STJUARDESE I PITOMCI ILI SERIJA VOJNA AKADEMIJA NE ODNOSI SE NI NA ŠTA

Serijom “Vojna akademija”, nastavljena je besmislena produkcija.

Svi koji su služili JNA sećaju se ponekad neverovatnih nastavnih filmova u produkciji “Zastava filma”, koji se često nisu odnosili na vojničke poslove, baš kao u aktuelnoj seriji RTS-a “Vojna akademija”, koja se ne odnosi ni na šta.

Tako sam, jednom prilikom, bio prinuđen da pogledam nastavni film o opasnostima koje vrebaju u dijaspori, iako nikome od nas nije bilo jasno kako bi mogli da se nađemo u inostranstvu, kada su nam uzeli i lične karte.

Elem, u tom crno belom filmu glavni glumac igrao je mladog čoveka, našeg zemljaka, koji je dospeo u Nemačku. Nekako brzo i lako je našao molerski posao i čim je uzeo prvu platu pošao je u provod, u diskoteku. Baš kao što nije u stvarnom životu, odmah mu se prikačila jedra plavuša, stjuardesa, pa su zađuskali, zagledali se.

I, momčina je te noći priveo plavušu u svoj raskošni stan, unajmljen od prve plate. Najzanimljiviji deo filma isekli su cenzori iz Uprave za moralno vaspitanje vojnika, što nikada neću da im oprostim. Tako da se u sledećoj sceni naš momčina probudio, zadovoljno rastegao ruke i zamljackao, kao da je upravo pojeo krmenadlu. Međutim, ne lezi vraže, kada je opipao oko sebe skočio je kao oparen. Jedre plavuše više nije bilo, otperjala.

Šta bi, da li se u drugog zaljubila?

Skoči naš momčina, zatrči se po svom luksuznom stanu, širi ruke, ništa mu nije jasno. Kad ono, pogleda mučenik na natkasnu, a tamo opasne emigrantske novine, neprijateljska propaganda, sve na njima naštampani beli orlovi i ocila. Uhvatio se za glavu, shvatio da jedra plavuša nije stjuardesa ni ljubav njegovog života, nego lastavica, opasni emigrantski agent koja je uskočila u njegov krevet samo da bi mu doturila novine. Izdade čovek domovinu, samoupravljanje, Titov put…

Šta li mu je tada prolazilo kroz glavu, da li je pomislio na sramotu koju je naneo čestitim dedovima, na zavičaj, na pogaženu zakletvu datu pionirskoj i omladinskoj organizaciji, ne znamo. Jer, upalila su se svetla i oficir je rezimirao, a to su često radili: “Eto drugovi, šta može da se dogodi ako nismo na oprezu. Neprijatelj vreba uvek i na svakom mestu”. Umesto da to pribeleže, drugovi su se posle filma razbežali, sve sa plavušom iz neprijateljskih redova u mislima. Svako na svoju stranu, a uglavnom u toalet.

Ne sećam se naslova filma, ali uprkos cenzuri mogli su da ga nazovu, recimo, “Moler i stjuardesa”, po ugledu na nemačku produkciju u kojoj najzanimljivije scene ne seku, a gde su često u glavnim ulogama, recimo, stjuardese i vodoinstalateri ili medicinske sestre i građevinci.

Da rezimiram, serijom “Vojna akademija”, nastavljena je besmislena produkcija. Jer, kao što film o lažnoj stjuardesi ne odgovara životu, tako ni poslednji produkcijski poduhvat ne odgovara zdravoj pameti.

Naime, vojsku više gotovo da nemamo, ali imamo ispraznu seriju u kojoj se slave reforma koja je tu armiju ubila i lažne vrednosti koje bi trebalo da nam približe i omile učlanjenje u NATO.

Najbolji dokaz za to je emisija “Dozvolite da se obratimo”, u kojoj je recimo, prošle nedelje desetak minuta prikazivano donošenje već skuvanog pasulja do kasarni na poligonu Pasuljanske livade. Nekoliko minuta dragocenog televizijskog vremena posvećeno je i avlijaneru, kojeg su smestili na peškir u hodnik ispred spavaonica. Ne razumem, šta će džukela u kasarni, od kada je to dozvoljeno i ko je to dozvolio? Ali, razumem autore emisije. Pa, to traje čitav sat, a o čemu drugom da naprave prilog. Neka, platićemo, dajemo porez i za gluplje stvari.