Srđan Radojević (21), student pete godine prava i ekonomije sa LJUT univerziteta u Brizbejnu, o kojem smo pisali u par navrata nakon pobeda na mooting competition za Okeaniju, još jednom je zadivio svet pravnika, popevši se na njegov tron.
Pre desetak dana, tačnije od 20. do 23. marta u engleskom gradu Oksfordu održano je takmičenje u pravnim debatama ekipa najboljih univerziteta prava na svetu. Prijavilo se više od 100 univerziteta sa najboljim pojedincima, a na završni čin je stiglo 20 ekipa.
Da bi se ušlo u finale ovog nezvaničnog svetskog prvenstva studenata prava, svaka ekipa je trebalo da dostavi written submišion, odnosno tematski pisani materijal, koji se ocenjuje, i na osnovu kojeg se određuje da li su takmičari dovoljno kvalitetni da bi se pojavili u finalnim okršajima. Ekipu LJUT univerziteta su činili Srđan Radojević i Tim Vilkins, obojica već pobednici na raznim studentskim pravnim debatama u takmičenjima za Australiju i Okeaniju, s tim što je Srđan bio lider ekipe, odnosno onaj koji odgovara na pitanja posle debate.
Ponosna majka
Majka LJiljana ponosno pokazuje pismo-čestitku koju je odmah uputio dekan univerziteta LJUT.
„Nakon što je ušao sa pismenim delom testa u takmičenje, pitao me je jesam li ponosna na njega. Rekla sam mu da sam bila najponosnija kad sam ga rodila, 6. jula 1987, a sad više ne znam. Neka pomešana osećanja ponosa i sreće, teška za opisivanje.“
„Za takmičenje u Oksfordu mi nije ništa pomoglo što sam pobeđivao u Okeaniji, osim što sam imao iskustvo, značajno za ovakve nastupe“, priča Srđan. „To je potpuno nezavisno takmičenje u kojem se ne boduju prethodni rezultati i za koje smo morali posebno da se pripremamo.“
Dovoljno je reći da su na mooting competition u Oksfordu učestvovali univerziteti grada domaćina, Kembridža, Londona, NJujorka, Edinburga, Nanta, Melburna, kako bi se stekla slika o kvalitetu takmičenja.
„Iznenadilo nas je koliko pažnje tome posvećuju engleski univerziteti. Kod njih je plasman stvar prestiža i ako nešto ne krene kako treba, ekipe se radije povlače nego da se zabeleži loš rezultat. Svaki prolaz u drugi krug ima posebnu težinu“, kaže Srđan.
Ekipa LJUT je nastupala pod nazivom „NJutn“ kako niko ne bi znao koja ekipa dolazi sa kojeg univerziteta i kako bi ocenjivanje bilo nepristrasno. Na početku takmičenja „NJutn“ je eliminisao ekipe univerziteta iz Londona i NJujorka, a onda u četvrtfinalu ekipu domaćina, Oksforda.
Pravila
Pravila za debate su ista kao na takmičenjima u Australiji i Okeaniji. Brani se neki pretpostavljeni pravni slučaj pred profesorima univerziteta, uvaženim sudijama ili specijalistima za posebne oblasti. članovi ekipa imaju po 15 minuta za iznošenje svog stava (u finalu 20 minuta), a onda lideri po pet minuta odgovaraju na pitanja sudija.
„To je bio žestok okršaj i tesna pobeda“, kaže Srđan. „Taj naš duel je zaslužio epitet finala pre finala.“
U polufinalu je pobeđena ekipa univerziteta „Britiš Kolumbija“ iz Kanade, a u finalu univerzitet iz Edinburga za koji su nastupila i dva studenta iz NJujorka. U finalu su sudije bili dva lorda i jedan uvaženi sudija višeg suda.
Sve vreme takmičenja su priređivani prijemi i večere na kojima su pozivani eminentni stručnjaci i razgovaralo se o pravnim problemima. Na završnoj ceremoniji, uz gala večeru, saopšteni su konačni rezultati. Srđan kaže da je tada bio beskrajno srećan i ne malo iznenađen kad su neke od studentkinja domaćeg univerziteta od njega i Vilkinsa zatražile autograme.
Uz rezultate takmičenja je odmah stigla ponuda i poziv da Srđan postdiplomski studij nastavi na Oksfordu.
Trijumf
Pobednik u written submišion je ekipa „NJutn“, najbolji u „mutingu“ je ekipa „NJutn“, a najbolji „muter“ je Srđan Radojević. To je bio apsolutni trijumf ekipe univerziteta LJUT iz Brizbejna.
„Samo da se neko upiše na Oksford ili Hardvard treba da dostavi desetak testova i da se nada da će da bude jedan od hiljade drugih koji svake godine pokušavaju da tamo odu. Mislim da je to san svakog ambicioznijeg studenta prava na svetu. Meni su ponudili da uz njihove preporuke već u novembru dođem na postdiplomski.“
Za odluku ima još vremena iako i univerzitet LJUT nudi Srđanu mesto, a pravnička firma „Blake Danjson“, za koju je radio tokom leta, ponudila mu je zaposlenje uz vrlo primamljive uslove. Radojeviću bi, izgleda, najbolja kombinacija bila da ga „Blake Danjson“ uz stipendiju pošalje u Oksford na dalje školovanje.
Srđan i Tim su znali kako da proslave trijumf. Nakon Oksforda zaputili su se u Španiju, u Sevilju i Barselonu, a tek u nedelju su se vratili u Brizbejn.
Srđana su sa nestrpljenjem čekali majka LJiljana i otac Ranko, oboje nekada diplomirani pravnici iz Sarajeva, sestra Nevena i devojka Dijana. Slavlje i neskriven ponos uselili su se u dom Radojevića.
„Šta da kažem? Oduševljen sam i presrećan“, kaže otac Ranko. „Kad je javio za pobedu, oblile su me suze radosnice. Plakao sam po prvi put od rata u Sarajevu.“
Pitamo Srđana koliko je profesija roditelja uticala na njegovo životno opredeljenje.
„Ni sam ne znam, možda je bilo tu nečeg podsvesnog. U srednjoj školi nisam izabrao predmete iz prava, nego ekonomije i to sam jedino nameravao da studiram. Onda mi je jedan drug, koji je studirao pravo, pričao nešto o tome, a ja kao da sam to jedva i čekao. Spojio sam pravo i ekonomiju i srećan sam. Naravno, i zbog roditelja.“
Da Srđan ne zaostaje ni u drugom delu svog profesionalnog izbora, govori činjenica da je na kraju prošle školske godine proglašen za najboljeg tutora iz ekonomije na univerzitetu.
Skoro da ne poveruju oni koji ga znaju kao simpatičnog, dragog i komunikativnog momka kojeg ima svugde u Brizbejnu. I na zabavama, i u kafićima, i kad se igra fudbal, stoni-tenis ili šah… Uskoro će ga put verovatno odvesti do univerziteta uOksfordu. Na ponos, ne samo njegovih roditelja, nego i cele naše zajednice u Australiji.
