Postovani iz Redakcije Srpska Dijaspora,
Javljam se na danasnji Dan , sa svojim prilogom , poetskim darom .
Nadam se da cete objaviti istinu koju sam opisala o Vidovdanu nasoj neprebolnoj srpskoj rani I sudilistu –terazijama koje vagaju svakog coveka precizno I vanvremenski.
VIDOVDANAS
Rasporena trbuha podno grla ,Kosovo sa Metohijom
oburvano ,
dok iz nevida mu siroko prhnule ptice
osedele belinom.
Na rubovima svojih krila jos nose
krljust kolevke srebrnog sjaja.
Nebo se nad Kosovopoljem snizi .
Prsima dodiruje minareta kao negda
sto je vrh nemanskog seciva nalego, grudobran
nasih momaka.
Crkvista razorena i popaljena travom disu .
Dok se pepelna magla kao uzdah uzdize
I struji zilom kucavicom velmoska krv…
Zvona, praznim brujem pojela srpsku rec.
Klepalo, onemelo zdrobljeno.
Dublje , jos dublje nam cupaju dusu
pristigli do najdonjeg stepenika .
Iz rana , iz razorina sebe krepe
I utoljuju grabljivca zedj .
Po Lukavago satkanoj mrezi lavirinta
kopaju hodnike da plen pozude pokupe
i pobednom pesmom, grdno radiliste prostrano Kosovo
oslepljuju.
Pretovaraju riznicu u svoje bisage
…mrki ugalj…lignit…olovo…cink…nikl…kobalt…boksit…azbest..antracit…hrom…
Nasu iz vekova odkapanu krv u kristale sotvorenu.
Gordo s pravomuzimaju
za svoj zivotni troskovnik danasnjeg pristiglog gosta
Apokalipticnog DOBA.
I dok nam besmrtnu dusu iznova raspinju,
peru pilatski svoje ruke u nasim kamenolomima…
(Sydney /, na Vidovdan Leta Gospodnjeg 2012.og)
Ljiljana Predic – Joksic
