Vuku zahvalni za savršeno pismo

Povodom 159 godina od smrti Vuka Stefanovića Karadžića položeni su venci na spomenik reformatoru srpskog jezika u Beču. Nebojša Rodić položio je venac u prisustvu prof. Svetlane Matić, predsednice Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Vilhelmina Mina Karadžić”. Spomenik se nalazi u Trećem bečkom okrugu, u ulici Rasumonjskdžgaše 22, a nedaleko od njega je ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić” na zgradi i istoimenoj adresi, postavilo spomen-ploču Mini Karadžić.

– Ovo je prilika da se setimo i obeležimo godišnjicu smrti pisca prvog “Srpskog rječnika”, prve srpske gramatike, “Narodne serbske pesnarice”, “Male prostonarodne slaveno-serbske pjesnarice” i “Pismenice serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu” i prevodioca Novog zaveta. Vuk Karadžić, kao što je poznato, bio je filolog, istoriograf, književnik i sakupljač srpskih narodnih umotvorina. Zbog toga smo danas tu da mu odamo počast i zahvalnost za sve što je uradio na polju pismenosti, očuvanja srpskog jezika i ćirilice, kao najsavršenijeg pisma na svetu. Rođen je u Tršiću 6. novembra 1787. godine, a više od pola veka živeo je i stvarao u Beču, zasnovao svoju porodicu sa Austrijankom Anom Marijom Kraus, koja mu je podarila trinaestoro dece, od kojih su, nažalost, preživeli samo sin Dimitrije i ćerka Mina, koja je uz oca bila do kraja života. Preminuo je 7. februara 1864. u Beču – istakao je ambasador Rodić.

Svetlana Matić je podsetila da je Vuk često isticao da, ako svako uradi koliko može, narod neće propasti.

– Značajno je da posećujemo mesta srpske kulture i da ne zaboravimo brojne srpske tragove u Beču. Svuda i u svakoj prilici i na svakom mestu, treba da ističemo značaj i doprinos naših velikana u prošlosti, koji su gradili mostove kulture i prijateljstva između srpskog i austrijskog naroda. To je naša odgovornost i obaveza da izvučemo iz zaborava, sve ono što nas čini dostojnim evropskim narodom, koji ima bogato istorijsko, jezičko i kulturno nasleđe – naglasila je Matićeva.

Istoričari za glavni grad Austrije vrlo često kažu da je Beč Vukov grad i to s razlogom, jer je reformator srpskog jezika pola veka živeo i radio u austrijskoj prestonici u koju je stigao iz Zemuna 1813. godine.

Kulturno nasleđe

Nematerijalno kulturno nasleđe je dobro koje nam je ostavljeno i treba da ga čuvamo za neke buduće generacije. Doprinos realizaciji tog cilja je, svakako, izrada podsetnika i vodiča za turiste i radoznale “Bečki tragovi Srba”, koji će se uskoro pojaviti na srpskom i nemačkom. Autori tog značajnog dela su Svetlana Matić i Marko Lopušina iz Beograda. To će biti prilika i da Austrijanci upoznaju kulturu Srba, najbrojnije strane zajednice u austrijskoj prestonici.

– To je i jedna vrsta svedočenja o pet vekova dolaska i postojanja srpskog naroda na ovom prostoru. Ako budemo baštinili svoje duhovno i kulturno nasleđe, očuvaćemo i svoj nacionalni i jezički identitet, ma gde živeli, navodi Matićeva.

Očuvanju kulturnog nasleđa, veliki doprinos daje i dijaspora svojim delima, aktivnostima i zaostavšinom.

Ne sme biti zaboravljen

Cveće na spomenik velikanu položile su i pesnikinje Nataša Pajković i Jadranka Stanojević, koje ističu da Vuk Stefanović Karadžić ne sme biti zaboravljen i mora da se pamti sve što je dao srpskom narodu.

– Svake godine polažem venac na spomenik našem velikanu. Tako ni ove godine naš Vuk nije zaboravljen. Položile smo venac u znak zahvalnosti za sva dela koja je ostavio iza sebe, a koja treba da pamte sve buduće generacije – rekla je Pajkovićeva koja je u ime udruženja Fokus, a kako dodaje i svih u dijaspori, odala počast Vuku Stefanoviću Karadžiću.