Od septembra 2004. godine srpska etnička grupa će, pored Ukrajinaca, jedina imati stipendiju za jednog studenta na Univerzitetu Toronto (U of T).
Ovaj, zaista značajan događaj za srpsku zajednicu Toronta, Ontarija i Kanade, na Istočni petak dobio je i svoj formalni završetak. Tada je, naime, iz Srpske bratske pomoći, humanitarne organizacije koja će iduće godine napuniti 50 leta, uručen ček predstavnicima Univerziteta Toronto sa odseka za slovenske jezike i književnost, na skromnoj svečanosti u prostorijama ove organizacije u Misisagi. Novac će biti uložen u fond iz koga će se svake godine dodeljivati stipendija. Ona će i simbolično svedočiti o prisustvu Srba u ovoj velikoj zemlji, na dalekom kontinentu.
Korak za budućnost
– Srpska bratska pomoć dodeljuje pet stipendija u Americi studentima koje ona sama izabere, ali ovo je drugačije. Ovo je nešto što bi cela srpska zajednica trebalo da podrži, da se uključi u akciju koju smo mi pokrenuli, pa da jednog dana budemo kao zajednica u mogućnosti da odvojimo 50.000 dolara i stavimo u fond iz koga bi se finansirali budući magistri i doktori nauka. Tome težimo, to nam je velika želja, to bi bio zalog i naše budućnosti. Mi smo napravili mali korak, vrlo značajan, nadam se da će ih, uz pomoć naše zajednice, biti još većih i krupnijih, kaže Rajko Radojević.
– Osnivači Srpske bratske pomoći, najstarije naše humanitarne organizacije, uvek su mislili i na mlade. Iako je aktivnost ove organizacije na početku njenog rada bila usmerena na porodice, i pojedince koji su nakon Drugog svetskog rata ostali po savezničkim logorima, nemoćni i politički proganjani, nikad se nije zaboravljalo na mlade, na one na kojima budućnost ostaje, naglašava Rajko Radojević, dugogodišnji aktivista i nekadašnji stipendista Srpske bratske pomoći (1969. godine).
Najviše studenata iz Sarajeva
Primopredaji čeka prisustvovao je i Ralf Bogart, profesor na Odseku slovenskih jezika i književnosti i glavni predavač na Srpskim studijama. Omiljen kod studenata, uvek spreman za razgovor i na srpskom i na engleskom, pokazao se kao neverovatno obavešten znalac o „srpskom pitanju“, pa čak i regionalno-kulturološkim razlikama Srba iz bivše Jugoslavije. Vašeg novinara ljubazno i obazrivo je pitao odakle potiče i kad je dobio odgovor – iz Sarajeva, rekao je:
– Najviše studenata imam iz Sarajeva. To su izbeglice koje su neko vreme provele u Beogradu i stigle posle toga sa roditeljima u Kanadu. Znate, hercegovački Srbi se razlikuju od bosanskih, bosanski od srbijanskih. Interesantno je da su su moji studenti i iz Like, Krajine, poneki iz Beograda i Novog Sada, ali iz srca Srbije, iz Šumadije, nema niko.
Uslov visoke ocene
Stipendija će se dodeljivati studentu koji upiše grupu predmeta na Srpskim studijama pri Odseku slovenskih jezika i književnosti, koje na Univerzitetu Toronta postoje od početka devedesetih. Jedini kriterijumi za dobijanje stipendije su da je reč o još nediplomiranom studentu, da budući primalac ima visoke ocene i da mu je finansijska pomoć potrebna. Bilo ko iz celog sveta, ko zadovoljava ove kriterijume, može da dobije stipendiju i da proučava srpski jezik, književnost i kulturu, a sve „zamotano“ u istorijsku oblandu večno nemirnog Balkanskog poluostrva.
Na pitanje – otkud interes za slavistiku, za srpski jezik i kulturu, profesor Bogart, koji je diplomirao na Berkliju i predavao devet godina na Harvardu, odgovara:
– Mene je oduvek zanimalo to kulturno područje u svim sličnostima i razlikama koje su postojale. Šteta je što se Jugoslavija raspala. Bio je to konglomerat takvih sličnosti i razlika koje su se preplitale i jedne iz drugih proizilazile, da je to zaista poučno bilo upoređivati. Pošto istovremeno predajem i na hrvatskim studijama (pre rata u Jugoslaviji to su bile jedne studije), vrlo teško mi je bilo ustajati svako jutro za vreme rata, ići na predavanja i razmišljati kako ću ja svetu predstaviti srpsku i hrvatsku kulturu.
Profesor odlično poznaje Andrića, Krležu, Maka Dizdara, Dučića, Kiša, a predaje i predmet koji se zove Moderni srpski bardovi i takva predavanja uglavnom drži na srpskom jeziku. Oni koji su ga posetili u kabinetu kažu da na stolu drži litar rakije „lincure“ i šajkaču sa kokardom, jer to je njegova „kuća“ na univerzitetu.
Sa kanadskom platom u otadžbinu
Na ustanovljenju prve stipendije za Srpske studije na Univerzitetu Toronto sreli smo i Milana Lazića, studenta treće godine nauke o kompjuterima i matematike, ali i srpskog jezika i kulture kod prof. Ralfa Bogarta.
Milan je u Toronto stigao pre osam godina i želeo bi, nekad, da se trajno vrati u Beograd. Kaže, idealno bi bilo kada bi po završetku fakulteta mogao naći posao u kanadskoj firmi koja ima predstavništvo u Srbiji, pa se već vidi sa kanadskom platom u džepu u rodnom gradu.
U međuvremenu, do ostvarenja tih snova, Milan vredno uči i napominje da su predavanja kod profesora Bogarta izuzetno zanimljiva, da je puno naučio, da se dosta i uči.
– Ima nas dvadesetak na grupi, nisu samo Srbi, ima i Kanađana, a profesor Bogart me zaista oduševljava svojim znanjem i pristupom materiji. Nekako mislim, mada studiram kompjutere i matematiku, da se i ovo što studiram na srpskim studijima potpuno uklapa u moju edukaciju, prosto u to ko sam ja, i zato mi je drago što će se za ovaj program ustanoviti i stipendija za generacije koje dolaze.
