Владика Јоаникије у Паштровићима: Љубав, посебно према непријатељима, највећи је дар Божји
9. Јануар 2021 – 21:00
Владика Јоаникије: Љубав је највећи дар Божји, чији је врхунац љубав према непријатељима. То је љубав која има силу да од непријатеља прави пријатеље и од невјерника вјернике. Тај пламен љубави Божје, пламен Божје истине и правде, свијетли кроз вјекове и просвећује нашу таму.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије служио је са 9. јаунара 2021. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, свету архијерејску Литургију у манастиру Дуљеву у Паштровићима поводом храмовне славе те светиње.
У молитвеном сабрању је учествовао и Марко Царевић, председник општине Будва. На крају свете службе Божје владика Јоаникије је благословио и преломио славски колач, честитао Божић и славу дуљевској светој обитељи и сабраном верном народу.
-Светог архиђакона првомученика Стефана прослављамо трећег дана о Рођењу Христовом. Одмах видимо каква су дјела Божја и шта је донио Господ овоме свијету. Гледајући на Њега, гледамо и на Његове вјерне и на Његове свете. И видимо да је Свети архиђакон и првомученик Стефан нови човјек, онај човјек кога је обновио Господ Исус Христос. Ново лице људско се појавило, и говораху за њега када су га видјели како исповиједа вјеру, да је његово лице заблистало као лице анђела. Богомладенац Христос је обновио лице свакога вјерујућег човјека, обновио његову душу и срце, обновио његов ум и у њега у улио божанску мудрост, а у срце ново осјећање, радост и снагу, силу Духа Светога, беседио је Владика и додоа:
-За Светог Стефана се говори, када је почео да проповједа Јеванђеље, да се појавио као човјек пун духа и силе, не човјечије него божанске силе. Господ му је дао такве дарове, захваљујући његовој вери у Христа и ревности, да је одмах почео да свједочи име Христово заједно са Светим апостолима, чим су га они произвели у службу ђаконску. И он је као ђакон проповиједао као апостол, јер Господ не гледа ко је ко, и Дух дише гдје хоће. А проповиједао је тако као да је сам Господ проповједао. И оптужен је исто онако као што су Јевреји оптуживали Христа, да ће угрозити закон Мојсијев и измијенити њихове дотадашње обичаје и завести неке нове. Стари закон је био само припрема за Нови завјет, јер стари човјек са својим схватањима и са малом и већ закржљалом вјером није могао да прими Христа него се бунио. Тај стари човјек је био помислио да је оно што је преко Мојсија откривено све, а није схватио дубину пророчких проповиједи самога Мојсија, који су говорили о доласку Месије и Спаситеља – Сина Божјега у овај свијет. Свети Стефан је пострадао као Христос. Својим страдањем се уподобио Христу Господу, иако је Христос разапет на крсту, а он каменован. Са истим расположењем према ближњима је и Свети апостол Стефан положио своју главу, са љубављу према њима, праштајући им све, нагласио је епископ Јоаникије.
-Чудесно је свједочанство које каже да је архиђакон Стефан, кога су каменовали до смрти, прије него што је испустио душу на кољенима молио Господа да његовим мучитељима све опрости и да им не прими то у гријех, јер не знају што чине. Такву љубав према непријатељима могу да имају само прави истински хришћани, свједоци Христове љубави и науке. То је изнад човјечијих моћи. И према тој љубави треба да стремимо. То је она љубав која препорађа, која обнавља лице цијеле земље и лице човјечанства. То је онај огањ који је Господ дошао да баци на земљу, да се разгори што прије. То су дарови Духа Светога. А љубав је највећи дар Божји, посебно као врхунац љубав према непријатељима. То је љубав која има силу, да и од непријатеља прави пријатеље и од невјерника вјернике. Тај пламен љубави Божије, праве истините вјере, и пламен Божје истине и правде, свијетли кроз вјекове и просвећује нашу таму, као што Јеванђелист говори, да је Господ дошао онима који сједе у тами и у сјеници смрти, да нас ослободи и од таме и од страха смртнога, поручио је владика Јоаникије.
На крају Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије је пожелио да славље свима који су дошли у древну српску светињу манастир Дуљево, задужбину цара Душана, буде на радост и спасење:
-Ово јесте омања црква, није тако велика као његова главна задужбина у Призрену, али је и она славна и света. Иако је малих димензија, она је велика да нас све прими, да нас загрије и нахрани небеским хљебом. Као што је то данас било овдје, тако је то било и раније кроз векове, а тако ће, ако Бог да, бити и у будућим временима и вјековима. Нека нашој мати Ангелини, игуманији ове свете обитељи, са њеним сестрама, које се овдје непрестано Богу моле, служе Богу и овој светињи, и свима онима који са вјером и љубављу долазе у ову светињу, буде на здравље и спасење. Срећан празник, на многаја љета. Амин, Боже дај!”
Мати Ангелина, која је била домаћин славе, део славског колача и кумство за наредну славу предала је Марку Царевићу, председнику општине Будва.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
