Zakon za dijasporu, sansa za dijasporu?

Predlozi ZSD-a vec usli u nacrt Zakona – Okrugli stolovi ZSD-a u vezi Zakona dijaspore u celoj Nemackoj

Hamburg, 06.12.208 (ZSD) – Ovih dana javnosti je predocen nacrt Zakona o dijaspori koji predlaze Ministarstvo za dijasporu Srbije, a koji bi trebalo da naredne godine usvoji Skupstina Srbije. Ministar za dijasporu, mr. Srdjan Sreckovic pozvao je dijasporu da aktivno ucestvuje u kreiranju ovog zakona i pozvao na javnu raspravu.

Centralni savet Srba u Nemackoj (ZSD) je na nedavno u Beogradu odrzanoj „Medjunarodnoj konferenciji o srpskoj dijaspori i razvoju maticne drzave“ izneo niz svojih konkretnih predloga u vezi ovog zakona. Upitali smo predsednika ZSD-a, prof.dr. Stojanu Aleksic, da li je objavljenim predlogom zakona zadovoljna i da li su predlozi ZSD uzeti u obzir:

Nasi predlozi su diskutovani i raduje nas da su usli u nacrt zakona. Moram da naglasim da dugonajavljivan zakon krije uglavnom nade da se odnosi izmedju matice Srbije i Srba van Srbije zakonski regulisu. Jedan odnos medjutim ne moze da se regulise zakonom. On mora pre svega da bude iskren i da bazira na poverenju. To se samo zakonom ne moze obezbediti.

Sta zelite time da kazete?

Cinjenica je da je odnos matice i dijaspore cesto sentimenalno-patriotskog karaktera. Taj odnos je medjutim jednostran. Imamo osecaj da dijaspora vise misli o matici nego matica o dijaspori. Mozda je to i prirodno. Ali cemu sluzi jednostrana ljubav?

Centralni savet Srba u Nemackoj pokusava da u odnos dijaspore i matice unese jedan nov kvalitet. Da li vam to uspeva?

Moram da priznam, da smo kao Centralni savet Srba u Nemackoj u Srbiji vrlo dobro primljeni i da smo za vrlo kratko zapoceli saradnju sa svim ministarstvima koji se ticu nas u rasejanju. Primetili smo, da je matici potreban jedan kvalitetan partner kao sto je ZSD sa kojim ce da razgovara „oci u oci“. Medjutim i tu moram da napomenem da nekada imamo osecaj da nas neki ne uzimaju za ozbiljno. Nekim strukturama u Srbiji, pa bas onima koji imaju sluzbeni zadatak da se bave nama u rasejanju prosto ne odgovara jedna samosvesna, punoletna dijaspora. Oni na to prosto nisu navikli.

Zasto onda uopste Zakon o dijaspori?

Nemojmo da izgubimo iz vida da se taj zakon odnosi i na Srbe u susednim zemljama, Srbe koji su zemlju napustili iz ekonomskih razloga pre 40 godina, pa Srbe ratne izbeglice 90-tih godina. Tu su i potomci onih Srba koji su otisli posle Drugog pa cak i Prvog svetskog rata. Zakon nudi dakle za svakoga ponesto. Taj zakon matici nudi mogucnost da se pred domacoj javnosti opravda da „eto nesto cini za dijasporu“ a nama u dijaspori, a to je vaznije, otvara mogucnost da ih uzimamo za rec.

Da li je ZSD upoznat sa Zakonom o dijaspori i koje ima sugestije i primedbe?

U trenutku se zakon diskutuje na nivou nasih pokrajinksih podruznica. Do kraja decembra imacemo i zvanican stav ZSD-a. Ukljucili smo i tim advokata, nasih clanova. Vec sada smatramo da su zakonom predvidjeni skupstine, saveti ili odbori mozda nepotrebni. Tako se nasi problemi samo razvodnjavaju i prebacuju sa nadleznosti na nadleznost. Mi zahtevamo samo jedan medjuresorni organ u kojem ce da sede predstavnici ministarstava, na nivou ministra ili drzavnog skretara s jedne i predstavnici dijaspore s druge strane. Kako ce da se predlazu i biraju predstavnici to jos moramo da vidimo. Vidovdanske susrete dijaspore treba zadrzati kao neki forum. Dijaspori treba dati prostora da se artikulise, da diskutuje ili da predstavi ono sta godinama mukotrpno radi u zemljama boravka a za sta matica uopste ne zna.

Kako zelite da se biraju zakonom predvidjeni poverenici dijaspore buduci da je dijaspora cesto razjedinjena i da sve cesce dolazi do otvorenih sukoba raznih tabora?

To je veliki izazov za dijasporu. Poverinici za dijasporu, prema misljenju ZSD-a u dosadasnjem obliku za nas nisu resenje. Pre svega ako se radi o volonterskom radu. Zato ZSD zahteva da se rad sa dijasporom u svakom smislu profesionalizuje. Duznost poverenika za dijasporu trebalo bi da se prenese na savetnike ili atasee pri ambasadama i konsulatima ciji bi rad bio placen. I tu trazimo da se iz nasih redova predlazu i konkurisu ljudi koji dobro poznaju zemlju useljenja. Zemlje kao Grcka, Italija, Spanija ili Turska vec odavno imaju svoje poverenike za dijasporu u svojim ambasadama i konsulatima u Nemackoj. Medjutim oni su ujedno i poverenici za dijalog sa zemljom domacina. Oni tako nisu samo pusti „cuvari dijaspore“ vec imaju znacajnu ulogu u zastupanju interesa svog naroda u Nemackoj. Zakon uostalom samo regulise odnos matice i dijaspore i obrnuto. Potpuno se gubi iz vida koji znacaj srpska dijaspora ima za maticu u zemljama u kojima vec zivi. Smatramo da su tu cesto neiskoresteni kapaciteti. Pogresno je srpsku dijasporu gledati kao neka „ostrva srpstva u inostranstvu“ koji sebe definisu jedino kroz maticu. Srpska dijaspora se tako gura u getoizaciju i izolaciju. To nam je najmanje potrebno.

Jedan od glavnih stavki zakona je popis dijaspore. Da li je uopste potreban takav popis?

Takav popis je apsolutno nepotreban. Do kraja naredne godine se i tako izdaju novi pasosi Srbije. Tako cemo konacno saznati barem koliko drzavljana Srbije zivi u Nemackoj. To ce biti najkasnije 2010 godine kada Nemci objave svoje zvanicne statisticke podatke. Srpski izvori ce biti, kao i dosada, nepotpuni, jer nece svi gradjani Srbije da vade pasos u Nemackoj. Neki ce to da urade u Srbiji a tamo ih niko nece pitati, gde zive. Da li u Srbiji ili inostranstvu. Zato smatramo da planirano popisivanje dijaspore u celom svetu i to jos na dobrovoljnoj bazi, kako zakon predvidja, nema nikakvog smisla i potpuno je neprofesionalno. Ko ce da popise taj silni narod po celom svetu? Koliko to treba da kosta? Pre svega protivimo se popisivanju licnih podataka, kao imena, adrese ili slicno. Sta je sa zastitom podataka? Jednoj drzavi ne treba moje ime, prezime i adresa da bi kreirala politku prema celokupnoj srpskoj dijaspori. Jednoj drzavi je potrebna pre svega strategija. A strategija pociva na snimanju realne situacije. To se radi kroz anonimna ispitivanja. ZSD zato kao alteranativu predlaze ispitavanje javnog mnenja medju Srbima u Nemackoj. I tako se mogu dobiti kvalitetne informacije o stvarnom stanju dijaspore. I tako se moze “opipati puls” diaspore. ZSD je i tu spreman da Ministarstvu za dijasporu ponudi kvalitetna resenja i saradnju.

Dr. Aleksic, hvala vam na ovom razgovoru.

Zentralrat der Serben in Deutschland e.V.
Hauptgeschäftsstelle Hamburg
Spökelbarg 12
22117 Hamburg
Telefon: +49 (0) 40 – 7 31 45 58
Telefax: +49 (0) 40 – 7 31 45 58
Mail: kontakt@zdsd.de
www.zentralrat-der-serben.de