ZABORAVLJENI SRPSKI OLIMPIJAC: Njegov uspeh ponovio je tek NOVAK ĐOKOVIĆ, 112 godina kasnije

 

Prve moderne Olimpijske igre… Grčka krajem 19. veka… Pozivu da se takmiče za najveća sportska obeležja odazvalo se samo 14. država. Srbija nije bila među njima, ali to ne znači da u Atini te 1896. godine nije bilo Srba… bar na posredan način.

 

Svečanom otvaranju prvih Igara modernog sveta prisustvovao je kralj Aleksandar Obrenović kao jedini strani zvaničnik koji je našao vremena da ode u Grčku. Među učesnicima, pod zastavom Ugarske, takmičio se i Momčilo Tapavica, Srbin iz sela Nadalj u Vojvodini.

 

Arhitekta sa srcem olimpijca

 

 

Od sporta se u to vreme nije živelo. On se tada samo voleo. Momčilo Tapavica bio je arhitekta koji je u slobodno vreme trčao, dizao tegove i igrao tenis. Važio je jednog od najjačih ljudi u Vojvodini, snažnog i veoma razvijenog.

 

Kada je od Ugarske došao poziv da se takmiči pod njenom zastavom na obnovljenim Olimpijskim igrama, Momčilo se odazvao i to rešivši da se oproba u čak četiri discipline – atletici, rvanju, dizanju tegova i tenisu. 

 

Od ukupno šest medalja koliko je Ugarska osvojila na Olimpijadi u Atini, Momčilo Tapavica odneo je jednu, ali su mu ostale izmakle „za dlaku“. Bio je četvrti u rvanju i šesti u dizanju tegova. Zbog povrede je morao da odustane od takmičenja u atletici.

 

Kruna Momčilovog takmmičenja bila je bronzana medalju u tenisu. Nakon njega, ovaj uspeh je za Srbiju ponovio tek Novak Đoković više od veka kasnije, na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine.

 

„Niko mu nije bio ravan u rvanju, a još manje u dizanju tereta i bacanju kamena s ramena. Bavio se raznim granama sporta i bio je umno i fizički iznad svojih vršnjaka, a kao diplomirani arhitekt nadvisio je intelektualno neškolovane u gardi. Zatim, kao najistaknutiji član Saveza za telesno vaspitanje, postao je pojam u očima vojnika. Imao je samo jednu manu: precenio je svoju snagu i to mu se osvetilo na Olimpijskim igrama u Atini.“

 

Ferenc Kemenji, potpredsednik MOK i generalni sekretar Olimpijskog komiteta Mađarske o Momčilu Tapavici u svojim memoarima

Pravi renesansni čovek

 

Posle Olimpijade Momčilo Tapavica se vratio svom zanimanju. Sportom se i dalje bavio, ali samo rekreativno. 

 

Postao je poznati i priznati arhitekta. Projektovao zdanje Državne banke Crne Gore na Cetinju, velelepni hotel „Boka“ u Herceg Novom, kao i zgradu Matice srpske u Novom Sadu čijoj se lepoti i danas dive. 

 

U 76. godini oboleo je od hronične žutice, koja se iskomplikovala. Umro je u Puli 1949. godine, gde je posle Drugog svetskog rata radio kao glavni urbanista. U Herceg Novom mu je 1999. godine postavljena spomen bista „prvom olimpijskom putniku iz Jugoslavije“.

 

Iako je olimpijsku medalju osvojio za reprezentaciju Ugarske (današnje Mađarske) Međunarodna teniska federacija Momčila Tapavicu vodi kao jugoslovenskog tenisera.

 

Što se reprezentacije Srbije tiče, naši sportisti su se na Olimpijadi prvi put oprobali tek 16 godina kasnije, 1912. godine.