve o Balkanu Srbi najbolje razumeju.
• Nema mnogo mesta za žene na američkoj komičarskoj sceni, kako preživljavate u tom svetu?
– Veoma je teško jer ako nemate agenta u ovoj industriji ne možete nikuda stići. A i agenti i menadžeri su preplašeni od žena -političkih analitičara, naročito konzervativne orijentacije. Nije problem ni publika, ni mesto izvođenja, ni web-stranice namenjene komediji. Osim toga, ja sam sa turnejama prestala 2004, od kada se ozbiljno bavim Kosovom i Srbijom. Na žalost, konzervativci ne čine skoro ništa da sačuvaju ovakvu vrstu komedije, pa zato ona uglavnom opstaje na Internetu, a ne na javnoj sceni.
• Kako gledate na američke predsedničke izbore?
– Bez obzira ko pobedi, odnos prema Srbima će, nažalost, ostati isti. LJudi koji su u trci su gubitnici, po mnogim pitanjima. Obasuti smo intelektualnom lenošću, ignorancijom i konfuzijom, a živimo u veoma ozbiljnom vremenu. Nažalost, i republikanci u Kongresu su zaboravili da su se suprotstavili bombardovanju Srbije i da je to bio Klintonov rat i rat svih Sorošovih ljudi.
• Posle knjige „Klintonizam“, koja je potresla i političku i komičarsku scenu, pišete li nešto novo?
– čudi me da je i ta knjiga ugledala svetlost dana, ali se izgleda isplatilo to koliko sam energije uložila u taj projekat, pa ću sledećih meseci biti češće na radiju i TV, promovišući je. Nadam se da će mi to otvoriti i neka druga vrata. Ako ova knjiga dobro prođe, moja sledeća će se baviti Balkanom. Ipak, ne očekujte od mene previše. Ja sam samo specijalista, a ne ekspert i više sam pisac, nego reporter…
Od Rusije do NJujorka
• Julija Gorin živi u NJujorku odakle se sa roditeljima doselila 1975. iz Rusije. Spada među vrlo poznate konzervativne komičarke. NJene humoreske se objavljuju u „NJujork tajmsu“, „Vašington postu“, a sa svojim komičarskim šouom gostovala je i na svim većim TV stanicama u Americi. Objavljivala je u magazinu „Penthous“, njeni vicevi su u „Vodiču za viceve“, pojavljuje se u šou-programima DŽeja Lena, DŽona Stjuarta, ima je u čuvenoj „Fabrici smeha“ i na mnogim TV kanalima.
• NJeni tekstovi redovno se pojavljuju na www.FrontPageMag.com, svi blogovi su na www.JuliaGorin.com i www.PoliticalMavens.com.
