Lepo je otići u maticu, spojiti katoličke i pravoslavne božićne praznike i obe Nove godine, ali, na žalost, mnogim dijasporcima to donese i nerviranja. Upravo se to desilo Vladimiru Vukmiroviću kojem je srpski birokratski način ophođenja sa klijentima doneo glavobolje.
– Žitelj sam Pariza, a na mojoj rodnoj grudi poželeh da otvorim bankovni račun. Odem u banku, sve lepo objasnim, kulturno me prime, počnu da popunjavaju papire, ali kad se došlo do matičnog broja, a ja rekao da nemam, jer sam ondašnju Jugoslaviju napustio kad nisu postojali matični brojevi, stopiraše me rečima: „Ne može“. Poslaše me u poštu, i oni imaju banku, gde se sve isto dešavalo. Na kraju su me ovako utešili: „Da ste stranac, otvorili bismo vam račun samo na osnovu pasoša, ali pošto ste Srbin – uz pasoš vam je neophodan i matični broj. E, šta da kažem? Nazdravlje! U mojoj zemlji je bolje biti stranac, nego Srbin. Duboko sam uvređen – izjada se Vlada, višegodišnji generalni sekretar Svesrpske zajednice Francuske.
Uteha kratkog daha
– Ponudili su mi utehu, ali i to je kratko „držalo“ vodu. Naime, svi koji na istoj adresi stanuje pet godina, a imaju matični broj, ako se prijave do određenog roka, dobiće akcije u visini od 1.000 evra. Ja, na primer, imam stalnu adresu, a ni taj famozni nemam matični broj. Dakle, ni od akcija nema za mene – ništa – jada je Vukmirović.
– Pošto bez matičnog broja ne mogu ni da izađem na današnje izbore, a želim da glasam, išao sam da se prijavim za kontrolu na izbornom mestu. I tu me odbiše. Pogađate, opet jer nemam matični broj, a još više zato što nisam član nijedne stranke. Znači, hoću na glasanju da budem neutralan posmatrač, a ni to ne može. Sve to je jedinstven primer kršenja prava čoveka.
