Studenti su ti koji planiraju i provode akcije. Pričali smo o tome šta se dešavalo pred protest i za vreme protesta 15. marta sa studentima koje prirodno nećemo imenovati jer su sada interesantni bezbednosnim strukturama koje njih vide kao “unutrašnje neprijatelje”.
Stari termin koji se u vreme JNA odnosio na realne nosioce bezbednosnog rizika sada kada se koristi pokazuje ostrašćenost jer znate kako je u oružanoj sili – kada kažete da je neko neprijatelj, zadatak je da se borite protiv njega dok postoji, kako drugačije.
STUDENTSKA CENTRALA
Na “beloj” strani studenti su imali solidno vođstvo – “centralu” koja nije neka vrsta vrhovne komande jer poštovala stav da treba da se zadrže na koordinaciji ili kako neko od njih na radio-vezi reče “ja ne odlučujem”.
Imali su resorne timove zadužene za bezbednost čiji su vidljivi deo bili redari sa žutim prslucima i ničim više. Samo poneko zarad fore imao je šlem na glavi.
Posebni timovi bavili su se odnosima sa veteranima i bajkerima, pružanjem prve pomoći, pozadinskim poslovima i koordinacijom raznih fakulteta.
Centar Beograda je podeljen na 12 sektora koji su imali svoj tim po uzoru na centralu zadužen za koordinaciju i sektor “Ćacilend” koji bismo najbliže predstavili kao “obaveštajni” jer to je bila zona kojoj se striktno nije smelo prilaziti.
Sektor 8 je u studentskim planovima za 15. mart bio naziv za prostor između Doma Narodne skupštine i tzv. Ćacilenda – Pionirskog parka koji su zauzele horde mračnih likova obučenih sasvim očekivano – u crno.
„ODE SVE U K…“
Ključ za funkcionisanje studentske organizacije bio je sistem veza zasnovan na radio-stanicama i prenosu poruka kuririma. Definisane su šifre za održavanje veze, na primer “999” što je značilo da je sve kako treba da bude, a ako se preko veze kaže “666”, to je bilo otvoreno rečeno – ode sve u k….
Studenti su osmatrali oko sebe i za slučaj da nekoga primete da je možda naoružan prijavljivali su “357”. Zatim su “intervenciju” prepuštali veteranima koji su na sebe preuzimali građansko hapšenje – svako može da to učini ako se zatekne neko lice u izvršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, a šetnja sa pištoljem ili mačetom svakako da se svrstava u to.
Ako zatreba policija, sasvim očekivani poziv bio je “192”, i naravno slede “193” i “194”.
DEVET LICA SA VATRENIM ORUŽJEM
Tog teškog 15. marta barem devet lica zatečeno je sa vatrenim oružjem, a desetine sa hladnim. Veterani su obavili svoj deo posla u interesu društva i zatim su predali zadržana lica u ruke policije, a studenti su bili po strani.
Najvažniji kod bio je “milion” pripremljen za onaj momenat kada se cenilo da će incidenti prerasti u otvorene sukobe. Za to su znali u “centrali” i koordinatori svih sektora. Kada se kaže “milion”, svi su morali da prekinu protest i idu na fakultete i da na taj način zaustave radikalni razvoj prilika. To se pokazalo kao ključni potez u Sektoru 8.
Na znak “milion” redari su morali da odbace žute prsluke i tako svima da obznane da se dešava nešto vanredno i da se postupi racionalno i uredno ode što dalje od “crnih”.
CEO TEKST PROČITAJTE NA SAJTU VELIKIH PRIČA OVDE.
Post Views: 959
