Na početku jedno anegdotsko svedočanstvo. Iz prve ruke. Bio sam prisutan, glavom i bradom. Priča je, verujem, veoma rečita. I poučna, istovremeno.
Mesto: Vašington. Vreme: proleće 2001. Događaj: svečana večera u čast mladog mađarskog premijera Viktora Orbana u republikanskom „tink-tenku“ Amerikan enterprajzis. Prisutni: tri domaćina – Amerikanca, Orban, mađarski ambasador Geza Jezenski i moja malenkost.
Najzanimljiviji deo razgovora tekao je ovako.
Prvo je jedan od Amerikanaca, veliki stručnjak za Rusiju i istočnu Evropu, rekao ovo:
„Ko je mogao verovati da će, posle poluvekovnog Hladnog rata i ljutog rivalstva Sovjetskog Saveza i SAD, Rusi i Amerikanci biti u bliskim i prijateljskim odnosima u kakvim se danas nalaze?“
Pitanje je, očito, bilo retoričko.
Mlađani predsednik mađarske vlade odgovorio je kao iz topa na svom prilično oskudnom engleskom:
„Vi Amerikanci mnogo ste naivni. Vuk dlaku menja, ćud nikad. Rusi su isti kao što su oduvek bili. Agresivni imperijalisti. Evo vam dokaza. Nedavno sam imao zvaničan sastanak sa novim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Odmah sam mu rekao da neće biti bezbednog stanja na Balkanu bez stabilizovanja jedinstvene Bosne i Hercegovine i da je to ključno pitanje u našem regionu. Putin je odgovorio sledeće: ‘Gospodine Orban, morate znati i uvek imati na umu da je Rusija velika sila, a da je Mađarska mala zemlja. I da veliki s malim ne razgovaraju o trećim temama. Ako imate nešto što spada u naše bilateralne odnose, stojim vam na raspolaganju. Treće teme, ponavljam, nisu na stolu.’
Potom je dodao i ovo:
‘Gospodine Orban, vi ste mlad čovek i treba da znate da vi, Mađari, nekad niste bili naši. Pa ste bili naši. Pa opet niste bili naši. Pa ste bili naši. Sad niste, ali šta nosi budućnost, to ne znamo ni vi ni ja.’“
Toliko o principijelnosti političara i njihovim karakterima.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 23. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE RS.
Nedeljnik #745Nedeljnik
