U poslednje vreme sve više se spekuliše o mogućnosti da se parlamentarni izbori održe 12. jula. Ukoliko bi se predsednički izbori održali istovremeno kada i parlamentarni, te nijedan kandidat ne bude osvojio više od 50 odsto glasova, na drugi krug predsedničkih izbora izlazilo bi se dve nedelje kasnije – 26. jula.
U tom periodu veliki broj građana odlazi na godišnje odmore, koji su najčešće nekoliko meseci ranije rezervisani i uplaćeni, pa bi takav scenario mogao da se očekuje i ovog leta.
Analitičari su saglasni u oceni da bi potencijalni razlog za letnje izbore mogao da leži u izbornoj matematici, odnosno u proceni da bi režim Aleksandra Vučića mogao da izgubi vlast u slučaju velike izlaznosti. Iz tog razloga, Vučić navodno želi da organizuje glasanje dok je veliki broj ljudi u inostrantvu.
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas ocenio je da u slučaju izbora 12. jula, ne bi moglo da izađe na glasanje nekoliko stotina hiljada ljudi, koji bi bili na odmorima, ili na radu u inostranstvu.
S druge strane, malo je poznato da i birači koji se zateknu van Srbije u trenutku održavanja izbora mogu da izraze svoju izbornu volju.
Ukoliko se glasač na vreme registruje za glasanje van zemlje, moguće je glasanje u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu.
KAKO IDE PRIJAVA ZA GLASANJE SA LETOVANJA
Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) rekao je za Betu da zahtev za glasanje u inostranstvu „mora da se podnese najkasnije pet dana pre zaključenja biračkog spiska“.
„Ako se ima u vidu da se birački spisak zaključuje 15 dana pre dana izbora onda je 20-ak dana pre izbornog dana poslednji rok za prijavu za glasanje u inostranstvu“, pojasnio je.
Dimitrijević je naglasio da svi ljudi koji imaju srpsko državljanstvo imaju pravo da glasaju, dakle i oni koji u inostranstvu borave privremeno, turistički ili iz drugih razloga.
„Naravno da je moguće da ako je neko otišao na letovanje u tom periodu, ako se prijavi na vreme za glasanje u inostranstvu, poštujući zakonske rokove, onda može da glasa“, rekao je.
ZAHTEV SE PODNOSI AMBASADI SRBIJE U INOSTRANSTVU ILI OPŠTINSKOJ, ODNOSNO GRADSKOJ UPRAVI
Kada je reč o državljanima Srbije koji žive u inostranstvu, diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije dužna su da ih dan nakon raspisivanja izbora obaveste o rokovima i proceduri za glasanje, što čine najčešće putem svojih veb stranica.
Zahtev za glasanje podnosi se direktno ambasadi Srbije u inostranstvu ili opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu poslednjeg prebivališta u Srbiji – a nadležni organi su dužni da ga u najhitnijem roku obrade i donesu rešenje o promeni u biračkom spisku.
„Ta procedura nekada traje nekoliko dana, nekada dan, nekada duže. Naša je preporuka svim biračima da prate kada će biti raspisani izbori i da odmah po raspisivanju pišu ambasadama i odmah podnesu zahtev upravo da ne bi čekali poslednji rok, jer se ne zna u kom roku će im biti dozvoljeno da glasaju u inostranstvu“, rekao je Dimitrijević.
NAJMANJE 100 PRIJAVA POTREBNO ZA OTVARANJE BIRAČKOG MESTA
Za otvaranje posebnog biračkog mesta potrebno je da se prijavi najmanje 100 birača.
„Što je veći broj prijavljenih za glasanje, to je veća verovatnoća da će i sama diplomatsko-konzularna predstavništva otvoriti veći broj biračkih mesta“, naglasio je on.
Uprkos ovoj mogućnosti, Dimitrijević je napomenuo da udaljenost mesta boravka od mesta glasanja i prethodna negativna iskustva sa organizacijom glasanja u inostranstvu mogu uticati na izlaznost.
„Nezgodno je što ljudi ne znaju do isteka svih rokova za utvrđivanje biračkih mesta, da li će biti otvoreno biračko mesto, recimo, u Grčkoj ili ne znam gde, nego tek kad se zatvori spisak – kad se objave sva biračka mesta u inostranstvu“, naveo je Pavle Dimitrijević za Nedeljnik.
Ipak, Dimitrijević je ukazao da je zadatak dijaspore da se na sopstvenu inicijativu informiše i prijavi što veći broj birača kako bi izvršila pritisak na diplomatsko-konzularno predstavništva da bolje organizuju glasanje.
AMBASADE I KONZULATI U LETOVALIŠTIMA KOJA SRBI NAJČEŠČE POSEĆUJU
Prema infomacijama sa sajta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ovo su mesta u kojima su smeštene ambasade i konzulati Srbije u omiljenim letovalištima srpskih državljana:
Ambasada Srbije u Grčkoj nalazi se u njenom glavnom gradu – Atini, dok se je konzulat samo jedan i on je smešten u Solunu.
Osim ambasade Srbije u Zagrebu, u Hrvatskoj se naši konzulati nalaze u Rijeci i Vukovaru.
Kada je reč o Crnoj Gori, ambasada Srbije je u Podgorici, dok je konzulat naše države smešten u Herceg Novom.
U Turskoj se naš konzulat smešten u Istanbulu, dok se ambasada nalazi u Ankari.
„LJUDI MORAJU NA SOPSTVENU INCIJATIVU DA BUDU MAKSIMALNO INFORMISANI“
Iskustvo Crte pokazuje, kako je ispričao Dimitrijević, da se uoči svakih izbora sve veći broj udruženja srpskih građana u inostranstvu javlja sa različitim pitanjima, što pokazuje rastuću zainteresovanost dijaspore za izlazak na izbore.
Preporuka Crte je, kako je naglasio Dimitrijević, da pre svega Ministarstvo spoljnih poslova učini više napora u obaveštavanju građana, i o proceduri i rokovima, i da eventualno uspostavi neku vrstu kol centra za sva pitanja i odgovore u vezi sa glasanjem u inostranstvu.
„Imajući u vidu kakva je realna situacija, mislim da se ne treba pouzdati da će informisanje birača u inostranstvu biti na nekom višem nivou pred naredne izbore, pa udruženja naših ljudi koji žive u inostranstvu i ljudi pojedinačno moraju na sopstvenu inicijativu da budu maksimalno informisani šta se dešava u zemlji. Takva je objektivna situacija“, zaključio je Dimitrijević.
