U sali crkve Sveti Sava na Riveru u Torontu promovisana je knjiga poezije pesnika i istoričara umetnosti Radovana Gajića „Legenda o Srb“, štampana krajem prošle godine u izdanju „Beogradske knjige“. Delo je predstavljeno u okviru večeri na kojoj su prikazani slajdovi manastira Hilandar, pre i posle nedavnog požara koji je opustošio manastirski kompleks, kao i arhivski snimak „Krunisanje kralja Petra I Karađorđevića“ iz 1904. godine.
„Radovan Gajić je objavio nekoliko pesničkih knjiga pre nego što se otisnuo u svet. On, i u okruženju drugih jezika i kultura, srpski peva. Sada naglašenije o svom poreklu, poreklu svoga naroda, o istoriji i tradiciji, o udesu našem, kosovskom.
Od nestajanja – do nastajanja
Reagujući na nesreće koje su skoro zadesile srpski narod, Gajić je kazao:
– Svako nestajanje je novo, ponovno nastajanje, nestajanja nema. Postoji samo preinačenje… Teško je gledati Hilandar da iz nesreće gori, teško je gledati da Bogorodica LJeviška gori, teško je gledati da Devič gori iz zlobe ljudske, teško je gledati „Gargamela“ Evrope kako cinično izjavljuje, zahteva da sve spaljeno i porušeno po Kosovu bude obnovljeno za mesec dana. Ova arogancija nerealnosti izaziva samo veću želju bežanja iz stvarnosti. Kome je do legende o zlatnom biću sa početka, ali i kraja čovečanstva? Pa, ipak, stvarnost je jedina o radosti. Samo u stvarnosti moguće je naći mir koji je utemeljen i počiva na strašnim stubovima, na precima… Zato, u delima malim, mudro je biti velik. Kao ovo malo delo, biti ovde večeras, i podeliti, i doprineti.
O izvoru koji je u najdubljoj tmini svakoga od vas, dakle svih nas koje povezuje istovetni jezik i poreklo, peva Radovan Gajić ne bi li dotakao tajnu sa prapočetka, ne bi li u zametku prepoznao ono što će doneti vreme“, napisao je u pogovoru zbirke pesnik Dragomir Brajković iz Beograda.
Davor Miličević, magistar književnosti i sekretar Eparhije kanadske, na predstavljanju Gajićeve poezije naglasio je da u osnovi knjige težak dramski zaplet, a lirska se građa rastače na dramskom razboju.
– U rasponu od Srb do onoga što nije Srb, odvija se „Legenda o Srb“. Svaka reč ove knjige govori šta smo mi po značenju. Dušmani naši znaju šta nam je snaga i šta nam je slabost, pa trebalo bi i mi da to znamo.
Prilog za obnovu Hilandara
Veče u crkvi Svetog Save imalo je i dobrotvorni karakter. Sav prihod, 1.505 dolara, biće upućen za obnovu Hilandara. Brojnoj publici poslužena je i posna večera koju je, kao svoju donaciju, pripremio Ante Ostojić, vlasnik „Royal Meat“, poznate prodavnice mesa i ostalih proizvoda sa područja bivše Jugoslavije.
Sam Gajić nastanak ovih i ovakvih stihova vezuje za kraj osamdesetih godine prošlog veka i kaže:
– U tim minulim decenijama, minulog veka, suočio sam se sa osećanjem sopstvenog nestajanja kroz nebivanje u svakodnevici života u kakvom sam ponikao. Nebivanje na svadbama, slavama, krštenjima, ispraćajima u vojsku, kulturnim događajima kako sam ih znao i onom poslednjem, neprisustvovanju činu umiranja, momentu smrti svojih bližnjih i prijatelja, nebivanje uzrokovano izabranim odsustvom, životom u tuđini i daljini. Sa druge strane, suočio sam se sa istim osećanjem i kroz nasrtaj na narod, kome ne mogu da izbegnem, a da ne pripadam, nasrtaj sa svih strana, nasrtaj da se on zatre, jer mu se koreni i tragovi čupaju gde god da ih je puštao kroz vekove, geografski Hrvatska, Bosna, Kosovo… a ideološki, religijski i duhovno, gde god da i jedan diše… Put ka nekakvom izlazu za mene bio je da istrajem u jeziku, da pokušam da nađem neki početak svemu i pre ostaloga, što znamo, ne bi li tamo našao uzrok tome kako znamo da jeste. Tako mi je došlo sećanje, jer niko ne može da izmisli ništa, sve je samo sećanje na osnovu već postojećih detalja, došlo je sećanje na Srb o kome knjige beleže da se nije menjao ni po rodu, ni po padežu, ni kroz vekove. Dok to nije zasmetalo nekome, pa je krenuo da ga sada iščupa i iz samog njegovog srca, iz prostora „strašnog sudilišta“.
Program promocije knjige, održane minulog vikenda, počeo je scenskim prikazom prvih stranica „Legende o Srb“, a stihove su govorili Mirjana čonkić, Dimitrije Porobić i Prvoslav Vujčić. Stihove je kazivao i pesnik Milan Janković, a o knjizi je govorio pesnik Ranko Radović.
– Legenda je med poezije. Legenda je lepo kazana, odnosno opevana praprošlost, obučena u najraskošniju odeću mašte i jezika. Razloga što je to tako, zaista, ima mnogo. Jedan od najvažnijih jeste: da istinu, a samim tim i sebe same, sačuvamo od jezikoodmetanja i umopropadanja. Legendom o sebi lečimo se i opstajemo, u najstrašnijim vremenima – rekao je Radović.
