Violeta Brakus, nastavnik u Švajcarskoj

Violeta Brakus, nastavnik u Švajcarskoj

Srbi šansu ne koriste

Švajcarska je otvorena i multikulturalna zemlja, ocena je onih koji su nekada boravili ili posetili ovu zemlju. Za Violetu Brakus, nekada nastavnicu u srpskoj dopunskoj, a danas u švajcarskoj državnoj školi, ova zemlja pruža mnoge mogućnosti svim etničkim zajednicama, pa i Srbima, ali oni to dovoljno ne koriste.

– Sam sistem uključivanja stranaca u švajcarske tokove i institucije je odlično osmišljen. Stranci mogu da se samoogranizuju i na federalnom kulturnom nivou bez uključivanja politike – objašnjava Brakus.

Po njenim rečima, na federalnom nivou Komisija za strance (EKA) svake godine organizuje projekte za udruženja stranaca.

– Tako u Veveju imate odličan program za uključivanje dece stranaca u školski sistem, kao na primer pronalaženje prakse u firmama, kako bi najmlađi posle devetog razreda nastavili školovanje – objašnjava Brakus.

Ona navodi da se razne komisije i kulturne fondacije nalaze od nivoa opština, gradova do nivoa regiona i federacije, pa tako Kulturni fond Lozane svake godine nagrađuje tri do četiri projekta za kulturnu afirmaciju stranaca.

– Ove godine konkurisali smo preko Udruženja roditelja srpske škole u romanskoj Švajcarskoj sa dva projekta. Nažalost, proglašeni su visokobudžetnim, a već sledeće godine planiramo da konkurišemo ponovo sa jednim od ta dva projekta koji predviđaju višejezičnu dečju predstavu „Priča o Kaktusu Bradonji“, i višejezičnu radio-emisiju za decu migrante u Lozani, autora Gradimira đorđevića – navodi Violeta Brakus.

Sa Oliverom Frimanom, koji vodi Kulturni fond u Lozani, imaju odličnu saradnju. Do sada Srbi su od komisije EKA na federalnom nivou dobili novac za tri projekta. Košarkaški klub „Korać“ iz Ciriha dobio je novac za učenje francuskog jezika u Romonu, jugoslovenska dopunska škola dobila je sredstva za upoznavanje naše dece sa lepotama Švajcarske, a finansiran je i projekat za učenje francuskog jezika na dopunskim časovima u Ženevi.

– Može se reći da su druge etničke zajednice mnogo organizovanije, na primer Portugalci, Turci, pa i Albanci. Nedavno je srpsko Udruženje roditelja učestvovalo u „Dijalogu kultura“ koje je organizovala marokanska zajednica, i to u Veveju, Lozani i Renanu. Sve to govori da u Švajcarskoj postoji više formi projekata u kojima može da učestvuje svaka zajednica. Ove godine na ceni su bili projekti multikulturalnog karaktera i to u vidu debata, izložbi, festivala – iznosi Brakus.

Potrebna pomoć države

– U projektima Srbi više učestvuju nego što ih osmišljavaju. Verovatno im nedostaje inventivnosti, ali za ušešće u tim projektima potrebna je i podrška naše države kroz Ambasadu SCG, crkvu, klubove, udruženja i srpske dopunske škole – kaže Violeta Brakus.
– Među njima ne postoji saradnja, a kad bi bili povezani, Srbi bi u Švajcarskoj mogli da poguraju mnoge projekte. Za projekte nije potrebna samo želja, već i obrazovanje, dobro poznavanje jezika, švajcarskog sistema. Kada se govori o integraciji, nije samo bitno znanje jezika. Bitno je da poznaju i ekonomski, socijalni i kulturni segment, kao i očuvanje maternjeg jezika – tvrdi Violeta Brakus.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.