A budeš nekad ljubomoran na sve te vlasnike pametnih pasa u kerećem parkiću. Njihovi ljubimci su jako inteligentni i odgovorni i nikad im se nije desilo da pojedu celo drvo ili plastičnu igračku ili da im popino prase uleti u nos.
A tek što su poslušni! „Moj pas“, reći će vam ponosno, i valjda sa tim mogu da se mere samo oni koji govore „moje dete“, „moj pas je tooooliko dobar i mudar! Sam ide preko ulice, čak i preko Bulevara, i čeka zeleno svetlo, ma samo što ga u pekaru ne šaljemo! I ostaje sam po ceo dan i nikad nikakvu štetu ne napravi u kući…“
Malo je reći da Szobo nije takva. Kada namiriše nešto, nema te sile koja će je dozvati; kada izađe vanka, nema te tvari koju neće strpati u usta, koliko god da je grdiš. Kada bismo je makar na deset sekundi pustili s povoca, završila bi pod nekim točkovima. Kada je na minut ostavimo samu u stanu, počne predano da jede zemlju u kojoj je posađena zamija.
Nije to samo do „nevaspitanja“, kako će nam cokćući spočitavati kolege u parkiću, sve predlažući da je odvedemo na dresuru ili da joj stavimo ogrlicu koja pušta struju.
Istina je mnogo teža, i mada Szobo jeste pomalo – heh, pomalo! – razmažena, ona je pre svega bigl.
A biglovi su, pitajte samo internet ili vašeg odabranog AI savetnika, jedna od najtežih, najtvrdoglavijih, najnevaspitanijih rasa. Skoro je jedna Ruskinja iz parkića pitala zašto smo uzeli bigla, i kada je čula da je jedan moj prijatelj imao biglicu (pozdrav za Krušku!) u koju sam se nepopravljivo zaljubio, rekla je: „A nije vam baš neki prijatelj, ako vam nije rekao koliki je to pakao….“
I znam da vas i to zanima: naravno da se linjaju, svuda, stalno.
Da Szobo ume da čita (a nekad mi se čini da samo što nije!), sad bi verovatno proždrala stranicu na kojoj se nalazi ovo štivo i prekorno me pogledala: bolje da si ćutao nego što me samo olajavaš u tim svojim novinama!
Istina je, zapravo, baš kao što je i sve prethodno navedeno nepobitna istina, istina je da su biglovi prelepi, i da su puni ljubavi, i da imaju – kad ne jure ptice i lisice! – jedan od najpitomijih temperamenata od svih rasa. Nemaju nikakvu agresiju u sebi, i skloni su da vam oproste čak i kada se izvičete na njih; nisu zlopamtila i zapravo bezgranično veruju čoveku. Čak i kada im taj čovek ne misli dobro…
Sve to što ih čini voljenom pasminom zapravo ide u korist njihove štete: upravo zbog svoje fine naravi, visoke tolerancije na stres i vezanosti za ljude, biglovi su ubedljivo najpopularnija rasa koja se koristi u testiranju na životinjama za naučne svrhe. Prema nekim procenama, samo u Sjedinjenim Državama je trenutno u zatočeništvu 40.000 biglova, nad kojima se vrše eksperimenti u farmaceutskoj, hemijskoj i industriji pesticida.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 14. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
