Fascinantno istraživanje Vašington posta o dramatičnom rastu američkih obaveštajnih službi posle 11. septembra 2001.
Kad je 11. septembra 2001. napadnuta, prvi put na svom matičnom tlu, Amerika je odlučila da po svaku cenu spreči reprizu bilo čega sličnog spektakularnim terorističkim diverzijama Al Kaide na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona na obodu Vašingtona.
Jedno od glavnih sredstava ka postizanju tog cilja bilo je jačanje obaveštajnih službi, sa misijom da blagovremeno otkrivaju transnacionalne nasilne ekstremiste i time omoguće njihovo likvidiranje.
Ali, kako danas iznosi Vašington post, u prvom nastavku istraživačke serije koja je pripremana dve godine, tekstu na četiri strane sa mnoštvom grafikona – tajni svet obaveštajnog establišmenta je u međuvremenu toliko narastao da više nije moguće sasvim ga kontrolisati niti utvrditi njegovu efektivnost. Zbog toga nema ni odgovora na ključno pitanje: da li je angažovanje enormnih ljudskih i materijalnih resursa Ameriku učinilo bezbednijom?
U prvom nastavku ove istraživačke serije čiji je glavni autor dobitnica Pulicerove nagrada Dana Prist, taj odgovor se može naslutiti. Jedan od zaključaka koji je veoma upadljiv jeste da mnoge agencije, nove ili stare, praktično obavljaju isti posao. A sve proizvode oko 50.000 obaveštajnih izveštaja i analiza, od kojih, sasvim izvesno, mnoge, zbog samog tog obilja, ne pročita niko drugi do onih koji su ih pisali.
Sve u svemu, obaveštajnim radom u Americi se danas bavi 1.271 vladina organizacija i 1.931 privatna kompanija. Top sikret propusnice, što podrazumeva da su detaljno provereni u svakom pogledu i da su potpisali posebne izjave i radne ugovore koji ih obavezuju na čuvanje tajni, ima ukupno 854.000 ljudi, koji rade na oko 10.000 lokacije širom Amerike.
Samo u Vašingtonu, od septembra 2001, izgrađena su, ili je gradnja još u toku, 33 nova supertajna kompleksa, čija je ukupna površina oko 10 miliona kvadratnih metara.
Isključivo protok novca do mreža i od njih, koje su označene kao terorističke, prati 51 obaveštajna organizacija. Dve trećine svih obaveštajnih programa je pri tom pod kapom departmana odbrane, dok samo nekoliko glavnih korisnika ima uvid šta se sve radi, mada i oni, kako navodi Vašington post, priznaju da nema načina da se sve to prati. Neću živeti toliko dugo da bih o svemu bio brifovan, citira list jednog od pomenutih glavnih korisnika. Post je intervjuisao i sve čelnike američkog bezbednosnog establišmenta, počev od sekretara za odbranu Roberta Gejtsa, preko direktora CIA Leon Panete, pa do donedavnog direktora svih nacionalnih obaveštajnih službi, admirala Denisa Blera (demisionirao na zahtev Bele kuće).
Gejts je izjavio da ne misli kako je sistem postao isuviše veliki da bi njime bilo nemoguće upravljati, ali priznaje da je dobijanje preciznih izveštaja ponekad teško. Ali ni on nije imao odgovor na pitanje da li je napravljena veća obaveštajna mašinerija nego što je potrebno.
Za manje od četiri meseca od napada Al Kaide, dakle do kraja 2001, stvorene su 24 nove obaveštajne agencije. Sledeće godine osnovano je još 37, 2003 im se pridružilo još 36, da bi sledećih godina ceo sistem bio uvećavan za još 36, pa 31, zatim 32 i još 20 novoosnovanih u 2009. Sve u svemu, kao odgovor na 11. 9. izniklo je ili reorganizovano 263 nove obaveštajne organizacije.
Novim agencijama trebali su novi ljudi, novim ljudima kancelarije i oprema, a sve to je zahtevalo dodatne pare. Oko para nije bilo problema: budžet za obaveštajni rad koji je javno objavljen danas iznosi 75 milijardi dolara i dva i po puta je veći od onoga koji je postojao 2001.
Primera radi, obaveštajna agencija Pentagona u ovom periodu je broj zaposlenih sa 7.500, koliko ih je imala početkom 2002, uvećala na 16.500 danas.
Oni koji čitaju obaveštajne izveštaje kažu da su mnogi od njih samo prepakivanje činjenica koje su već u opticaju. Tih činjenica je u tolikom obilju da se od šume ne vidi drveće. Tako se moglo dogoditi da u nekim od tih izveštaja jednostavno budu zatrpana, pa zbog toga i previđena dragocena obaveštajna zrnca o promeni raspoloženja majora Nidala Hasana, koji je prošle jeseni, uoči svog premeštaja u Avganistan, u kasarni Fort Hud u Teksasu ubio 13 vojnika i ranio 30.
Sličan propust dogodio se i kad je reč o nigerijskom studentu koji krajem prošlog decembra umalo nije oborio putnički avion iznad Detroita. Srećom, nije uspeo da aktivira eksploziv ušiven u donjem vešu. Naknadno je otkriveno da je dobio urednu vizu, iako je bilo podataka da je imao kontakte sa Al Kaidom.
